Dekart - Mislim, dakle postojim - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Dekart - Mislim, dakle postojim

Oceni ovaj blog
Svi su sigurno culi za ono Dekartovo "Mislim dakle postojim". Ali sumnjam da je mnogima osim reci i slova ta izreka pokazala snagu koju nosi u sebi a koja otkriva ceo jedan "nepoznati" svet. Kolumbovo otkrice Amerike ili covekov let na Mesec, samo su zrnca peska u odnosu na svet koji je Dekart otkrio i pokazao celom zapadnom covecanstvu a koje je do tada bilo potpuno uronjeno u realisticki, materijalisticki pogled na svet. Realizam je bio osnova sve teologije, filozofije do tada. Govorilo se o drugim svetovima i tada tacno, ali ti svetovi bili su samo varijante ovog opazajnog sveta . Raj lici na vrt, pakao na neku uzarenu vatru ali sve su to slike preuzete iz realizma. Nista od toga nema veze sa onim sto je Dekart otkrio i predao u ruke idealistickoj filozofiji.

Stvar je zapravo jasna, potrebno je samo ukazati na nju.

Dekart se jednom u svojim filozofskim kontemplacijama zapitao u sta mozemo biti apsolutno sigurni? Za koje znanje mozemo reci da je apsolutno istinito i da odbacimo svaku mogucnost zablude?
Ako kazemo da su opazaji oko nas apsolutno postojeci i da postoje kao takvi i kada ih ne opazamo, u to ne mozemo biti sigurni! Mozda je zivot san, mozda su stvari, likovi koje opazamo, nesto poput likova iz snova i ne postoje kada ih ne opazamo. Znaci, da li ovaj monitor postoji kada ga ne opazam ne mozemo biti sigurni, to nije sigurno znanje.
Naravno, Dekart nije poznavao otkrica idealisticke filozofije koja su dosla kasnije i koja dokazuju da izvan svesti subjekta ne "mozda" vec apsolutno sigurno nema ovakvog sveta kakvim ga opazamo, Ipak, on je itekako bio svestan problematicnosti toga.

Iduci dalje, dosao je do onog znanja koje se pripisuje Loku (a sto sam ja sa iznenadjenjem jednom primetio) ili do idealnosti sekundarnih kvaliteta.

Ovo je napisao Dekart a ne Lok verovali ili ne:
Iako kad se primaknem ognju osećam toplinu, a kad se još više približim osećam i bol, ipak nema nikakva dokaza koji bi me uverio da se u ognju nalazi štogod slično toplini, ili pak bolu, nego samo to da se u njemu nalazi nešto, pa ma šta to bilo, što u nama izaziva oset topline ili bola;
Dekart u Meditacijama o prvoj filozofiji ... glava 6.
Posto je tako zakljucio da niusta sto saznaje ne moze biti siguran, odjednom je shvatio da ipak postoji nesto u sta moze biti siguran, a to je da razmislja da nije siguran, da postoji, da misli. To je trenutak otkrica "novog sveta"... otkrice duha!

Ali sta je to Dekart otkrio sta je taj duh? Pa sledite njegovu metodu. Prosto istrazivanje u sta mozete biti sigurni? Krenite redom:
Da li mogu biti siguran da ovaj opazajni svet nije san i da postoji kada ga ne opazam? Odgovor.. ne!
Da li mogu biti siguran da osecaji boje, mirisa, ukusa, dodira postoje kada ih ne osecam ? Odgovor.. Ne.
Da li mogu biti siguran da ovo sto zovem telo a sto je takodje sastavljeno od osecaja, takodje postoji kada ga nisam svestan. Odgovor ..NE.

Znaci niusta od ovoga nisam siguran da postoji ali gde je ono u sta jesam siguran apsolutno. Gde je onaj ko misli???!!

Eto, na ovaj nacin dosli smo do duha. Dosli smo do necega o cemu svako ima svoj subjektivni apsolutni dozivljaj postojanja , ali koga ne moze opaziti, saznati, osetiti, pokazati na njega. Nista ne moze od toga osim ustvrditi da TO apsolutno postoji.
To je taj svet koji je Dekart otkrio. To je predmet istrazivanja idealisticke filozofije. Nesto sto ne mozemo opaziti , spoznati, osetiti a sto je JEDINO APSOLUTNO POSTOJECE ZA NAS. Nas duh.

Овај цитат можда најбоље говори о чему се ту ради:

Ви ми пак не бисте узели за зло ако бих вас питао да можда нисте подложни сну и да, док спавате, не можете мислити да ме видите, да се шетате у овоме врту, да вас сунце обасјава, укратко, да су све ствари, за које верујете да тренутно постоје, сасвим поуздане. Зар у комедијама нисте никад чули онај узвик чуђења: Да ли сам будан или спавам! Како можете бити сигурни да ваш живот није вечни сан и да све оно што мислите да сте помоћу чула научили није обмана сада као и кад спавате?

Декарт "Истраживање истине природним светлом ума"
На овај начин Декарт је наслутио идеалитет опажајног света.

Једноставно се запитајте да ли је живот сан. При чему ћете се сусрести са нечим што не спада у то питање. Што сања али није део сна , што не можете опазити, појмити, додирнути, али у шта сте једино апсолутно сигурни да постоји.

Pošalji "Dekart - Mislim, dakle postojim" na Facebook Pošalji "Dekart - Mislim, dakle postojim" na Google Pošalji "Dekart - Mislim, dakle postojim" na My Yahoo! Pošalji "Dekart - Mislim, dakle postojim" na Live Pošalji "Dekart - Mislim, dakle postojim" na MySpace Pošalji "Dekart - Mislim, dakle postojim" na Twitter Pošalji "Dekart - Mislim, dakle postojim" na Digg Pošalji "Dekart - Mislim, dakle postojim" na del.icio.us

Ažurirano 01.06.2016. u 10:28, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Sad nek se zapita svako
    koliko postoji i kako



  2. oziman (avatar)
    Upravo tako. Ali to je teze preduzeti nego sto na prvi pogleda izgleda. Imamo reci "mislim" , nase misli jedino postoje.

    Vidis, "nase misli" isuvise su nejasan pojam da bi coveku razjasnili sustinu Dekartovog otkrica kojim se ovde bavimo. Zato i iza te izreke ,koja se lako pamti i koja je opste poznata, nema i tog nazovimo ga "otkrovenja duha" koji je doziveo Dekart i koje je pokusao da nam prenese.

    Kada kazes "nase misli" iza tog pojma mnogi verovatno zamisljaju sebe ili svoje telo kako misli. Drugi mozda zamisljaju neku scenu koju su doziveli i koje se secaju. Neki mozda resvaju u sebi matematicki zadatak ... ili eto "misle". Pod "samo nase misli postoje" znaci podrazumevaju , telo, razne slike, brojeve, opazaje..sve osim onoga sto bi trebalo a to je DUH koji nema nijedan od tih atributa i koji se ne opaza i ne oseca i samim tim on nije ni predmet misljenja. Ovde se ukazuje na samo misljenje , na nesto imanentno... poznato jedino neposrednom iskustvu ali i pored toga..pored sve neopisivosti, nematerjalnosti, neopazljivosti opet je TO za svakog ono NAJREALNIJE u cije postojanje jedino moze biti apsolotno siguran.
    Mozda je ceo ovaj opazajni svet oko mene iluzija.Mozda ti komeovo pisem ne postojis .Mozda si ti kreacija mog uma..bas kao lik iz sna. Ja to ne znam!
    Ne znam ni da li je ovo moje telo takodje lik iz sna. Kada sanjam takodje imam telo u snu a koje ne postoji.To mozda vazi i za ovo telo "na javi".. ja to ne znam..ne mogu biti siguran. Ali sam u jedno 100% siguran..a to je da ja, ili taj koji nije siguran, postoji.. A ko je taj ?.. Sta je TO? .E tu dolazimo do neposrednog iskustva ili do DUHA kao supstancije.
  3. LJILJA MMM (avatar)
    E tu dolazimo do neposrednog iskustva ili do DUHA kao supstancije.

    Dalje......molila bih ako nije veliki problem i naravno ako imaš volje da pišeš
    Hvala na svim tekstovima. Vrlo jasno i jednostavnim rečima napisano tako da je zanimljivo, pamtljivo i razumljivo.
  4. oziman (avatar)
    Nema dalje... jer smo dosli do neposrednog iskustva a neposredno se ne moze objasnjavati posrednim.

    Upravo je to "otkrovenje" nematerjalnog , neopazljivog, nesaznatljivog a i pored svih ovih negacija, za nas jedinog apsolutno postojeceg ili onoga sto zovemo DUH.

    Moram i pojasniti sto se tice Dekartove filozofije uopste.
    Kao sto rekoh, on je postavio temelj idealistickoj filozofiji time sto je ukazao na svojevrsno neposredno iskustvo ili na neopazljiv, nesaznatljiv duh a koji je ipak za svakog ono jedino apsolutno postojece.
    Ali to je samo temelj. To je samo prvi korak, i ne mozemo ocekivati da kontemplacijom nad time dozivimo isti filozofski uvid koji nam moze pruziti kasnija Barklijeva filozofija ili korelativnst subjekta i objekta, a koja defintivno dokazuje idealnu prirodu opazajnog sveta. O "Mislim, dakle postojim" treba razmisiljati na povrsini... ne napustajuci realizam koga ta kontemplacija ne dodiruje.

    Covek koji ima halucinacije ili je u hipnozi... ili sanja... videce oko sebe razne opazaje koji ce za njega biti potpuno realni.. ali koji to zapravo nisu.
    Isto tako, ne mozemo biti sigurni da mi isto ne haluciniramo , ili sanjamo ili nesto slicno. To ne mozemo znati, ali mozemo 100% znati da ja koji sumnjam i koji mislim postojim.. ma sta to "JA" bilo, jer pod tim nema nicega sto poznajemo ...to je stvar neposrednog iskustva. Da li uopste ima opazajnog sveta? Dekart u to nije ulazio, niti se usudjivao da poput Barklija ospori samo postojanje sveta kao takvog.....objektivnog.

    On je na osnovu ovoga dosao do podele na duh i telo pri cemu imamo telo, a imamo i duh. Dok je istina zapravo da nema podele na duh i telo.. vec na volju i predstavu..a telo je samo objektivacija volje a volja je opet objektivacija "stvari po sebi" koja je transcendentna.

    To su kao sto vidite poceci, a ne kvintesencija idealisticke filozofije.
  5. oziman (avatar)
    Citat Original postavio znatizeljni mislilac Pogledaj poruku
    Na taj nacin dolazis do ovog prvog..nesto, nisam to pitao al pustimo to. Da vidimo drugu recenicu. "Odbaciti sve ono u sta nisi siguran"..i sta pod tim podrazumevas?
    Подразумевам одбацивање свега онога за шта нисмо сигурни да посeдује егзистенцију. А то значи одбацити цео појавни свет са све осталим бићима у њему веровао или не.

    Је не могу чак бити сигуран да си ти , да је Драгољуб, или било које друго биће кога опажам у својој представи свесно биће а не аутоматон. Како то каже Бергсон:

    " Изазивам вас да докажете, искуствено или рационалним закључивањем, да сам ја - особа која вам се овога тренутка обраћа - свесно биће. Могао бих да будем генијално конструисани аутомат који је направила природа, да одлазим и долазим, да расправљам и да управо речи с којима се представљам као свесно биће буду изговорене несвесно. У сваком случају, уколико ствар није немогућа, признаћете да није ни невероватна. Између вас и мене постоји очигледна спољашња сличност. И на основу те спољашње сличности, закључићете, по аналогији, да постоји и унутрашње наликовање. Закључивање по аналогији никад не пружа ништа друго него вероватноћу. "

    Бергсон

    Дакле, чак ни у егзистенцију живих бића око нас укључујући и људе не можемо бити сигуруни.

    Али у шта можемо бити сигурни да постоји, да егзистира, да није обична слика?

    Ту, управо долазимо до онога што је Декарт открио. До нечега што није објекат, нечега на шта не можемо показати прстом, не можемо га опазити, осетити ,сазнати... па ипак, ТО ЈЕ ЈЕДИНО у шта смо апсолутно сигруни да постоји, да траје, да поседује езистенцију. Да је сама та егзистенција.
  6. oziman (avatar)
    Citat Original postavio Akhilleus Pogledaj poruku
    Šta je postojanje?Šta znači da nešto postoji?Da li je merilo postojanja nečega naše opažanje istog a ako je nešto izvan naše spoznajne moći to znači da to nešto ne postoji?Po čemu smo mi merilo?
    По томе што је постојање објеката суштински везано за субјекат. Субјекат и објекат су корелати. Не постоје један без другога. Одатле смо ми мерило , јер апсолутно аподиктички можемо знати да објекат кога не опажамо не постоји као такав.

    Међутим, Декарт није имао та знања до којих смо дошли касније. Он је само изразио сумњу у све што можемо сазнати .

    Зато вратимо се Декарту и његовој сумњи. Овај цитат можда најбоље говори о чему се ту ради:

    Ви ми пак не бисте узели за зло ако бих вас питао да можда нисте подложни сну и да, док спавате, не можете мислити да ме видите, да се шетате у овоме врту, да вас сунце обасјава, укратко, да су све ствари, за које верујете да тренутно постоје, сасвим поуздане. Зар у комедијама нисте никад чули онај узвик чуђења: Да ли сам будан или спавам! Како можете бити сигурни да ваш живот није вечни сан и да све оно што мислите да сте помоћу чула научили није обмана сада као и кад спавате?

    Декарт "Истраживање истине природним светлом ума"
    На овај начин Декарт је наслутио идеалитет опажајног света.

    Једноставно се запитајте да ли је живот сан. При чему ћете се сусрести са нечим што не спада у то питање. Што није сања а није део сна , што не можете опазити, појмити, додирути, али у шта сте једино апсолутно сигурни да постоји.