PS Ovoga puta posvećeno Dunji....šta ću kad je ona brljiva Ljiljka napisala...greota da se baci
KLEMATIS NEUNIŠTIVI
Postade jasno svima koji moje pričice čitaju da volim cveće. Uživam u sadjenju, uredjenju prostora i naravno kupovini cveća. Nisam ljubitelja nekih egzotičnih vrsta, retkih i skupih, ne zato što mi se ne dopadaju, već zato što ih je teško održavati jer uglavnom ne pripadaju našem podneblju, pa sebe krivim ako neka biljka počne da vene. Uglavnom su kod nas otporne biljke, naše domaće proizvodnje. Svejedno, zahtevno je imati toliko cveća.........ali i zahtevno je imati i tri psa, ipak je prelepo. Na kraju krajeva, sve ima svoju cenu, pa ko hoće neka plati.......a ja plaćam sa osmehom na licu.......i Maca naravno, samo što njegov osmeh ume da bude nekad kiseo, ali se potrudim da ga zasladim, pa mu onda dodje kao jaka limunada.
Jutros kada sam uključila kompjuter, vidim iznenadjenje. Jako rano, čak pre mene, porukicu za dobro jutro mi je poslala divna prijateljica. Na tako veselu, ranoranilačku poruku sam čekala već nekoliko dana, pa onako sama u kancelariji, sedim i smešim se široko u monitor. Sva sreća nema nikog da me vidi........komentar bi bio hahahahaha. Čitam tekst u kome ona kaže da sam spavalica.......ej, ja spavalica......ja kojoj je dovoljno da vidi krevet i da bude naspavana hahahaha.
Biram fotografiju koju ću postaviti ovima mojima na životinjicama (navukli se propisno na jutarnje fotografije, moji divni prijatelji), i onu koju ću poslati u jutarnjim porukicama i setim se klematisa. Baš odgovara jutrošnjem raspoloženju.
Klematis je višegodišnja biljka puzavica, zapravo pripada grupi uvijuša, jer se bukvalno uvija sam oko sebe ili oko neke podloge. Mnogo je lep, bar meni. Veliki zvezdasti cvetovi
širom otvoreni sa velikim tučkom u sredini. Ima ih preko 200 vrsta. Otporan je na zimu, mraz, vodu, sneg, vrućinčine. Glavna stvar je da mu koren u visini od 30 vm od zemlje bude u hladu a grane mogu biti na suncu. Zato oko njega posadim kadifu ili nešto drugo nisko da mu drži hlad. Može se formirati kao drvo, može da puže, može da visi......ma možeš da radiš sa njim šta hoćeš.
To je ukratko o svim klematisima ovoga sveta.
Eeeeeeee, ali ovaj moj je poseban, posebno jutros, kada svojim cvetovima ukrašava jutrošnju prijateljsku poruku. Kupila sam ga na pijaci pre 5-6 godina. Maca ne da da se ništa puže i vere uz fasadu kuće, tako da je propao moj plan da bude u jednom ćošku trema, pa da ulepšava fasadu. I tako ga posadih na jednom mestu.......pa nije da sam baš tu zamislila, ali ajde. Sledeće godine krenuše radovi i on je bio na putu majstorima........ubiše ga načisto. Uzmem i presadim na drugo mesto. Opet je lepo krenuo, ali krenuše naredne godine i tu radovi.......pa opet sve po njemu........pa ga premestim na treće mesto. E tu je bio bezbedan od majstora ali ne i od pasa. Onda ga prebacim na sledeću destinaciju i Maca ga je pokosio dok se ovaj jadničak mučio da ponovo krene. Napokon sam mu našla mesto da puže uz zid od ograde. E tu mogu da ga vezujem da se penje jer nije fasada. Lepo je krenuo, čak je i cvetao sve dok mu košarkaška lopta nije došla glave. Od te lopte je stradalo mnogo cveća. Ne znam kako našem sinu i drugarima, a bogami i Maci, koji igraju valjda "amerikanca" (mislim da je to ono kada se svi svadjaju oko jedne lopte i broje koševe),
tako često lopta odleti u moje cveće. Tek mi nije jasno kako je uspela ta ista lopta da ode baš u ćošak u kome je lepo živeo moj namučeni klematis. Ostade samo patrljak da viri iz zemlje. Mislim stvarno.........vikala sam na njih i ljutila se. Moj muž da me smiri kaže "Pa Maco, to je korov. Nići će ponovo. Jel kuvaš kafu?". E stvarno, što ovi muškarci umeju da kažu pravu stvar u pravo vreme, što umeju da te smire.......bolje da ćute.
"De li ga samo nadjo ", pitam samu sebe a ona druga Ljilja odgovara ........"na Moravi sestro slatka".
Skuvah kafu i ostavih klematis gde je bio, pa šta mu Bog da. Poče on opet na niče. Ja sretna a Maca sav važan kako je bio u pravu. Taman je izrastao nekih pola metra i ja ga vezala, kad ga oni opet loptom urnisaše. Pa još umesto da se onako krakati pruže i dohvate loptu, oni ga nagaziše patikama broj 46 i sa nekih 80 kila. Ostadoše na onom kanapu da vise polomljene grančice i tužni listovi.Meni lepo suze idu na oči.........šta ću. Ne mogu da vičem jer ga je komšijsko dete polomilo, nema smisla. Valjda će opet nići. I nikao je, moj lepi jaki drugar. Opet ja vežem, da mu usmerim pravac, ali je Mazi neko bacao njenu tenisku lopticu, koja se, prosto neverovatno, odbila od zida i uletela pravo u klematisov ćošak. Koja je bre verovatnoća da se to desi? A Maza, kakao je Bog dao brzu i živahnu i pod stare dane, juriš u ćošak, nogama pokida nežne grančice klematisa, ali se vrati sva sretna sa lopticom u ustima, spremna za novo bacanje. Pokupih one izlomljene grančice i ostavih biljku da se bori. Onda smo popločavali dvorište kamenom i ja sam našla za njega lepo mesto u kamenoj žardinjeri. I onda je došlo proleće. Krenuo je moj borac ponovo. Ja sva sretna jer sam se zaista vezala za tu biljku. Prošlog proleća je stigao Meš, mali nemački ovčar, da upotpuni našu kereću četu, a klematis je rastao i čak cvetao, onako stidljivo, početnički. Meš je inače jako naklonjen hortikulturi, prosto je talenat. Jednog lepog toplog prošloletnjeg jutra moj klematis je ležao uništen na kamenu. Plavi cvetovi su ljubili hladan kamen, rupa u zemlji je zjapila. Prodrala sam se "Meš"......ali njega nigde nije bilo........ugursuz nijedan.........čak mu je i koren iskopao. Pomirih se sa činjenicom da ja tu biljku ne mogu da imam. Jednostavno joj nije sudjeno da preživi kod mene u dvorištu. Izadje Maca iz kuće, vidi nema skuvane kafe, nema Meša da mu se obraduje, vidi mene kako skupljam moj ljubljeni klematis.........i ode da nam skuva kafu. I tako, svi smo u kući bili ubedjeni da on više nije sa nama.
Proletos, kada je bilo vreme za sadnju svega i svačega, preriljam celu žardinjeru i posadim ružu. Lepo ide ruža, napupila, izgleda da će biti tamno crvena, baš kakve volim. Da oplevim travu oko nje, da je ne guši......kad........vidim moj klematis niče. Bože, nisam mogla da verujem. Meš mu je izvadio koren i iskidao ga, ja preriljala sve i prevrnula svu zemlju.........pa odakle ovaj dodje? Stvarno je priroda čudo, prelepo čudo. Svi ukućani, pa i MMM dodjoše da vide.
Stojimo oko one žardinjere i ne možemo da verujemo. Tada mu dadoh ime "klematis neuništivi".
Čuda su ipak moguća, bar u biljnom svetu.........a što onda ne bi bila moguća i u ljudskom?
Kakva je to snaga iz nekakvog malenog patrljka od korena koji je igrom slučaja ostao u zemlji? Koja snaga je u toj biljci i želja za životom kad je preživeo sve ono a i dalje se bori? Gde bi nam kraj bio kada bi imali tu volju i žestinu koju je pokazao moj klematis? Fascinantna je ta upornost i želja da se cveta i lepota širi, da je svačije oko vidi i uživa u njoj........da se preživi i nastavi sa životom.
Mnogo pitanja ovog jutra, a odgovor vodi pravo u poruku koju sam primila na sabajle........isti su.....ta moja prijateljica i ovaj moj prelepi neuništivi klematis.....ista snaga
