Naši roditelji i mi - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Kristijan40

Naši roditelji i mi

Oceni ovaj blog
Cupkamo u mestu ne bi li malo zagrejali noge čekajući bus. Razmenjujemo po koju šalu, pričamo o nekim svojim iskustvima. Tema – naši roditelji. Obrni, okreni, ma šta postigli u životu naši roditelji nikada neće biti zadovoljni. Moglo je da bude onako kako su oni zamislili. Ustvari, kapiram. Svi njihovi neostvareni snovi smo mi. Pa sada ako bi mogli mi na neki način da ostvarimo ono što oni nisu, bez obzira što nas ti njihovi snovi uopšte nezanimaju. Elem, da ispričam svoju kratku priču.

Mobilni telefon je svirao jako poznatu melodiju. Moja ćerka.

-”Ćao tata. Znaš šta ima novo? ”
-”Ćao mali. Baš si me iznenadila pozivom.”, rekao sam jer obično ja nju nazovem; ”Šta ima novo? ”
-”Moj rad je usvojen od strane komisije i idem za Petnicu!”

Petnica. Moja ćerka, iako je fenomenalan đak i uzimna učešće u svim takmičenjima matematike, fizike, srpskog i biologije, i ruku na srce, nije sada da je hvalim, zauzima jako dobre plasmane na regionalnim i republičkom takmičenju, ali već par godina unatrag, za Petnicu rad nikako da se probije. Ove godine je to izgleda pošlo za rukom.

-”Čestitam mali. Koju temu si obrađivala ovaj put?”, upitao sam radoznalo.
-”Molekularna biologija, i idem februara meseca, samo neznam kog dana? Tačan termin reći će mi kasnije.”
-”Kud izvuče tu temu, zar nije bilo nešto bolje? Šalim se. Smo napred”
-”E ćale, sada žurim čujemo se kasnije. Ćao!!!”
-”Ćao mali”.

E baš mi je ulepšala dan. Ostvariće joj se želja. Fenomenalno. Hodam, a nedodirujem tlo. Mislim da ću poleteti. Presretan sam, a kako je njoj, to mogu da predpostavim. Hteo bih sa nekim podeliti radost. Ćerka je verovatno sa društvom, što je i normalno.
Opet telefon. Moja majka.!”#”

-”Da!!”
-”Zdravo, šta radiš?”, upitala je.
-”Eto, vraćam se polako kući s posla. E da, jel znaš šta se lepo desilo? Ćerkica mi ide za Petnicu”, najzad mogu nekome preneti svoju radost. Majci.
-”Kada? S kime? Jel je škola šalje? Da li ide sa nekim iz odeljenja? Kako možeš da pustiš dete da ide tamo?”, hiljadu pitanja
-”Halo da li se čujemo!”, ponavljam s osmehom;
-”Kevo, ona ide u istraživački centar, neka vrsta centra za talente, tako nešto. Biće tamo desetak dana, sa profesorima, studentima i svojim vršnjacima, Podeljeni u po oblastima i kategorijama. Kapiraš. Za svaku istraživačku grupu je zadužen profesor/student koji ih vodi kroz teoriju i praksu oblasti koju su odabrali.”
-”Sama?”, upitala je.
-”Verovatno neće biti jedina, biće tu i njeni vršnjaci iz gimnazije”, pokušavam da smirim situaciju
-”Pa ti nisi normalan. Pustaš dete a neznaš sa kime ide!!”
-”Eee, ajde da se čujemo kasnije. Zdravo.”, prekinuo sam vezu.
Osećam kako mi lagano pritisak odlazi u 200. Kako ova žena ume da me iznervira. Umesto da se obradije i pohvali unuku, ona me još napravila na budalu, a moje dete na propalitet. E o tome sam govorio na početku priče. Nikada zadovoljni, i još bi hteli da upravljaju svetom kroz tri generacije.
Svašta. Šta bi bilo da sam je pustio na rok koncert u Budim-Peštu, kao što sam obećao…

© 2010 Christian Forty

Pošalji "Naši roditelji i mi" na Facebook Pošalji "Naši roditelji i mi" na Google Pošalji "Naši roditelji i mi" na My Yahoo! Pošalji "Naši roditelji i mi" na Live Pošalji "Naši roditelji i mi" na MySpace Pošalji "Naši roditelji i mi" na Twitter Pošalji "Naši roditelji i mi" na Digg Pošalji "Naši roditelji i mi" na del.icio.us

Kategorije
Priče iz života

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
    ...možda grešiš...nije reč o neostvarenim snovima.. možda je reč o životnim saznanjima .. možda žele da lakše prođemo kroz život -- da se ne probijamo i trošimo životno vreme stičući životnu mudrost koju oni smukom stekoše a sad eto nikom i ničemu ne služi ( čak i rođena deca neće , već se muče i grtno puče kao oni nekad sami ) ... ko zna , možda je i o ovome reč ..
  2. Kristijan40 (avatar)
    Verovatno grešim. I sve njigove (roditeljske) namere su pozitivne, ma kako one izgledale...ali, ako bi se kretali istom stazom kao oni, a oni kao njihovi roditelji, verovatno nebi odmakli dalje od banane u desnoj ruci i kamena u levoj, ili obrnuto. Svako na ovome svetu, uključujući generacije koje dolaze, ima prava da spoznaje suštinu po svom viđenju (opitu).
    Ne možemo (svoju) decu sačuvati od loših stvari, na taj način što branimo i kontrolišemo sve. Uvek se desi neki propust. Decu moramo uputiti da sami mogu da izvode zaključke i donose odluke u zavisnosti od trenutne situacije, koja je u svakom momentu promenljiva.

    NON SCHOLAE, SED VITAE DISCIMUS
    (neučimo za školu, već za život)
  3. LJILJA MMM (avatar)
    čekaj da pročitam.......na pauzi sam
    Pa majka ti baš preteruje...... napraviti od deteta samostalno čoveka je najveći uspeh roditelja. To se jedino može ako ih ne gledamo kao svoje kopije već kao kompletne ličnosti drugačije od nas. E, sad, neko je spremniji na to a neko manje spreman. Oni manje spremni vole kontrolu. Volim je i ja, ali stegnem srce i pustim dete....ih, koliko sam bitki borila sa mužem oko toga samo zato što sam im verovala i strepela u sebi.
    Svaka čast za ćeru.....a bogami i tati svaka čast za Budimpeštu hahahaha
    Pusti baku i ne nerviraj se...neki ljudi su takvi kakvi jesu a i naši su i volimo ih
    Ažurirano 23.12.2010. u 22:11, autor: LJILJA MMM
  4. Kristijan40 (avatar)
    Da, bake (majke) uvek preteruju !?!? Apropo verovanju, ja verujem svom detetu. Ove godine je po prvi put otišla sama na letovanje. Svakako (ovoj nemoj da shvatiš kao moju prepotentnost niti skretanje pažnje na to kako JA plaćam) sve sam uplatio i ugovorio unapred. Hotel sa obezbeđenjem, 24h video nadzora, plaža i sam kompleks hotela je ograđen i osiguran, švetski sto i svakako kinta za poneti. Verujem joj, i to dosta, jer ona je ista ja, po karakteru i poimanju stvarnosti. E sad, i pored svega toga, a sve je prošlo OK, neko sa strane prigovara, i to još zbog čega.!?! Onako usput ćerka ima 16 godina, nije malo ali nije ni puno.

    Hvala ljiljo na kometaru.
    Ažurirano 23.12.2010. u 23:11, autor: Kristijan40
  5. 123loncar (avatar)
    ...takozvani generacijski sukobi u odnosima roditelj - dete i obrnuto, nastaju verovatno kad roditelj nastoji da svoju životnu mudrost prenese na decu ( sa dobrim namerama da ne troše : vreme , zdravlje -- život na već njima poznate stvari ) , kako bi oni nastavili dalje da stču nove spoznaje i vrednosti za buduća pokoljena unutar porodice....primera radi : ne mora sin da kupi spavaći krevet kad može da koristi roditeljski ; ne mora da zida kuću kad ima roditeljsku i t.d... čevu gubljenje vremena treba ići / sticati više i dalje ...oće reći : stara buržoazija i plemstvo , prenose sve vrednosti ( kako duhovne tako i matrijalne ) sa generacije na generaciju ( nikad ne počinju iz početka )......dakle , luksuz je počinjati iz generacije u generaciju iz početka ( to je svojstvo robova / svetine / rulje ) , i iz ovog ugla može se sagledavati ovaj problem ( naravno , ima i situacija koje su kilasične vlastodržačke prirode -- mentalni problemi ; njih izuzimam kao dobronamerne i roditeljski poželjne ).... pozdrav !
    Ažurirano 24.12.2010. u 16:46, autor: 123loncar
  6. nesons (avatar)
    Roditelji cesto zbog svojih strahova uskracuju i prelaze put decijem osamostaljivanju i samopouzdanju, znaju d akolebaju i samim tim i deca dobijaju ''strah'' od nepoznatog.
    Negde u potpisu mi je stajalo: Ako nemas hrabrosti da iz vida izgubis obalu, nikada neces otkriti novi okean.
    Dete se vaspita os malih nogu, a pusta da ''leti'' i pre 18 kad dobija i zvanicnu dozvolu ))