Crveno Pomračenje

Sredina si zemljo planetarno
a oči uprte da spaze crnu stranu,
tesne pantalonice po danu ko klatno
okreću ledja prolazniku jer je strano,
Retrovizor zapada vidi je smeštenu
a pored dragog za volanom sunce skriva

Njemu je odata tu po lančiću krštenu
oči nam se sretoše, želja, posed i griva.

Nema razlike na kome sedištu
ona goni to svoja stada

Sreća retko na pravo mesto smesti
gde sigurnosni kaiš je da se pribada
gde se pripada, nekada spada
nekada vozi lada
nekad, nada.