S one strane misli - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

* * * * * nl

S one strane misli

Oceni ovaj blog
Piše Oskar Frajzinger, poslanik u parlamentu Švajcarske

Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način života gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više sanjare od gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio.
Osim stalnih susreta sa starim prijateljem Srbinom, moj prvi pravi kontakt sa Srbijom bio je poziv predsednika Udruženja književnika Srbije, koji mi je ponudio poetski azil, nakon što je švajcarsko udruženje odbilo da me primi u svoje redove. To je bio izvanredan potez. Dakle, još postoji zemlja na svetu gde se ljudi podsmevaju slici serviranoj u svetu o njima, zemlja u kojoj se ljudi angažuju za unapred izgubljene stvari i negativce poput mene, ne hajući za potencijalne reakcije; dakle, izvan Švajcarske još postoji zemlja koja pruža otpor! Bilo je to dovoljno neuobičajeno da me nagna da postanem član Udruženja književnika Srbije. Otad, Srbija i ja činimo jedan neobičan par. Par vezan uzajamnom fascinacijom, u kojoj svako predstavlja u očima onog drugog nešto što nikad neće biti.
MELANHOLIJA I PRENATRPANOST
Tako sam se jednog dana obreo u Beogradu. Prepešačio sam taj pomalo siv grad, koji je sav neodređeno mirisao na ugalj i na kuhinjska isparenja. Šetao sam Knez-Mihailovom, popio kafu u Kolarcu. Posmatrao sam sa tvrđave kako protiču Sava i Dunav, i zatečen obišao vojni muzej gde su, na panoima požutelim od vremena, do najsitnijih detalja opisane epizode otpora protiv turskog osvajača. Na kraju sam proveo nekoliko sati u neverovatnom zoo-vrtu koji krasi obode tvrđave.
U očima životinja pronašao sam istu melanholiju prisutnu u tako lepom i dubokom pogledu predivnih žena koje šetaju trotoarom, kao boginje nebeskim podijumom. Melanholija: to je ključna reč. Ona vlada svuda, u vazduhu, zidovima, licima, i pokretima ljudi. Kao da nešto satire grad i njegove stanovnike. Nešto što ne može izdržati jedno ljudsko biće, jedan narod, jedna zemlja. U Beogradu, kao da je ceo svet Atlas.
Istražujući dublje, otkrivao sam uzrok te melanholije. To je osećaj onih koji posmatraju kako reka teče i kako vreme prolazi, i pri tom ostaju ubeđeni da ništa neće izmeniti njihovu sudbinu, da ih niko neće osloboditi kobi koja im se obrušila na ramena. Prolazeći kroz Beograd, frapirani smo zgradama koje još nose ožiljke rata sa NATO-om, ali naročito mnogobrojnim zgradama načetih vremenom. Ovde je sve otpor, otpor Amerikancima, savremenosti, vremenu, samom sebi.
Da bi se taj otpor savladao, prostor je neverovatno pretrpan. Ulice, radnje, arhitektura, saobraćajne ose, sve je haotično, prezagušeno, iracionalno. Ovde vlada začuđujuća predispozicija za snalaženje, za bavljenje svim i svačim. Kao da je svemu tome cilj da se eventualni osvajač izgubi u krivinama lavirinta, u kojima bi posle beskrajnog kruženja izgubio i želju za osvajanjem.
Melanholija i pretrpanost: to su moji najsnažniji utisci o ovom malom balkanskom narodu dok gazim po njegovom tlu. Njegova istorija je počela jednim porazom koji su Srbi nosili u sebi vekovima, pridajući mu sakralni karakter moralne pobede, na kojoj su izgradili nacionalni identitet.
UHRANJENI ROB U EVROPSKOM KAZAMATU
Okrutni vekovi su doveli osvajače sa svih strana, sa severa, juga, pa čak i istoka. Turci, Austrijanci, Nemci, Englezi i Francuzi protutnjali su ovim prostorima jureći u rat na severu ili jugu. Ti gospodari rata su samo prolazili, nesvesni postojanja srpskog naroda, sem ako ne bi zasmetao. A Srbi su to činili sve češće, da bi potvrdili svoje postojanje i prikazali se svetu kao narod: isprečili bi im se na putu. Vremenom je to postao dominantni stav: Srbin zatrpava ulice, radnje, glavu, čak sebe samog opterećuje sobom. Zbog toga se čini da je sve u ovoj zemlji u radovima i u iščekivanju, uprkos njenoj dugoj prošlosti i bogatoj kulturi. Srbin je otporaš, šampion Pirovih pobeda, naročito nad samim sobom. U tom otporu ima izvesne uzvišenosti, nesalomive volje da se izazove sudbina, iako se zna da je neminovna. Ali taj potez je tako plemenit, tako lep i uzaludan da postaje uzvišen.
Volim ovaj narod jer se opire svetu, kobi, vremenu koje protiče, samom sebi. Volim tu melanholiju u očima ljudi koji, znajući da ne mogu izaći kao pobednici iz jedne nejednake borbe, istraju u borbi, zarad lepote samog gesta, zarad rehabilitacije čina slobodne volje, plemenitosti uzaludnog.
Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način života gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više sanjare od gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio.
Srbija je oduvek u ratu sa neprijateljem koji se nalazi unutar njenih zidina i zaposeda život, nevidljiv i nepobediv. Kao Zangara u svojoj tvrđavi, i Srbin se nada najgorem i najboljem što mu može doći spolja. Ali donekle je svestan da ono što ga tišti leži duboko u njemu samom, i da mu ne može uteći. Kao uzvišeni osuđenik, poseže za drugim zatvorima, širim, svetlijim, čistijim. Evropska unija mu jedan takav zatvor predstavlja u lepom svetlu, pod finansijskom podrškom Centralne evropske banke, uređenog tako zato što su Nemci poželeli da postanu Evropljani, da ne bi bili upamćeni kao potomci nacista. Ako bi Srbija prihvatila tu prevaru, ako bi pristala da proda svoj ponos budzašto, stupila bi u jedan sterilan, funkcionalan, šablonski prostor, bez opterećenja, u kojem bi ostala anonimna. U njemu bi stekla status dobro uhranjenog roba, ali bi sem teritorije izgubila i istoriju i korene, a ponajviše dušu.

Oskar Frajzinger, poslanik u parlamentu Švajcarske, i osvedočeni prijatelj Srbije, napisao je treću knjigu koja je prevedena na srpski jezik. „S one strane misli” zbirka je kratkih priča koje ne opisuju konkretne događaje, nego se čitaju kao basne, doskočice i alegorije. Violeta Milićević, prevodilac i recenzent ovog izdanja kaže za „Vesti” da je autor dostigao vrhove u književnosti koji se mogu porediti sa delima Dostojevskog, Kafke i Kamija.
Frajzingerove pripovetke su, zapravo, zbirka pouka o životu, što nagoveštavaju i njihovi naslovi. Tako je priča „Do dna” preporuka da se svako iskustvo proživi do kraja, jer je to jedini način da se „doživi” sam život.


Protivnik „korisnih laži”
Slobodan Despot, pisac predgovora za zbirku „S one strane misli” kaže da Oskar Frajzinger udiše život punim plućima, i svaki dan Bogu zahvaljuje što nam je poklonio ovako divan svet.

Pošalji "S one strane misli" na Facebook Pošalji "S one strane misli" na Google Pošalji "S one strane misli" na My Yahoo! Pošalji "S one strane misli" na Live Pošalji "S one strane misli" na MySpace Pošalji "S one strane misli" na Twitter Pošalji "S one strane misli" na Digg Pošalji "S one strane misli" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Tol (avatar)
    Psad...Usla ili ne u EU..Srbiji ne gine robovlasnistvo...A gosn Frajz koketira sa Srbima (mora da je naleteo na neko dobro žensko..pa sada peva neke "otadzbinske" pjesmice)..U vremenu kada je drustvo (Svet) podeljen na "posebne"...(Gold Milion) i robove...definisani koraci svih nacija, gosn Frajz cvrkuće o idili i kako bi to bilo da su...masta i iluzija moguci izbor
    Ažurirano 16.12.2010. u 14:52, autor: Tol
  2. zxy (avatar)
    Kad se čovek nadje u stranoj zemlji,pogotovu ako se duže zadržava,ima potrebu da svoje utiske sredi i poveže ih u neku celinu,podvodeći ih ,često nesvesno,pod predsavu koju je već imao pri dolasku,da bi kasnije,vremenom ,sve više uvidjao da je skoro sve što je o tome mislio ili napisao bilo...pogrešno.
    Meni bi zanimljivo bilo da znam sa kim se ovde druži jer već iz ovoga vidim gde greši.
    Post je zanimljiv i aktuelan jer su stranci sa njihovim površnim znanjem o nama i pretencioznim stavom, čak i kad je prijateljski, postali pravi problem .
    Ažurirano 16.12.2010. u 15:30, autor: zxy
  3. pely (avatar)
    Citat Original postavio Tol
    Psad...Usla ili ne u EU..Srbiji ne gine robovlasnistvo...A gosn Frajz koketira sa Srbima (mora da je naleteo na neko dobro žensko..pa sada peva neke "otadzbinske" pjesmice)..U vremenu kada je drustvo (Svet) podeljen na "posebne"...(Gold Milion) i robove...definisani koraci svih nacija, gosn Frajz cvrkuće o idili i kako bi to bilo da su...masta i iluzija moguci izbor
    Mene svaka dobra reč vidjenje raduje.

  4. pely (avatar)
    Citat Original postavio zxy
    Kad se čovek nadje u stranoj zemlji,pogotovu ako se duže zadržava,ima potrebu da svoje utiske sredi i poveže ih u neku celinu,podvodeći ih ,često nesvesno,pod predsavu koju je već imao pri dolasku,da bi kasnije,vremenom ,sve više uvidjao da je skoro sve što je o tome mislio ili napisao bilo...pogrešno.
    Meni bi zanimljivo bilo da znam sa kim se ovde druži jer već iz ovoga vidim gde greši.
    Post je zanimljiv i aktuelan jer su stranci sa njihovim površnim znanjem o nama i pretencioznim stavom, čak i kad je prijateljski, postali pravi problem .
    Mene svaka dobo vidjenje veseli,
    ne sudim, ma kave pobude su.

    Etiketiranje moga naroda
    za neto što čini manjina u njemu
    je za mene veće zlo.



    Za mene je

    http://www.flickr.com/photos/olivelife/5162770699/sizes/l/in/photostream/

    možda je imao šanse upoznati lepši deo ovog naroda!
  5. djurdja5 (avatar)
    Ima koji i ovakvim jezikom mržnje govore



    ili



    Ovako nas neko vidi...