Hmmm 42….Nosim cipele broj 42. Nosim košulju broj 42, živim u kući sa brojem 42, u dnevniku sam bio od prvog razreda do četvrte godine broj 24, ali to vam je isto samo redosled je različit. Smisao života je u broju 42, kako je izračunao super računar u romanu “Vodič kroz galaksiju za autostopere”.
- "Aaaaakh!!", postajem paranoik.
Šalim se. Ustvari, nešalim se, sve je upravo tako, sem onog vriska i paranoika. Sve je O.K. sa mojim brojem 42, sve sem jedne sitnice - broja na mojoj kući.(br.42). Idemo ispočetka….
Opet ja pred ogledalom. “Bože, kako mi je kosa tako brzo izrasla ". Valjalo bi se podšišati!“. Subota. Gužve. Nervozni berberi i pričljive frizerke. Ne ide mi se kod frizera. Obišao sam ih dovoljno. Bezbroj ideja, dosta frizera a jedna glava. Koga sada izabrati. Setih se onog vica sa majstorom i šegrtom-berberinom, sećate se…vic ide ovako:
Brija mladi šegrt mušteriju i nesmotren u svome radu poseče je. Mušterija zakuka. Čuvši to, dotrča brica i upita:
-"Šta se desilo gospodine ?"
-"Šta šta se desilo!", odgovara nervozno mušterija; "Ova tvoja budala me posekla!"
Brica se okrete prema šegrtu, koji je stajao tu odmah pored mušterije, i zamahnu rukom da ga udari. Mladić se izmače a brica opali šamar mušteriji. [ Pljas!!! ] Sav iznenađen i zbunjen, zbog reakcije mladog šegrta, brica se poče izvinjavati mušteriji:
-"Oprostite gospodine, oprostite molim vas. Ne znam kako se dogodilo da udarim
vas umesto ovog konja od šegrta.". Na to mušterija, držeći se za obraz reče:
-"Ma nije strašno, dajte da završimo sa brijanje, ali neka povede malo računa."
Berberin ode u drugu prostoriju a šegrt nastavi sa brijanjem. Elem kako je mladić bio nespretan poseče opet mušteriju. Mušterija opet vrisnu, a brica se stvori za tili čas.
- "Šta se desilo gospodine?", upita brica
- "Ova budala me opet posekla!!!", reče mušterija.
Brica se okrenu prema šegrtu i zamanu rukom da ga udari. Mladić se izmače a brica opet razvali šamar muštriji.
-"Jao izvinite molim vas gospodine!!", poče se brica izvinjavati mušteriji,
-"Zaista neznam kako se opet ova budala izmakla a ja udario vas!" .
-"Ma neka pustite to, dešava se!!", odgovarala je mušterija. Majstor se okrenu preplašenom šegrtu i reče:
-"Budeš li još jednom posekao mušteriju, videćeš svoga boga. A sada završi posao kako valja – konju jedan".
Rekavši to brica ode u drugu prostoriju a mladi šegrt nastavi sa brijanjem. Nažalost, britva je bila dobro naoštrena, a mladić neoprezan. Ruka je zadrhtala a uvo mušterije palo je na pod. Šegrt se skamenio.Tišina. Mušterija je pogledala svoje uvo na podu i odgovorila šegrtu: "Šutni to ispod stola da majstor nevidi !!!."
Da, a sada nakon vica da se vratimo realnom svetu. Setio sam se! Setio sam se da su tu u komšiluko otvorili novi frizerski salon. Pa da. Zašto obilaziti grad kada imam to tu gotovo pred vratima, u istom kvartu. Obukao sam se i krenuo. Salon nije bio baš tako mali kako je na prvi pogledao izgledalo s polja. Lepo uređen, nove stolice, ogromna ogledala, obećavao je dosta, a i nije bilo gužve, što mi se jako dopalo.
-"Dobar dan! Može podšišivanje!"
-"Kako da ne.", odgovarala je jedna od frizerki; "Izvolite sedite ovde"
Diskusija je išla uobičajenim tokom. Kako želite …tako i tako…tu malo, ovde malo više. Pričalo se o nekim nebitnim i neobaveznim stvarima sve do….
-"Izvinite što ću vas pitati, ali delujete mi poznato! Vi ste iz komšiluka?", upitala je frizerka.
-"Da!", odgovorio sam; "Tu iz ulice Albanskih spomenica ….", i pre nego što sam uspeo da završim rečenicu, frizerka me prkinula.
-"Ooo, pa vi ste moj komšija. I ja stanujem u toj ulici, broj 42" !?!?!?!?, odgovorila je.
-"42" !?!?!, ponovio sam.
-"Da 42! To vam je odmah tu kod…", nastavlja devojka.
-"Kako? Pa i ja stanujem u broju 42?", prekinuh je u pola rečenice
-"Znači vi ste taj moj duplikat? Ja sam vam više puta donosila poštu i ubacivala u sanduče",
Više puta? Ma da!? A mnogo puta ne. Sada mi je jasno gde su završavale sve moje čestitke i službena pisma. Računi doduše nisu, uvek sam ih nalazio u sandučetu, ali ostalu poštu – retko. Da vam ne govorim o tome kako izgleda kada vam iskipuju 6 tona uglja na pogrešnu adresu. Znači sa njom sam ja ratovao svo ovo vreme oko broja 42. Devojku uopšte nisam poznavao do pre par minuta. Zapravo, nisam ni zano da je u pitanju devojka. Kad god sam otišao na taj drugi broj 42, na vratima se pojavljivao neki negostoljubivi čikica. Rekla je da je umro. Lepa je. A frizura? Ma to uopšte sada više nije važno.
© 2010 Christian Forty
- "Aaaaakh!!", postajem paranoik.
Šalim se. Ustvari, nešalim se, sve je upravo tako, sem onog vriska i paranoika. Sve je O.K. sa mojim brojem 42, sve sem jedne sitnice - broja na mojoj kući.(br.42). Idemo ispočetka….
Opet ja pred ogledalom. “Bože, kako mi je kosa tako brzo izrasla ". Valjalo bi se podšišati!“. Subota. Gužve. Nervozni berberi i pričljive frizerke. Ne ide mi se kod frizera. Obišao sam ih dovoljno. Bezbroj ideja, dosta frizera a jedna glava. Koga sada izabrati. Setih se onog vica sa majstorom i šegrtom-berberinom, sećate se…vic ide ovako:
Brija mladi šegrt mušteriju i nesmotren u svome radu poseče je. Mušterija zakuka. Čuvši to, dotrča brica i upita:
-"Šta se desilo gospodine ?"
-"Šta šta se desilo!", odgovara nervozno mušterija; "Ova tvoja budala me posekla!"
Brica se okrete prema šegrtu, koji je stajao tu odmah pored mušterije, i zamahnu rukom da ga udari. Mladić se izmače a brica opali šamar mušteriji. [ Pljas!!! ] Sav iznenađen i zbunjen, zbog reakcije mladog šegrta, brica se poče izvinjavati mušteriji:
-"Oprostite gospodine, oprostite molim vas. Ne znam kako se dogodilo da udarim
vas umesto ovog konja od šegrta.". Na to mušterija, držeći se za obraz reče:
-"Ma nije strašno, dajte da završimo sa brijanje, ali neka povede malo računa."
Berberin ode u drugu prostoriju a šegrt nastavi sa brijanjem. Elem kako je mladić bio nespretan poseče opet mušteriju. Mušterija opet vrisnu, a brica se stvori za tili čas.
- "Šta se desilo gospodine?", upita brica
- "Ova budala me opet posekla!!!", reče mušterija.
Brica se okrenu prema šegrtu i zamanu rukom da ga udari. Mladić se izmače a brica opet razvali šamar muštriji.
-"Jao izvinite molim vas gospodine!!", poče se brica izvinjavati mušteriji,
-"Zaista neznam kako se opet ova budala izmakla a ja udario vas!" .
-"Ma neka pustite to, dešava se!!", odgovarala je mušterija. Majstor se okrenu preplašenom šegrtu i reče:
-"Budeš li još jednom posekao mušteriju, videćeš svoga boga. A sada završi posao kako valja – konju jedan".
Rekavši to brica ode u drugu prostoriju a mladi šegrt nastavi sa brijanjem. Nažalost, britva je bila dobro naoštrena, a mladić neoprezan. Ruka je zadrhtala a uvo mušterije palo je na pod. Šegrt se skamenio.Tišina. Mušterija je pogledala svoje uvo na podu i odgovorila šegrtu: "Šutni to ispod stola da majstor nevidi !!!."
Da, a sada nakon vica da se vratimo realnom svetu. Setio sam se! Setio sam se da su tu u komšiluko otvorili novi frizerski salon. Pa da. Zašto obilaziti grad kada imam to tu gotovo pred vratima, u istom kvartu. Obukao sam se i krenuo. Salon nije bio baš tako mali kako je na prvi pogledao izgledalo s polja. Lepo uređen, nove stolice, ogromna ogledala, obećavao je dosta, a i nije bilo gužve, što mi se jako dopalo.
-"Dobar dan! Može podšišivanje!"
-"Kako da ne.", odgovarala je jedna od frizerki; "Izvolite sedite ovde"
Diskusija je išla uobičajenim tokom. Kako želite …tako i tako…tu malo, ovde malo više. Pričalo se o nekim nebitnim i neobaveznim stvarima sve do….
-"Izvinite što ću vas pitati, ali delujete mi poznato! Vi ste iz komšiluka?", upitala je frizerka.
-"Da!", odgovorio sam; "Tu iz ulice Albanskih spomenica ….", i pre nego što sam uspeo da završim rečenicu, frizerka me prkinula.
-"Ooo, pa vi ste moj komšija. I ja stanujem u toj ulici, broj 42" !?!?!?!?, odgovorila je.
-"42" !?!?!, ponovio sam.
-"Da 42! To vam je odmah tu kod…", nastavlja devojka.
-"Kako? Pa i ja stanujem u broju 42?", prekinuh je u pola rečenice
-"Znači vi ste taj moj duplikat? Ja sam vam više puta donosila poštu i ubacivala u sanduče",
Više puta? Ma da!? A mnogo puta ne. Sada mi je jasno gde su završavale sve moje čestitke i službena pisma. Računi doduše nisu, uvek sam ih nalazio u sandučetu, ali ostalu poštu – retko. Da vam ne govorim o tome kako izgleda kada vam iskipuju 6 tona uglja na pogrešnu adresu. Znači sa njom sam ja ratovao svo ovo vreme oko broja 42. Devojku uopšte nisam poznavao do pre par minuta. Zapravo, nisam ni zano da je u pitanju devojka. Kad god sam otišao na taj drugi broj 42, na vratima se pojavljivao neki negostoljubivi čikica. Rekla je da je umro. Lepa je. A frizura? Ma to uopšte sada više nije važno.
© 2010 Christian Forty
Ne brini.Pazi,covek je sam sebi najgori neprijatrelj.Podsvest je cudo.Zato,razmisljaj pozitivno.Na primer...42.godina zivota ti je prekretnica ka boljem i kvalitetnijem zivotu.Ubedi sebe u to i sve ce ici na bolje.Misli pozitivno,radi pozitivno i tako ce ti i biti
ali mi se dopalo kako si napisao i povezao tvoj broj "42"