Пред вама је увек само – живот у коме су само изненађења извесна - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

* * * * * nl

Пред вама је увек само – живот у коме су само изненађења извесна

Oceni ovaj blog
Волите ли некога ко воли вас?
Обасипате ли га својом љубав и пажњом?
Изгледа ли вам та радост као неочекивани Божји дар?
Осећате ли се поново као дете које не поставља услове да би неког волело, већ само воли, чисто, искрено и безусловно?
Можете ли замислити свој живот без њега?


Чак и ако не можете, а знате да морате, поновићете, по ко зна који пут оно што јаки понављају након губитка драгих бића: „И то је за људе. Све је то живот. Морамо даље.“

Па ипак, када се деси (и први сусрет, и љубав, и растанак), то увек изгледа другачије него што сте замишљали, ма колико се претходно припремали и ма шта већ имали иза себе.

Пред вама је увек само – живот у коме су само изненађења извесна, као и смрт. Зато ће вас ова прича изненадити.

Иако говори о љубави која траје и после смрти, кад упознате њеног главног јунака – нећете га ни ви заборавити, као ни његова пријатељица Јелена од које сам и чула делове приче о Луу.

.
Волео бих да напишеш причу о мени, али не зато што желим да будем јунак (бар ти знаш да никад нисам патио од величине, иако сам нарастао више него што си очекивала, и знам да ћу у твом сећању из дана у дан све више расти), већ зато што знам да такву причу о пријатељству треба да напишеш баш ти, која си ме волела као што се воли сопствено дете или као што се воле родитељи, браћа, пријатељи, чак и кад им то не показујемо, јер се може десити да их ретко виђамо.

Напиши је, јер знам да је то једини начин на који можеш и у том свету, у коме ћеш још дуго живети, да се и даље играш са мном.

Већ видим како твоји прсти поскакују по тастатури, као што сам ја поскакивао по тепиху, и како и даље остајеш верна нашем пријатељству.

То неће бити обична прича јер знам да ни наше пријатељство није било површно, већ дубоко, дубље од највеће рупе коју је иједан зец икада ископао. Док је испишеш, схватићеш да сам ја увек крај тебе, само што ме још дуго нећеш видети телесним очима.

Но, нека јунак твоје приче никако не буде зец, пошто ће људи мислити да си застранила и да те је самоћа упропастила.

Нека твој јунак буде човек, односно дечак кога си нашла, на пример, у некој кошарици која плови низ реку (као што је оног краљевића нашла краљица суседне земље, не знајући ништа о његовом пореклу), или ме, за потребе приче, нађи у шуми близу које станујеш (у којој почива и моје тело) или, ако хоћеш да то буде савременије и дирљивије– пронађи ме поред контејнера.

Могао бих у твојој причи да будем и сироче из дома за незбринуту децу, које си усвојила (јер у људском роду, колико сам видео, родитељи понекад напуштају своју децу и одричу их се, што се међу зечевима не дешава, осим кад им неко украде или прода младунце, али то није напуштање, већ туга). Или, што је још боље,немој ту причу ни писати у првом лицу, већ у трећем, као објективни приповедач (као да таквих уистину има).

Но, никако немој писати о кућном љубимцу, чак и ако знаш да ће они који умеју да читају између редова открити да он заправо представља све оне чији је живот у једном тренутку (у овом случају: у раном детињству) променио смер, све оне који путују (или су могли путовати) од немила до недрага. Поједностави причу толико да изгледа као топла прича за децу и осетљиве, коју ће само те две категорије и пожелети да прочитају! Другачији читаоци, као ни пријатељи, нису ти ни потребни. Само они ће те разумети и наћи ће времена да прочитају књигу јер би, у противном, можда, чак и љубитељи животиња радије читали причу о неком псу, о мачки или птицама, пошто су они у предности над нама. Нас и даље сматрају егзотичним љубимцима.

Једна стара скандинавска прича каже да се човек, када су се на Земљи тек стварали континенти, нашао усамљен на једном делу копна. Животиње су биле са друге стране мора. Тада је један пас храбро препливао мора и легао човеку код ногу, те човек више није био сам. Зато се и данас верује да је пас човеков највернији пријатељ. Могла би, дакле, да пишеш и о псу, на пример, али о зецу – никако!

Ја сам се паса плашио јер ме ниједан није припитомио, али верујем да бих се, у супротном, лепо дружио са неким од њих.

Ако је пас први пришао човеку, сигуран сам да је зец био први који је човека успео да развесели након што му је човек први пришао и показао да уме бити питом, пошто зечеви воле само питоме људе и труде се да таквима учине живот лепим и забавним и да их подсете да је једино за шта вреди живети и што вреди дати и примити – љубав. Но, ни то ти неће бити довољно за причу. Зато је паметније да пишеш о било ком другом створењу, само не о зецу, а да истину љубоморно чуваш у срцу.
Диван текст!

Нека једна од твојих порука буде: Без обзира да ли човек живи сам или има своју породицу, важно је да некоме сваког дана дарује осмех, лепу реч и љубав, јер то је једини начин да се спасе овај свет!

Твоје писање приче о нашем пријатељству или љубави (јер то је скоро исто, пошто је пријатељство врста љубави, и обрнуто) биће најлепши начин да се и даље играмо и да у своју игру укључимо велики број деце и осетљивих. Тако ће прича о љубави бити вечито жива, и сви ће знати да смо били и остали срећни и да ћемо увек бити заједно.

(Виолета Милићевић: Из необјављеног романа за децу и осетљиве „ Звали су ме Лу“)

Pošalji "Пред вама је увек само – живот у коме су само изненађења извесна" na Facebook Pošalji "Пред вама је увек само – живот у коме су само изненађења извесна" na Google Pošalji "Пред вама је увек само – живот у коме су само изненађења извесна" na My Yahoo! Pošalji "Пред вама је увек само – живот у коме су само изненађења извесна" na Live Pošalji "Пред вама је увек само – живот у коме су само изненађења извесна" na MySpace Pošalji "Пред вама је увек само – живот у коме су само изненађења извесна" na Twitter Pošalji "Пред вама је увек само – живот у коме су само изненађења извесна" na Digg Pošalji "Пред вама је увек само – живот у коме су само изненађења извесна" na del.icio.us

Komentari

  1. Aribi (avatar)
  2. Tol (avatar)
    BAš slatko
  3. pely (avatar)
    Citat Original postavio Aribi
    Lep tekst Violete