Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (25-26) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

osveta 1912

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (25-26)

Oceni ovaj blog
Poreklo Arbanasa (25)

Prvi svetski rat 1914-1918.



Zapamćeno je stradanje srpskih vojnika u manastiru kod Prizrena

Konferencija ambasadora u Londonu 1912-1913. godine nije do kraja rešila pitanje Albanije, mada će neke odluke biti od trajnog značaja. Razgraničenje nije sprovedeno u celosti, tako da je Prvi svetski rat zatekao Albaniju bez definitivno određenih i međunarodno priznatih granica.

A teritorijalni integritet Albanije je zato odmah, u samom početku rata, sa više strana ugrožen i osporen. Italijani su zauzeli Valonu i ostrvo Saseno; Grci su anektirali južnu Albaniju; Crnogorci su ponovo uzeli Skadar; Srbija je okupirala celu srednju Albaniju sa Elbasanom, Kavajom, tiranom i Išmijem. Na savezničke proteste srpska vlada je odgovorila da je ta mera bila potrebna radi zaštite pozadine fronta koji su za Austriju igrali u propagandni veliku i značajnu ulogu.


Pomoć Esad-paše

Ugrožena drugom austrougarskom ofanzivom u toku Kolubarske bitke, Srbija je povukla svoje trupe i sa tih tačaka do kraja oktobra 1914. zadovoljavajući se time što je za sobom ostavila vladu Esad-paše u Draču, sa čijom je naklonošću mogla računati. Međutim, ni Antanta nije previše poštovala londonske dogovore o Albaniji.

Tajnim Londonskim paktom od 26. aprila 1915. predviđa se dodeljivanje Valone i Sasena Italiji, kao i obrazovanje jedne male albanske države pod italijanskim protektoratom: Francuska i Engleska, sa svoje strane zadržale su pravo da zatraže deobu Albanije između Srbije, Crne Gore i Grčke, a Italija se tome neće protiviti.

Integritet države ugrožavale su centralne sile, pogotovu od trenutka kada su, u Makenzenovoj ofanzivi u jesen 1915, okupirale čitavu Srbiju i Crnu Goru. Albansko stanovništvo Kosova i Metohije i zapadne Makedonije, iščekivalo je veliki rat kao priliku da se otrgne od Srbije i Crne Gore.


Uputstvo iz Beča

U julu 1914. godine, vršene su i opsežne pripreme pod rukovodstvom Albanaca, Ise Boljetinca, po naredbi iz Beča, da se organizuje veliki albanski ustanak na Kosovu. Otvorenih većih neprijateljstava Albanaca dok su srpske trupe pokazivale snagu; napadi na pozadinu, na male grupe i pojedince vojske i naroda u povlačenju nastaju tek u periodu velike krize i evakuacije u albansko primorje.

Zabeleženi su teški zločini i ubistva u Metohiji, među kojima se ističe pokolj u manastiru Sv. Marka kod Prizrena u novembru 1915. godine, gde je na prevaru pobijeno nekoliko srpskih vojnika i oficira. Prilikom povlačenja srpske vojske kroz Albaniju, napadani su zbog pljačke. Izgladneli i promrzli ljudi skidani su do gole kože i ubijani ili prepušteni "beloj smrti" i snegu. Neprijateljstvo Albanaca prema srpskom narodu ispoljilo se i sledećih godina, za vreme austrougarske i bugarske okupacije Srbije. Albanski narod protiv ovih okupatora nije ništa preduzimao ni na Kosovu ni bilo gde. Ali su se vrlo zločinački pokazali u gušenju srpskog ustanka u toplici 1916. i 1917. godine. Oktobra 1917. godine od strane Austrijanaca su obrazovane specijalne arnautske jedinice za borbu protiv srpskih četnika.

Posle proboja Solunskog fronta Kosovo i Metohiju oslobađaju srpske i francuske trupe u toku oktobra 1918. godine. Od tada pa sve do 26. jula 1926. godine kada je međudržavni sporazum između Kraljevine SHS i Albanije potvrdila Konferencija ambasadora, avgusta 1925. godine. Završni protokol o razgraničenju Međunarodne komisije potpisan je u Firenci 1926. godine time je definitivno rešeno pitanje albanskih granica, koje i danas važe između Srbije i Albanije.

Kosovo, Metohija i zapadna Makedonija bili su za nekoliko prvih godina posle 1918. godine u stvari, u pravom vanrednom stanju i provizorijumu: s jedne strane, sa albanskim-kačačkim terorizmom, a s druge strane, sa pokušajima da se nacionalni i socijalni odnosi razreše kroz program agrarne reforme, kolonizacije, a delimično i iseljavanja muslimana iz Jugoslavije. Ni do početka Drugog svetskog rata u tim krajevima stanje nije normalizovano, niti je bio rešen bilo koji životni problem - ne samo Albanaca nego ni Srba, Crnogoraca i Makedonaca.


Poreklo Arbanasa (26)

Kačački zločini između dva svetska rata


Kada bi kačaci prebegli u Albaniju, čekali bi ih hrana i novac

Dok je Kraljevina Jugoslavija sprovodila u život odredbe o agrarnoj reformi i kolonizaciji na Kosovu i Metohiji, jugoslovenska vlast se morala nositi sa albanskim terorizmom kačaka. Kačačke terorističke akcije najviše su se ispoljile u periodu od 1918. do 1924. godine, ma da se i kasnijih godina javlja odmetništvo.

Odmetnik od vlasti, ali i razbojnik i pljačkaš je u stvari jedno: Akcije kačaka nisu bile gerilskog karaktera nego teroristički i pljaščkaški napadi na ustanove vlasti i srpsko stanovništvo. Napadi su uvek bili lukavi, podli, s leđa i iz zaseda. Vlasti su prišli amnestijama koje su imale donekle uspeha. Ali je i primenjivala odgovarajuće mere za kačake i njihove skrivače i pomagače. Važnu ulogu u održavanju nesređenog stanja, imala je politička i diverzantska aktivnsot italijansko- albanske propagande i emigrantskih centra.


Ujedinjeni protiv Srba

Akcija kosovske emigracije Albanaca uklapala se u opštu borbu protiv Kraljevine Jugoslavije, koju vodili na jednoj strani ustaše, a na drugoj "makedonstvujuši". Italijanska vlada je bila glavni oslonac ovih pokreta. Ona je uspela da pridobije i rukovodioce tzv. "Kosovskog komiteta" čije je tada sedište bilo u Beču, na čelu sa Bedri Pejanijem i Ibrahimom Đakovom. Ministar spoljnih poslova grof Đano u svom dnevniku piše: "Moramo uspavati Jugoslovene. Ali, kasnije, naša politika mora da se živo pozabavi Kosovom. Ovo će privući pažnju Albanaca i predstavljati uperen nož u kičmu Jugoslavije".

Italijanska propaganda nije prestajala da deluje na Kosovu i Metohiji. Tako je uspela da 1919. godine podstakne pobunu u Drenici, a slična pobuna pripremana je i u Metohiji. Vođa ove pobune bi je Azem Bejta koji je sa svojim kačacima došao u sukob, ne samo sa vlašću, već i sa vojskom. Azem Bejta je kao vođa kačaka palio cela srpska sela, srpske porodice ubijao. On je služio kao spona između članova Kosovskog komiteta sa jugoslovenske teritorije i onih koji su u Albaniji, bilo kao odmetnici ili kao državni predstavnici albanske vlade.

Kada bi kačaci sa Kosova i Metohije prebegli u Albaniju, tamo ih je čekalo snabdevanje u hrani i novcu kao regularnu italijansku vojsku. U svestranoj pomoći kačacima naročito se isticao D-Anuncio. On je Kosovskom komitetu, koji je zasedao u Skadru i spremo za napad Kosovare, a Kosovari su Albanci sa Kosova i Metohije koji su činili zločine i da ne bi pred zakonom odgovarali, bežali su u Albaniju i tamo su ih nazivali Kosovarima.

D - Anucio im je obećao oružje i novac. On će se pojaviti i kasnije, naročito u dogovoru sa Hasan beg Prištinom i Bajramom Curijem. Hasan Priština je bio komandant žandarmerije za vreme austrougarske okupacije Srbije. Hasan je do 1933. godine bio na čelu albanske emigracije. Italija je pomagala njega i Mustafu Kruju da bi okupili što više emigranata iz Jugoslavije. NJih dvojica se povezuju sa Antom Pavelićem i Ivanom Vančom Mihailovim. Sastajali su se u Sofiji i Pešti. Po nalogu Musolinija, Hasan Priština podnosi peticiju Društvu naroda o stanju nacionalne manjine Šiptara u Kraljevini SHS. Hasana Prištinu ubili su njegovi Šiptari 1933. u Solunu.


Nepismenih 90 odsto

Peticiju koju je uputio Društvu naroda u kojoj kaže da je težak položaj Arnauta na Kosovu i Metohiji većinom su potpisale žene i deca. A zna se da je preko 90 posto bilo nepismenih tih godina. Za vreme Kraljevine SHS, na Kosovu i Metohiji Albanci su najviše bili maltretirani i eksploatisani baš od njihovih sunarodnika bivših aga i begova koji su nastavili sa svojim radom i ponašanjem kao i u doba turske okupacije.

Albanci- Šiptari, kao nacionalna manjina u Kraljevini SHS, imali su svoje političke prave i stranke oko kojih su se okupljali. Tako su 1919. godine osnovali svoju stranku "Džemijet", društvo za zaštitu muslimana.

Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (25-26)" na Facebook Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (25-26)" na Google Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (25-26)" na My Yahoo! Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (25-26)" na Live Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (25-26)" na MySpace Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (25-26)" na Twitter Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (25-26)" na Digg Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (25-26)" na del.icio.us

Ažurirano 04.12.2010. u 14:03, autor: osveta 1912

Kategorije
Poreklo Arbanasa

Komentari