Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (23) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

osveta 1912

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (23)

Oceni ovaj blog
Poreklo Arbanasa (23)

Prizrenska liga kao osnova albanije



Pretvaranje Albanije u odskočnu dasku za ostvarivanje pretenzija Italije prema Balkanu

Prošlo je 125 godina od formiranja ove Lige na kojoj su postavljeni temelji tzv. "Velike Albanije", čijim idejama su se napajale sve albanske populacije do danas.

Radi lakšeg razumevanja njenog formiranja, rada i karaktera, nužno je ukratko razmotriti uslove u kojima je došlo d o njenih konstituisanja. Pri tom se ne može zaobići Pariski mirovni ugovor iz marta 1856. godine, čiji su potpisnici bili Rusija, Francuska, Velika Britanija, Austro-Ugarska, Italija i Turska. Zahvaljujući ovom Ugovoru, Turska je uspela da produži i delimično učvrsti svoju vlast na Balkanu.

Njime joj je zagarantovana nezavisnost i integritet. Da bi zaštitili svoje teritorijalne i druge interese, Austro-Ugarska i Velika Britanija sklopile su još jedan Ugovor aprila iste godine, kojim je Turskoj opet zagarantovana nezavisnost. Ovim Ugovorom su ignorisane ostale potpisnice martovskog ugovora.

U njemu su do punog izražaja došle pretenzije ovih sila prema Balkanu manifestovane kroz oržanje status-kvoa, odnosno zalaganje za opstanak turskog carstva dok se one nagode oko podele interesnih sfera. Poznato je da su Rusija i Austro-Ugarska imale najveće osvajačke pretenzije prema Balkanu, što je kasnije i došlo do izražaja.


Težnje Italije

Ništa manji interes neće pokazati ni Italija. Na Berlinskom kongresu 13. juna 1878. godine, zauzet je stav da članice Kongresa mogu da budu samo potpisnice Pariskog ugovora iz aprila 1856. godine, čime su balkanske države u startu eliminisane i onemogućene da zastupaju svoje interese. Oba ugovara su odraz osvajačkih pretenzija velikih sila prema Balkanu.

Uvek misleći na Rimsko Carstvo, propalo 476. godine i na Mletačku Republiku, propalu 1796. godine, opijena svojom prošlošću Italija je stalno težila da se širi. Tek kada se ujedinila 1870. godine, usmerila je svoju propagandu i političke aktivnosti prema Sredozemlju. U ovom pogledu imala je dosta svojih ciljeva, a jedan od njih je i pretvaranje Albanije u odskočnu dasku za ostvarivanje svojih pretenzija prema Balkanu, i d pri tom otkloni uticaj ostalih sila naročito Austro-Ugarske.

Ali najveća opasnost za teritorijalno širenje bili su joj južnoslovenski narodi. zato je uveliko težila da posle Turske bude prisutna na albanskoj teritoriji da bi preko nje stupila na Balkan i dalje sve do male Azije.

To stanje najbolje je ilustrovao Albanac, Stavro Skendi, koji je isticao da se do Sanstefanskog mira nije znalo, niti se moglo znati, niti je bilo jasno, šta se stvarno zamišljalo pod pojmom Albanija, niti se taj pojam u to doba mogao definisati.

U ratu između Turske i Rusije, u kom je Turska poražena, učestvovali su i jaki odredi Albanaca. Ovaj poraz Turske teško je pogodio vodeći albanski sloj koji je imao velikog uticaja na Porti. Albanci su Turskoj dali veliki broj paša, vojskovođa i vezira. Ovi Albanci su tada tražili d teritorije na kojima žive Albanci budu autonomija u turskoj Carevini. U takvim okolnostima je nastala ideja za stvaranje. Prve albanske lige.

U vreme njenog stvaranja, na Albance na njihovom etničkom području, vršeni su mnogobrojni idejno-politički uticaji s više strana. Tako Austro-Ugarska svoje teritorijalne aspiracije prikriva navodnom opasnošću od "Panslavizma 2. Italija, da bi se adekvatno suprotstavila Austro-Ugarskoj, ona vešto podmeće svoj plan kompenzacije, koji Bizmark bez dvoumljenja prihvata.

Po ovom planu Austro-Ugarska treba da okupira Bosnu i Hercegovinu, Francuska Tunis, a Italija etničku teritoriju Albanaca. U takvoj vojno-političkoj atmosferi poremećenih odnos dolazi do održavanja Berlinskog kongresa. Na njemu su odmerene snage evropskih sila u smislu podele turske carevine, posebno njenog evropskog dela.


Turski agenti

Razdoblje trogodišnjeg dogovaranja 1875-1878, evropskih država o podeli Turske pokazalo je mnoge aspiracije i osvajačke pretenzije. U ovakvim istorijskim uslovima i vojno-političkim odnosima nastala je Kongra, Prva albanska liga.

U ratovima Srbije i Crne Gore protiv Turske 1876-1878. godine Albanci islamske veroispovesti borili su se kao i do tada na strani Turaka. U ovakvim uslovima 23. maja 1878. godine po starom kalendaru, održana je osnivačka skupština lige, kojoj je prisustvovalo 300 delegata. Sednice u održavane svako dana tokom dve nedelje i bile su tajne.

Iste godine 5. juna proglašene su Odluke Lige koje su bile direktno uperene protivu Srbije, Crne gore i Grčke. Delegate su sačinjavali veleposednici, hodže i plemenske starešine. Ovo je bio rezultat angažovanosti turskih agenata oko održavanje Lige. Sastanak je otvorio Abdulj Frašeri, bekteš iz južne Albanije. Izabrano je rukovodstvo Lige na čijem se čelu našao Mustafa Tetova.

Odluka Kongrina - zborska - napisana je u formi mauzera u dva primerka potpisana sa 4.000 potpisa i udarenim muharima. Jedan je primerak odmah poslat Sultanu, a drugi primerak je bio namenjen berlinskom kongresu. Iz ovog se vidi da je Liga imala punu podršku od Turske i da je izrazito zahtevala da Albanci i dalje ostanu u sastavu turske carevine.

Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (23)" na Facebook Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (23)" na Google Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (23)" na My Yahoo! Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (23)" na Live Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (23)" na MySpace Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (23)" na Twitter Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (23)" na Digg Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (23)" na del.icio.us

Ažurirano 04.12.2010. u 14:04, autor: osveta 1912

Kategorije
Poreklo Arbanasa

Komentari