Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (20-21) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

osveta 1912

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (20-21)

Oceni ovaj blog
Poreklo Arbanasa (20)

Zločini Arbanasa nad Srbima



Gaston Gravije o opasnostima za Srbe

Period od 17. veka ostavio je u istorijskoj svesti srpskog naroda krvavi trag nasilja koji je prenošen iz veka u vek do našeg doba.
U godinama posle Istočne krize 1875-1878, srpsko-turskih ratova, terora arbanaške Prve prizrenske lige, kao i pritiska muhadžira Arbansa doseljenih iz oslobođenog dela Srbije, položaj srpskog naroda je umnogome otežan. Umnožio se broj nasilnika i kačaka, koji su nasrtali na srpske kuće, otimajući stoku i prinose, ucenjujući domaćine, ubijajući viđenije ljude i sveštena lica.

O zločinima ostali su brojni zapisi. Zadržaćemo se na zapisima stranaca o zločinima Arbanasa nad Srbima:
Matija Masarek, katolički nadbiskup 1760. godine za Arbanse piše: "da im je ponašanje razbojničko: otimaju jaganjce, škopce, kokoši, med, maslo, seno za konje. Tako su njega i njegovu pratnju njih 15 napalo za koje kaže da su to kesedžije, drumski razbojnici". Sa vitizacije Kosova i Metohije 1764. Masarek nosi još mračnije utiske pa kaže: "Arbanaški došljaci u Srbiji ne slušaju naredbe Hristova Jevanđelja. Umesto da su ponizni, skromni, oni odmah primaju islam te potiskuju pravoslavne i katolike iz njihovih sela i zauzimaju njihova imanja".

Anri Pukvil, Francuz je, 1807. prolazeći kroz Prištinu zabeležio sledeće: "Po mojoj proceni Priština ima oko 1.500 domova, u kojoj su tesne kaljave ulice, beda stanovnika i vlada krvožednika, Malić paše za kojega mi se nije činilo prikladno da pohodim tog Arnautina, zakletog krvnika hrišćanskog".

Žorž Golis kaže:" Zbog širine nasilja Arbanasa nad Srbima Stara Srbija je uz Jermeniju najnesrećnija zemlja na svetu. Oni iz Debra ubijaju da ukradu, oni iz Đakovice ubijaju Srbe iz ludog fanatizma, oni iz Peći iz zadovoljstva a oni iz Tetova, da oprobaju svoje karabine."

Ami Bue, francuski geograf, zabeležio je mnoge primere "teškog zlostavljanja srpskih seljaka i kaluđera, opisao otmice devojaka i žena."

Sudetski Nemac dr Jozef Miler, za Arbanase kaže: "da su svirepi, podmukli, uporni, nenaklonjeni nikakvim novinama, i neće ih nikada bez odlučnih, krvavih reformi njihovog političkog i religioznog života moći zahvatiti duh evropskog humanizma".

A.F. Giljeferding, ruski diplomata i istoričar, 1858. godine obilazeći Metohiju beleži mnogobrojne primere ugnjetavanja srpskog stanovništva i kako ono svakodnevno trpi razne uvrede i nasilje od razuzdanih i plahovitih Arbanasa.

Mjur Mekenzijeva i A. Paulina Irbijeva, Engleskinje, obilazeći Staru Srbiju 1863. godine u svom putopisu "O slovenskim zemljama evropske Turske" beleži da: "Arnauti teraju svoju silu tako daleko da se bacaju kamenjem na pratnju kakvog upokojenog hrišćanina - Srbina, a na mrtvace nabacuju prašinu i đubre. Kod Arnauta vlada bezobzirnost i nasilje prema hrišćanima".

Gaston Gravije, Francuz, istraživao je Kosovo i Metohiju kao središte Stare Srbije pod turskom vlašću i uočio ključne probleme, osnovne političke, demografske, kulturne i verske tendencije u ovoj zemlji. On iznosi sveopštu anarhiju i zulume arbanaških feudalaca nad pravoslavnim Srbima, koji su presudno uticali na demografske prilike i etničko stanje na Kosovu i Metohiji. Tu je etničko čišćenje pravoslavnog srpskog stanovništva uz blagonakloni stav turskih vlasti, organizovanog terora, svakodnevna ubistva, silovanja, pljačke, paljevine i uništavanje srpskih manastira i crkava.

Gaston Gravije dalje veli: "Opasnost je za Srbe utoliko veća što na Kosovu i Arbanas počinje da zaboravlja da je koliko do juče bio samo pastir i razbojnik. Tako pribegavajući otimačini i razbojništvima, čije žrtve nisu nikada njihovi sunarodnici, oni takođe uspevaju da se nasele tamo gde žele i da se obogate srpskim dobrima i imetkom".

Meri Daram, Engleskinja, kaže: "Arbanas je najvećim delom, ostao tu dokle je stigao kada ga je Turčin našao, i sem što je prihvatio revolver i pušku ostragušu, on nije iskoračio ni za pedalj. On je ostatak minule prošlosti koja je u zapadnoj Evropi odavno zaboravljena. Oni su potpune neznalice o spoljnom svetu. Oni su još uvek u najranijem stadijumu istorije života naroda i još nisu odmakli izvan plemenskog oblika života. Arbanaška plemena su krajnje divlja". Da bi Meri Daram zaključila o svom obilasku ovih prostora ona dodaje: "Da su carevine nastajale i nestajale a da su Arbanasi ostali divljaci".

Viktor Igo, francuski pisac svetskog glasa, krajem prošlog veka objavio je "Proglas za Srbiju" u kom oštro kritikuje Evropu i njenu javnost što ništa ne preuzima a jedan narod se tu, baš u Evropi, satire turskim i arbanaškim zulumima.


Poreklo Arbanasa (21)

Viktor Berar o odnosima na Kosmetu



O događajima na Kosovu i Metohiji pisali su svi strani konzuli

Viktor Berar (1864-1931), francuski istoričar i pisac, dao je kao nepristrasan analitičar potpunu i verodostojnu sliku stanja u Staroj Srbiji, odnosno na Kosovu i Metohiji s kraja prošlog i početkom 20. veka. On apostrofira činjenicu da je problem i pogrom srpskog življa na Kosovu pre svega posledica panislamske politike, koju je kao osnovnu ideološku koncepciju sprovodio sultan i halifa Abdul Hamid.

Isticanje islamskih osnova proterivanje srpskog življa sa teritorije koje je vekovima nastanjivalo je izuzetno značajan segment srpsko-arbanaških odnosa. Pita se otkud Arbanasima pravo da proteruju Srbe sa teritorije države koja po svim važećim šemama nije bila arbanaška već srpska a koju su Turci okupirali. Osmansko carstvo nije bilo turska nacionalna država, već vaseljenski islamski halifat. Osnovna ideologija takve države je šerijat. Svaki sultan je nastojao da zadovolji apetite svojih muslimanskih podanika. Zato je, glavni oslonac tražio u neturskim muslimanskim narodima. A na Balkanu to su bili Arbanasi.


Pismo Jastrebova

Ivan Stepanovič Jastrebov, ruski kozul u Prizrenu, redovno je slao svoje izveštaje ruskom Poslanstvu u Carigradu kojima je izveštavao o zločinima Arbanasa nad Srbima sa ovih prostora. Ovi izveštaji govore o pljački Srba, ubistvima i silovanjima i otmicama srpskih devojaka i žena od strane Arbanasa. Kako ubijaju kaluđere i popove i vešaju ljude. Jastrebov za Arbanase kaže: "Lažna je predstava koja kruži o njihovoj neustrašivosti i hrabrosti. Oni su uvek plašljivi kada se susretnu sa regularnom vojskom i uvek se daju u bekstvo. Tako su oni u sukobu sa Srbima uvek bežali sa bojišta, a jedino su hrabri u napadu na nezaštićena srpska sela i na nejač.

O zločinima Arbanasa nad Srbima pod turskom vlašću pisali su i izveštavali i ostali ruski konzuli: Tuholka, Timajev, Gligorije Stepanovič Ščerbin, a zatim i zapadni pisci: David Urghart, Johan Georg fon Ham, V.M.A. Denton, Teodor A. Ipen, Henri Noel Braislsford i drugi.

Gedeon Josif Jurišić (1809-1872) iz Iriga je prvi domaći putopisac koji piše o Staroj Srbiji u putopisu "Dečanski prvenac", a Hadži Serafim Ristić je objavio: "Plač Stare Srbije". Međutim, najpotpuniju sliku o stanju u Staroj Srbiji daje nam nacionalni radnik, književnik i istoričar Miloš S. Milojević svojim opsežnim knjigama. Zatim Đorđe Popović Daničar, Sima Andrejević Igumanov Prizrenac, Spiridon Gopčević, Mihajlo G. Ristić, Milojko V. Veselinović, Branislav Nušić, Jovan Cvijić, Ivan Ivanić, Todor R. Stanković, Svetislav St. Simić, J. Tomić, Jefto Dedijer i drugi. Radi zaštite pravoslavnih Srba na prostorima Kosova i Metohije, a i radi svojih interesa, carska Rusija otvara svoje konzulate u Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici kao i Skadru koji je otvoren 1856. godine dok Kraljevina Srbija svoj konzulat otvara u Prištini novembra 1889. godine. Prvi srpski konzul bio je Luka Marinković i Arnauti su ga 19. juna 1890. godine ubili pošto nisu kao pravoverni muslimani mogli da gledaju "kaurina" kako štiti raju.

Iz konzulatskih, srpskih i ruskih, izveštaja vidi se kako su srpska svetilišta manastiri i crkve harani i rušeni naročito posle dveju pomenutih seoba 1690. i 1737. godine.

Za sve vreme turske okupacije na Kosovu i Metohiji srpski narod se grčevito borio protiv islamizacije i poarbanašivanja. Etnički ovi prostori su bili jedan od najhomogenijih srpskih predela ali se ubistvima, prinudnim iseljavanjem, delom islamizacijom, a zatim stalnim arbanaškim nasilnim naseljavanjem etnička i konfensionalna slika promenila na ovim prostorima.


Izveštaj konzula

Srpski konzul u Prištini Sima Avramović u svom izveštaju ministru inostranih dela dr Mihailu Vujiću piše:"Gledati ga bosa, odrpana, duhom klonula, telom iznurena, opljačkana, prebijena, proređena, u strahu, tuzi i bolu: tu valja doista imati srce od granita, a živce od čelika da se sve to izdrži".

Ministar Vujić obaveštava Stojana Novakovića srpskog opunomoćenog ministra u Petrogradu sledeće: "Karakteristično je pomenuti da su Arnauti sada više no ikada udarili na čast i obraz žena i devojaka Srpkinja. A još je simptomatičnija pojava što Arnauti, primer redak u analima arbanaških zločina, udaraju na srpske svetinje, crkve i manastire, a Turska i ne haje na žalbe Srba."

Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (20-21)" na Facebook Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (20-21)" na Google Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (20-21)" na My Yahoo! Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (20-21)" na Live Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (20-21)" na MySpace Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (20-21)" na Twitter Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (20-21)" na Digg Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (20-21)" na del.icio.us

Ažurirano 04.12.2010. u 14:04, autor: osveta 1912

Kategorije
Poreklo Arbanasa

Komentari