Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (11) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

osveta 1912

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (11)

Oceni ovaj blog
Poreklo Arbanasa (11)

Bigamija i danas na Kosmetu



Arbanasi primorskih gradova nisu se bavili pomorstvom
Ratnici Đorđa Manijaka na Balkansko poluostrvo nisu došli sa porodicama. Porodice su stvarali tako što su ženili sa domorotkinjama koje su otimanjem, ucenom i silom stekli. Stvarali su porodice s brojnim potomstvom. Oni koji su primili islam, vera im je dozvoljavala da imaju više žena kakvi slučajevi i danas postoje na Kosovu i Metohiji i naročito u zapadnoj Makedoniji.

Nauka nije još utvrdila za Albance u Italiji, odakle su i kada došli. Sami izjavljuju da su nekada obizavali oko Kaspijskog mora u okolini Bakua. Ali se pouzdano zna da je stara kavkaska pokrajina Albanija, na obali Kaspijskog mora na prostoru južnog dagestana i severnog Azerbejdžana, bila nastanjena u prvom veku pre nove ere skitima koji su pod pontijskim kraljem Mitradatom šestim ratovali protiv Rimskog carstva, čiji ih je general Pontije pobedio 63. godine pre nove ere.


Pod papskom vlašću

Ovi Albanci najpre su se širili u primorskoj oblasti u naprednim i utvrđenim rimskim gradovima Valoni, Draču i Skadru delu nekada moćnog rimskog carstva Vizantije gde su se izmešali sa romanskim i romanizovanim stanovnicima. Ovi gradovi su bili pod papskom vlašću, kao i Albanci do dolaska na Balkansko poluostrvo, pa su uglavnom od njih širila po okolini katolička veroispovest. Od tada pa do najnovijeg vremena Arbanasi primorskih gradova se nikada nisu bavili pomorstvom ni ribolovom kao nekada u svoje vreme Iliri, koji su bili čuveni pomorci.

U albanskom "škipe" ne postoje reči u vezi sa ovim zanimanjem, što je jedan od dokaza da Arbanasi nisu ilirskog porekla. Poznato je da je krvna osveta u srednjem veku bila raširena u Evropi, ali ne i kod Slovena. Njeno poreklo joj se ne zna. Zna se da se najduže zadržalo samo na Siciliji, Apuliji, Kalabriji i Korzici, kao i kod Arbanasa na Balkanskom poluostrvu. Krvna osveta još tinja među Arbanasima.

Uočava se da je centar Albana bila Kroja, odakle su se od 11. veka širili na sve strane i mešali sa delom sa promenjenim starosedeocima, stočarima, delom sa Srbima naročito od vlade zetskog kralja Bodina 1081. do 1101. godine. Od 1325. godine njihova plemena počela su da silaze sa brda u vizantijski Epir pa dalje na jug sve do severnog Peloponeza. U tim krajevima vremenom je nastala mešavina sa Grcima koja je bila nepotpuna, jer su uporno čuvali svoje osobine.

Kada su se ustalili na Balkanskom poluostrvu, vremenom su se obrazovale dve grupe arbanasa - severno od reke Škumbe Gege, a južno Toske. Na severu živi katolička manjina, neka malisorska i miriditska plemena, oko 20 odsto, na jugu manjina pravoslavnih oko 15 odsto, a većina ih je prešla u islam, 65 odsto.


Gege i Toske

Evo šta piše Milivoje J. Nikolajević o karakteristikama pojedinih narodnosti: "Arbanasi se sami nazivaju Skipetarima, Turci ih nazivaju Arnautima, a Srbi ih zovu Arbanasi. Kod njih se razlikuju uglavnom dva plemena: Gege, koji se nalaze u današnjoj severnoj Albaniji i Toske, u južnoj. Oba ova plemena među sobom se razlikuju u dijalektu i dele se u razne grane, što se naročito tiče Gega. A Gege se dele na: Grube i Klemente, u dolini Seme, Hote južno od ovih Malisorce, Kastrate i Temale, u planinama Skadarskim Pulate, zapadno od Drima, Plavine Lima, Škrelje, Šalje i Dukašince u predelu gdi se sastaje Beli i Crni Drim, Miridite, najmoćnije pleme u planinama zapadno od Crnog Drima.

Toske se dela na: Čame, Lijane i prave Toske. Druga plemena su: Maćanci, Merturci, Krašnici, Ohohe, Čoče, Partinci, Biškasi itd. Arbanasi ovog dela Stare Srbije pripadaju plemenu Gega.

Kod svih Arbanasa je uočljiva: svirepost, podmitljivost, lukavstvo i nepoverljivost. Istorija nam daje mnogobrojne primere u kojima su oni podlegli materijalnim interesima. Oni su svoje oružje okretali isto tako brzo protivu Srba, kao što su posle toga za dobru nagradu okretali se i protivu sultana. Ponovnim menjanjem veroispovesti Arbanasi nisu ništa zadobili.


Prevrtljivost

U 1689. godini, kada je cesarska vojska zauzela Niš, u velikim masama su se predali, i posle kratkog vremena, sakupilo se njih 20.000 i pomagali su Cesarevcima. Kada su saznali za slabost cesareveske vojske, odmah su opet prešli na sultanovu stranu. Ovde se uočava njihova prevrtljivost, da su verolomni i podmitljivi i da su lukavi.

Šireći svoju državu Srbi su potisnuli Arbanase na jug pa je osvojeni Skadar bio prestonica zetskog kralja Bodina. Za vreme borbe Normana da osvoje Vizantiju, Arbanasi su bili pod Normanima, koji su se iskrcavali u primorskim gradovima naročito u Draču, iz koga se protezao stari rimski put ka Solunu, vodeći tu borbe sa vizantijskom vojskom od 1080. do 1185. godine. Arbanasi su se većinom pridruživali normanskoj vojsci.

Srbi, naročito pod Nemanjićima ili su bili u savezu sa tim Normanima, ili su, koristeći njihovu borbu sa Vizantijom osvajali severne krajeve Albanije od 1180. do 1186. godine.

Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (11)" na Facebook Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (11)" na Google Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (11)" na My Yahoo! Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (11)" na Live Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (11)" na MySpace Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (11)" na Twitter Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (11)" na Digg Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (11)" na del.icio.us

Ažurirano 04.12.2010. u 14:02, autor: osveta 1912

Kategorije
Poreklo Arbanasa

Komentari