Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (9) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

osveta 1912

Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (9)

Oceni ovaj blog
Poreklo Arbanasa (9)

Mnoga imena istog naroda


Bili su to Arbanasi, Šćiptari, Alvaniti, Alvani, Škipetari, Arnauti, Šiptari, Arbaniti i Albanci
Ovu tvrdnju zastupaju i Ami Bue Ležan, Jastrebov i drugi. Kada je u pitanju poreklo Arbanasa, nemački istraživač Peter Bartl s pravom primećuje da se albanski istraživači neozbiljno odnose prema ovom problemu.

Što se pak tiče arbanaškog imena, sve do danas ono nije bilo ustaljeno kao ni ime njihovog jezika. Tako imamo sledeće nazive za Arbanase koji su se u različitim vremenima upotrebljavali: Albani, Arbaniti, Arvaniti, Arbeni, Arberi, Arberase, takođe već pomenute Arbanase, Šćiptari, Alvaniti, Alvani, Škipetar, Arnaut, Šiptar, Arbanite i Albanci.

U vizantijskim izvorima Arbanasi se prvi put pominju kao Alvantini, a nazivaju ih i Arvanite, a ovo je 11. vek. Međutim, u vremenu od 12. do 15. veka u vizantijskim izvorima Arbanasi se pominju kao Arvanite, Alvani i Alvanite.

U srpskim istorijskim izvorima Arbans se prvi put pominje u Nemanjinoj povelji za Hilandar gde se kaže: "Od pomorske zemlje Zetu s gradovima, od Rabana Pilota oba" kao i "Arbanas Pilot". Imena su sasvim jasna. Raban je metateozom izmenjeni oblik imena Arbanaum ili Arbanas, latinskih i grčkih izvora. U Nemanjinoj povelji "Arbanasi" su ekvivalent za "Raban". Dušanova povelja koja se odnosi na grad Troju, sačuvana u latinskom prevodu, takođe je jedan od izvora pomena Arbanasa. Takođe u 14. veku, u car Dušanovoj povelji za manastir Svetog Arhanđela kod Prizrena pominje se ime Arbanas.


Zašto uvreda

Kao što se vidi, za oznaku pripadnosti je bilo upotrebljavano nekoliko imena koje smo napred istakli. Međutim, za sve današnje Arbanase, ma gde da žive, uvreda je kada im se kaže da su Arnauti. Ime Arnaut dali su im njihovi prijatelji Turci od kojih su primili islam. Naziv Arnaut je pogrdan, kom su Turci kumovali. Takođe je uvreda za Arbanase i kada im se kaže da su Šiptari. A ovo značenje se i danas upotrebljava u svim sredstvima komuniciranja, a ono se odnosi samo na nacionalnu manjinu koja živi na prostorima SCG i Makedonije. Međutim, Arbanasi u međusobnom komuniciranju se oslovljavaju sa Šćiptar, a za Albaniju kažu Šćipnija.

Kako u našoj tako i stranoj literaturi upotrebljava se naziv Arnautaš. Ime Arnautaš ima sasvim drugo značenje. Arnautašima se nazivaju oni koji su iz hrišćanstva prešli u islam. Da bi se izbegle dileme koje ime upotrebljavati u označavanju pripadnosti, od svih navedenih imena smatra se da je u duhu srpskog jezika najprikladnije odgovara naziv Arbanas, za one u Albaniji, a za žitelje na prostorima SCG i Makedonije Šiptar. Između Arbanasa u Albaniji i Šiptara u SCG i Makedoniji postoje ogromne razlike u svim domenima rada, ponašanja i življenja.

Mnogi srpski istorijski izvori, a i narodne umotvorine, kao i neka umetnička i literarna dela u sebi sadrže ime Arbanas. Ovaj naziv i sam Vuk Stefanović Karadžić je upotrebljavao, mada je u nekim slučajevima koristio i reč Arnaut koja je ostatak iz turskog doba, a koja se upotrebljavala sve do pedesetih godina 20. veka. Mnoga medijska sredstva upotrebljavaju ime Albanac ili Šiptar. U usmenom komuniciranju ljudi zastaju, ne znaju koje od ova dva imena da upotrebe.

Da bi se izbegle sve dileme koje ime upotrebljavati, najprikladnije je za one u Albaniji Albanac a u ostalim krajevima Šiptar, naziv koji se i odomaćio i ima svoju adekvatnu oznaku. Na ovaj način bi se izbegle mnoge nedoumice i dileme, već bi i neke stvari i pojmovi bili mnogo jasniji i ne bi bilo mogućnosti za mnoge zloupotrebe i nejasnoće koje egzistiraju u govoru, pisanom izražavanju i sredstvima medijskih komunikacija.


Šta znači škip

Više evropskih naučnika u 19. veku bavilo se pitanjem jezika i književnosti kod Arbanasa. Jedan od njih je i Francuz Ami Bue koji u delu "Evropska Turska", govoreći o Arbanasima, njihov jezik naziva "škip" i daje posebne tablice poređenja reči "škip" s odgovarajućim rečima sledećih jezika: latinskog 81 reč, francuskog 30, italijanskog 10, nemačkog 57, švedskog i gotskog 10, engleskog 3, danskog i islandskog 4, letonskog 9, baskijskog 14, keltskog 7, grčkog 19, turskog 19, i vlaškog 30 i slovenskosrpskog 19 reči. Ovo što Bue kaže slovenskog je ustvari srpskog jer nijedan od slovenskih naroda nije imao prostorne kontakte sa Arbanasima sem Srba.

Kada je u pitanju problem arbanaškog jezika, smatra se da je naš istoričar Miloš Milojević dajući iscrpnu analizu o Arbanasima uopšte, a koji smatra da se njihov jezik sastoji od dve desetine latinskog, dve desetine anglo-keltskog, jedna desetina grčkog i pet desetina srpskog jezika. Ovom mešavinom jezika kojom se služe Arbanasi, niko više ne govori, što pokazuje indo-evropsko poreklo, ali i jezičku neizgrađenost, što potvrđuje i poslednje veliko izdanje enciklopedije Larusa u kome stoji "Albanski jezik je pisan u toku svoga razvitka različito: ćirilicom, grčkim, turskim, pa čak i arapskim pismom, a da se ne govori o upotrebi mešanih pisama". Arbanasi se danas služe latinicom.

Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (9)" na Facebook Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (9)" na Google Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (9)" na My Yahoo! Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (9)" na Live Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (9)" na MySpace Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (9)" na Twitter Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (9)" na Digg Pošalji "Pavle M. Dzeletović Ivanov - Poreklo Arbanasa (9)" na del.icio.us

Ažurirano 04.12.2010. u 14:08, autor: osveta 1912

Kategorije
Poreklo Arbanasa

Komentari