Излазим пред вас са једном темом коју лично никад не бих поставио, јер је сматрам за грешну. Реците и сами, зар није грех ставити на исту раван конкретну историјску личност вечно живога, васкрслога, Господа Исуса Христа и исфантазиранога бога Кришну, шумског љубавника спрам којег је Казанова тек незнатни шегрт. Јер по сведочанству најистакнутијег гуруа Шриле Свами Прабупаде који је 1965. године напустио Индију, стигао у Америку (Бостон) да њу просвећује индијском религијом, а његови ученици осамдесетих година стигоше и у Србију да нама кажу своју “истину” о Богу, о души, о земљаском и загробном животу – тај Кришна је на земљи имао шеснаест хиљада и сто осам жена. Па и сада после свога земаљског боравка у којем је доживљавао стотине љубавних свађа и скандала са својом најмилијом љубавницом пастирицом Радхом, и гопијама (пастирицама) проводи своје љубавне забаве у свом најинтимнијем пребивалишту Врндавани. Но кад су његови ученици већ стигли међу Србе да нас упознају са “правом истином” о Богу, о свету, о човеку и његовој судбини, молим вас за мало стрпљења да саслушамо шта то Индија има да каже Библији, шта Кришна Христу, шта Индус Хришћанину.
Библија нас обавештава да су се Адам и Ева учинивши први грех, и чувши глас Божји, сакрили у рај међу дрвеће, да их Бог не би нашао Пост. 3,8-10. Значи, њихов разум и религијско осећање које им је пре греха било савршено чисто и јасно, помрачило се, извитоперило се, те заборавше да је Бог свезнајући, свевидећи и свудаприсутни, па да се од Њега нико нигде не може сакрити. Ако читамо даље Библију, а и историју светских религија, видимо да се та помраченост ума и срца све више ширила, појачавала, тако да апостол Павле пишући посланицу Римљанима каже за многобошце: “Залудјеше у својим мислима и потамнеше неразумно срце њихово. Кад се грађаху мудри полудеше и претворише славу вечнога Бога у обличје смртнога човека и птица и четвероножних животиња и гадова” Рим. 1, 21-23.
Ова библијска истина толико је очигледна да је видимо на сваком кораку и кроз историју човечанства а и у садашњости. Ради илустрације ево само неколико примера.
Стари Грци и Римљани били су врло културни. А каква им је била религија? Јад и покор! Њихови многобројни богови се свађају, туку, подваљују једни другима, опијају се, блудниче једни с другима.
У многим религијама старога света било је на молитвеним скуповима приношење људи на жртву. У том погледу су ваљда најдаље дотерали Индијанци из Мексика. Када се 1454. године император Мексика уплашио да су се богови наљутили на његову државу, и почели слати разне недаће на Мексико, тада је он објавио рат околним индијанским племенима да би тако добавио велику количину заробљеника које ће све до једног жртвовати врховном богу Хицилопохтлију. И заиста, 1487. године приликом освећења храма Хицилопохтлија, 19. фебруара жртвовано је 20000 (двадесет хиљада) ратних заробљеника. То је био читав покољ! Клање је вршено у 13 храмова, а трајало је четири дана. Сличних појава, у мањој или већој мери било је и у Индији.
Прегледајмо изблиза како је текао развој религије у тој земљи старе културе у темама Христос и Кришна.
Библија нас обавештава да су се Адам и Ева учинивши први грех, и чувши глас Божји, сакрили у рај међу дрвеће, да их Бог не би нашао Пост. 3,8-10. Значи, њихов разум и религијско осећање које им је пре греха било савршено чисто и јасно, помрачило се, извитоперило се, те заборавше да је Бог свезнајући, свевидећи и свудаприсутни, па да се од Њега нико нигде не може сакрити. Ако читамо даље Библију, а и историју светских религија, видимо да се та помраченост ума и срца све више ширила, појачавала, тако да апостол Павле пишући посланицу Римљанима каже за многобошце: “Залудјеше у својим мислима и потамнеше неразумно срце њихово. Кад се грађаху мудри полудеше и претворише славу вечнога Бога у обличје смртнога човека и птица и четвероножних животиња и гадова” Рим. 1, 21-23.
Ова библијска истина толико је очигледна да је видимо на сваком кораку и кроз историју човечанства а и у садашњости. Ради илустрације ево само неколико примера.
Стари Грци и Римљани били су врло културни. А каква им је била религија? Јад и покор! Њихови многобројни богови се свађају, туку, подваљују једни другима, опијају се, блудниче једни с другима.
У многим религијама старога света било је на молитвеним скуповима приношење људи на жртву. У том погледу су ваљда најдаље дотерали Индијанци из Мексика. Када се 1454. године император Мексика уплашио да су се богови наљутили на његову државу, и почели слати разне недаће на Мексико, тада је он објавио рат околним индијанским племенима да би тако добавио велику количину заробљеника које ће све до једног жртвовати врховном богу Хицилопохтлију. И заиста, 1487. године приликом освећења храма Хицилопохтлија, 19. фебруара жртвовано је 20000 (двадесет хиљада) ратних заробљеника. То је био читав покољ! Клање је вршено у 13 храмова, а трајало је четири дана. Сличних појава, у мањој или већој мери било је и у Индији.
Прегледајмо изблиза како је текао развој религије у тој земљи старе културе у темама Христос и Кришна.