Odabrani priměri srpskog narodnog jezika od 13. věka do Vuka - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Mrkalj

Odabrani priměri srpskog narodnog jezika od 13. věka do Vuka

Oceni ovaj blog
Citat Original postavio Moračanin Pogledaj poruku
1. Da li se tada (prije 200-300 godina) srpski jezik, koji se govorio u narodu mnogo razlikovao od onoga starocrkvenoga, koga si gore citirao i napisao nekoliko redova.
Ove je godine umr'o veliki Aleksandar Mladenović, koji je za sobom ostavio velik rad na polju istorije srpskog jezika. U ovom njegovom radu trěba obratiti pažnju na tipove književnog jezika kod Srba, uočiti osobine i zapamtiti njihove tačne nazive: http://kovceg.tripod.com/am_tipovi_k..._srba_u_18.htm

Dok nije postojala srpska država koja bi ozvaničila standardni jezik, mnogi su pisci srpski pisali svojom varijantom narodnog srpskog jezika po svom ukusu sa dodatkom slavjanoserbskih elemenata po potrěbi jer vulgarni jezik nije imao svih potrěbnih rěči. Kao što je Vuk pisao "Vukovim jezikom" dok nije uveden kao književni, tako je Njegoš u svojim dělima pisao "Njegoševim jezikom" (nepotrěbno citirati), Dositěj "Dositějevim jezikom" u Životu i priključeniima iz 1783:
Govoreći za narode koji u ovim kraljevstvam i provincijam živu, razumevam koliko grčke crkve, toliko i latinske sljedovatelje, ne isključavajući ni same Turke Bošnjake i Hercegovce, budući da zakon i vere može se promeniti, a rod i jezik nikada. Bošnjak i Hercegovac Turčin – on se Turčin po zakonu zove, a porodu i po jeziku, kako su god bili njegovi čukundedovi, tako će biti i njegovi poslednji unuci... Za sav dakle srpski rod ja ću prevoditi slavnih i premudrih ljudi misli i sovjete, želeći da se svi polzuju. Moja će knjiga biti za svakoga koji razumeva naš jezik i ko s čistim i pravim srcem želi um svoj prosvetiti i narave poboljšati. Neću nimalo gledati ko je koga zakona i vere, niti se to gleda u današnjem veku prosveštenom. Po zakonu i po veri svi bi ljudi mogli dobri biti. Svi su zakoni osnovati na zakonu jestestva. Nijedan zakon na svetu ne veli: čini zlo i budi nepravedan; no naprotiv, svi što ih je gođ, od strane božje nalažu i zapovedaju: nikom nikakva zla ne tvoriti, dobro tvoriti i ljubiti pravdu. Bog je sama večna dobrota i pravda; što god nije dobro i pravedno, nije od boga. A zašto dakle u svakom zakonu ima zlih i nepravednih ljudi? Nije tomu zakon uzrok, nego nerazumije, slepota uma, pokvareno, pakosno i zlo srce i preko mere ljubov k samom sebi. Ovo su izvori iz kojih izviru sve strasti koje uznemiravaju rod čelovečeski i koje čine da čovek na čoveka mrzi, jedan drugoga huli, goni, udručava, ozlobljava, proklinje, u večnu muku šilje i vragu predaje – a što je najgore – pod imenom vere i zakona, prevraćajući i tolmačeći zakon svoj po zlobi i po strasti srca svoga.

Jerotěj Račanin "Jerotějevim jezikom" u Putešestviju ka gradu Jerusalimu,1721:
...i dojdosmo pod Lěskovac na užinu kod kamenite crkve; pak dojdosmo do 9-ga konaka na Lěskovačku klisuru, pak ustasmo rano i ujdosmo u klisuru, i padosmo na užinu u klisuri, u strani, kano koza na malju, i tu pomiliše zmije, i žabe i gušteri, i kornjače, malo u vodu ne poskakasmo ot straha

i paki padosmo na 10. konak pod monastir Rešitski, na izmak vranske klisure, i tu nalovismo rana za večeru, i tu obrětosmo člověka, i kažu, da mu je 120 lěta, prosěde brade, i tri mu se put zubi měnjali, pak narasli kako u děteta, i 2 put brada opadala, pak narasla, i ima sina sěđa ot otca, i kazivaše, da nije taj starac Turčina viđěo, ni harač dao, ni vina pio, nego pasao ovce na gorah, i tu vidismo člověka i děvojku te se okamenili, te kaziva starac taj, da je kûm s kúmom satvorio blud, toga radi se okamenili... I oko toga grada po tih zemljah viděh njive mnoge posějane pamukom, i čudih se, prežde ne viděo, i tud' ljudi malo žita sěju, nego sve pamuk; i prějdosmo Vardar, i pojdosmo ot grada i izijdosmo na polje, gdě su Turci Němce razbili i natrag pognali...

... i tu u Zagorju sjedismo 9 dni, i hodismo po gori, i obrětosmo... kuća 5 tisuć, sve Hristijani.

Gavril St. Venclović "Venclovićevim jezikom", prě 1749:
Blagosloviše ga oni i prihvatiše ono doneseno, te odneše u trpezariju, pomoliše se Bogu, pak sedoše večerati. Malo pojedoše i s merom se napiše, a ostalo ostaviše za sutra. Po večeri jošte za sofrom ostaše sedeći u razgovoru, al' opet dođe vratar i kaza da je opet od carice drugi poslanik došao. Dovede i toga. Kaza se da je od carice doneo vina i deset dukata; poslala je — reče — za sutrašnji gostima što će biti trošak. A i ribe dosta donese.
Kao slědeći priměr, izdvojio bih najstariji sačuvani zapis srpske narodne pěsme, a to je pěsma Orao vija se nad gradom Smederevom iz 1497. Pěsmu je u okviru svojeg spěva Balcino zapisao Ruggiero di Pazienza slušajući kako ju 1. maja 1497. godine izvodi grupa iz slověnske-srpske kolonije u městu Gioia del Colle. Pěsmu su pěvali prěd napuljskom kraljicom Izabelom del Balco (Isabella del Balzo). Evo pěsme:
Orao vija se nad gradom Smederevom.
Nitkore nećaše s njime govoriti,
Nego Janko vojvoda govoraše iz tamnice:
"Molim ti se, orle,
Siđi malo niže da s tobom progovorim.
Bogom te, brata si imaju,
pođi do smederevske (gospode)
Da se mole slavnomu despotu da me otpusti iz tamnice smederevske.
I ako mi Bog pomože i slavni Despot pusti iz tamnice smederevske,
Ja te ću napijati crvene krvce turske,
Beloga tela viteškoga."


Na kraju, stižemo do zapisa srpskog narodnog jezika iz 13. věka (několiko decenija prě izvikane baščanske ploče, koja nije na narodnom nego na crkvenoslověskom jeziku, a datirana je u prvu polovinu 14. věka) u Povelji Stefana Uroša, kralja srpskog iz druge polovine trinaestog věka, o naredbi da se trgovcima koji prolaze kroz Brskovo ništa ne naplaćuje:
Da hode po zemlji kraljevstva mi svobodno i nikto da im ne ispakosti ništa. Ni im zabavi ništa. I koji kupci gredu mimo Brskovo a ne svraćaju se u Brskovo da im nikto ne ima zabavljati.

(Ljub. Stojanović, Kralj Stefan Uroš (Milutin), Povelja da se trgovcima koji samo prolaze kroz Brskovo ništa ne naplaćuje (posle 1282), Stare srpske povelje i pisma knj. 1, Beograd / Sr. Karlovci, 1929, str. 35.)


Ovdě sam, dakle, naveo zapise narodnog srpskog jezika u sklopu književnosti Srba grčko-istočnog obreda. Ovaj je spisak nepotpun bez zapisa muhamedanaca i rimokatolika, ali o tome drugom zgodom. Ovu stranu pročitaj tek da stekneš utisak o srpskom narodnom jeziku prě Vuka: http://forum.krstarica.com/showthrea...-i-muh.-pisaca

Citat Original postavio Moračanin Pogledaj poruku
Šta se dešavalo sa hrvatskim jezikom u tom periodu?
Mario Grčević:
"Ali jer je čakavski bio prvo i svojevremeno jedino hrvatsko narječje koje se do 15. stoljeća koristilo na književnoj razini u sklopu glagoljaške književnosti, ne iznenađuje da je najvažnije djelo 16. stoljeća, Marulićeva "Judita", napisano na čakavskom."
Citat Original postavio Moračanin Pogledaj poruku
Da li to znači, da je samo srpski doživio velike promene?
Kao što vidiš po priměrima od Uroševe povelje iz XIII věka pa sve do savrěmenog narodnog srpskog jezika, on se nije mnogo měnjao. Ono što se jeste drastično měnjalo jesu jezički standardi, prě svega u okviru srpske crkve kao institucije, dok za te proměne najveći děo naroda nije niti znao niti mario, a dobro su opisani kod Mladenovića na gornjoj poveznici. Po navedenom sudeći, struktura narodnog srpskog jezika u zadnjih hiljadu godina je manje-više ista.

Pošalji "Odabrani priměri srpskog narodnog jezika od 13. věka do Vuka" na Facebook Pošalji "Odabrani priměri srpskog narodnog jezika od 13. věka do Vuka" na Google Pošalji "Odabrani priměri srpskog narodnog jezika od 13. věka do Vuka" na My Yahoo! Pošalji "Odabrani priměri srpskog narodnog jezika od 13. věka do Vuka" na Live Pošalji "Odabrani priměri srpskog narodnog jezika od 13. věka do Vuka" na MySpace Pošalji "Odabrani priměri srpskog narodnog jezika od 13. věka do Vuka" na Twitter Pošalji "Odabrani priměri srpskog narodnog jezika od 13. věka do Vuka" na Digg Pošalji "Odabrani priměri srpskog narodnog jezika od 13. věka do Vuka" na del.icio.us

Ažurirano 18.11.2010. u 19:00, autor: Mrkalj

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. 123loncar (avatar)