Pocetak kraja-2 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Tijara

Pocetak kraja-2

Oceni ovaj blog
Krenule su borbe sa vetrenjacama. Onako sokirana posle Stefijeve smrti sam /ne znam kako i zasto/ sutradan otisla u Institut i na zaprepascenje i cudjenje svih, pa i istraznog sudije koji se tamo zadesio i u prvom momentu nije hteo da mi da sva medicinska dokumenta u vezi lecenja, ja sam ih ipak uzela i fotokopirala. Osujetila sam im nameru da ih preprave. Krecu sudjenja, krece moja nocna mora. Iako sam ostala sama sa dvoje dece,jos uvek ophrvana tugom, ne znam odakle mi snaga. Mislim da me je tada drzao bes, ne bes kao bes, vec strah od nemoci. Nisam zelela da se osecaj bespomocnosti rasiri, jer sam znala da bi me to onda sigurno ubilo. Pronalazila sam snagu u svojoj deci. Svi oni koji su mi nudili pomoc u prvim trenucima…su nestali…svako je otisao svojim zivotom. Ne, ne zameram nikome.
Krenula sam da ucim, proucavala sam Infektivne bolesti, kupovala udzbenike, listala internet, pitala, raspitivala se, i tako godinama. Grozila sam se i jezila shvatajuci kroz kakve muke i bolove je moje dete prolazilo, a ja nisam znala ni mogla da mu pomognem. Dugo godina…a mozda jos i uvek nosim deo krivice za svoje ne znanje…ali ko je i pretpostavio da bi trebalo da znam medicinu,verovala sam lekarima, imala poverenja…imala, od tada vise nemam i necu imati poverenja u njih. U medjuvremenu Natasa se udala, to mi je bio najsretniji i najtuzniji dan u zivotu. To ne mogu opisati. Nakon godinu dana dobila sam divnog unuka, koji mi je osvetlio zivot, kao sunce kada posle noci ogreje. Moram Vam reci da sam bila jedina mama u porodilistu koja je prisustvovala porodjaju svoje cerke. Jednostavno nisam mogla biti na drugom mestu,dala sam joj nesebicnu podrsku, pomogla sam joj onoliko koliko je to bilo u mojoj moci. Znam da je vredelo. To mi je jedno veliko iskustvo, ne postoji nista lepse…taj trenutak kada sam ugledala svog unuka…malo crno, cupavo,zacudjeno zgepce ne mogu ni sa cim da poredim.
«Samo ostatak nas u drugom i drugog u nama, samo to nazivamo besmrtnošću smrtnih stvari."
(Miroslav Antić)

Vreme je teklo,cas sam padala, pa ustajala, pa opet padala, pa ustajala…trudila sam se da deca sto manje to osete i vide. Naucila sam ih da o njima u kuci pricamo kada smo vesele, da se secamo dogodovstina, lepih trenutaka. Slike gde smo svi veseli,okacile smo u dnevnu sobu… Mislim da sam uspela da odgajim dve zdrave, lepe, odgovorne i pametne osobe. Natasa studira pravo, a Maja je gimnazijalac koja pohadja ujedno i muzicku skolu,svira klavir, peva, i sve to sa odlicnim uspehom.
Mislim da sam malo strozija mama, ali sa mekim srcem, uostalom kao i vecina majki, samo sto ipak ponekad osetim prazninu u njima zbog gubitka i oca i brata, pogotovo kada nesto proslavljamo.
Pisem stihijski, da se vratim na vetrenjace.

Jedan doktor je oslobodjen optuzbe, drugog sam tuzila ja, jer Javni tuzilac NIJE IMAO OSNOVA ZA POKRETANJE POSTUPKA sa recima upucenim meni..”Vi znate da nikada ni jedan lekar nije osudjen”Takvi postupci i takve reci su u meni stvarale sve veci revolt i inat. Da inat. Ne dam bahatosti, ne dam nadobudnosti, ne dam licemerju, ne dam…ne dam da mi blate zivot, da blate zivot jednog nevinog decijeg zivota. Na koliko zatvorenih vrata sam naisla, koliko licemera sam srela, koliko ODOBRAVANJA i PODRSKE u stilu "u pravu si", ali samo u cetiri oka. Milion puta sam se zapitala. Koliko vredi jedan ljudski zivot? Malo, skoro nista naspram materijalnog- za ljude-ne ljude! Jedna recenica Marka Aurelija mi je zvezda vodilja… *Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promenim, daj mi hrabrosti da promenim ono što mogu da promenim, a najviše mi daj pameti da razlikujem prvo od drugog.

JA ZNAM DA SAM U PRAVU, samo sto treba docekati i doziveti pravdu u ovoj drzavi takvoj kakva je.

Pošalji "Pocetak kraja-2" na Facebook Pošalji "Pocetak kraja-2" na Google Pošalji "Pocetak kraja-2" na My Yahoo! Pošalji "Pocetak kraja-2" na Live Pošalji "Pocetak kraja-2" na MySpace Pošalji "Pocetak kraja-2" na Twitter Pošalji "Pocetak kraja-2" na Digg Pošalji "Pocetak kraja-2" na del.icio.us

Komentari

  1. Emin@ (avatar)
    Izdrzi,jednom i pravda mora da pobedi.
  2. xena7 (avatar)
    Vreme je teklo,cas sam padala, pa ustajala, pa opet padala, pa ustajala..
    Čovek se ne meri brojem padova, nego koliko puta ustane posle toga da se bori...ne daj se..
  3. Tijara (avatar)
    Hvala Vam Emina, Xena, ne...ne dam se!
  4. gagili48 (avatar)
    JA ZNAM DA SAM U PRAVU...to je vazno...verovati u sebe!i istraj...
  5. Tijara (avatar)
    «Ako me pomiluju ruke cije,
    ako blagoslov spuste na mene,
    mislim uvek
    iza njih TVOJE su
    ruke skrivene.»

    (D.Maksimovic)

    I jos jedan deo pesme Jadranke Stojakovic

    Svi idu dalje, i ja sa njima.
    zivotni pravac moram da pratim,
    a toliko divnih casova ima
    u koje zelim da se vratim.

    U svoju proslost ne mogu stici
    sve da pozivim godina dvesta.
    Na drugu stranu uvek cu ici.
    zivot je jednosmerna cesta.

    /Jadranka Stojaković/

    Hvala Gago, hvala svima