Ево нас најзад пред директном упоређењем двеју личности: Исуса Назарећанина, прозванога и доказанога Христа, и једне проблематичне личности по имену Кришна, за чију историчност немамо никаквих доказа.
Споменим најпре сличности: а) сличност је пре свега у њиховим именима Христос и Кришна. Реч Кришна на санскритском језику значи “привлачност”, а реч Христос на грчком језику значи помазаник. Према томе, сличност је само привидна. А ако реч Христос изговарамо по јеврејском језичком корену Машијах, или јелинизирано Месија, онда не постоји чак ни привидна сличност.
Друга је тачка сличности што хришћани верују да је Исус Христос оваплоћено друго лице Свете Тројице, Син Божји, или Бог Син, а Шрила Прабупада, као и многи хиндуисти верује да је Кришна осмо оваплоћење или аватар, то јест појава, привидна, бога Вишнуа.
Али постоји и велика разлика. Хришћани за своју веру у Богочовека Христа имају неоспорне доказе пре свега да је Исус из Назарета конкретна историјска личност. Да је Он не само обичан назаретски дрводеља него обећани Месија у чојој су се личности испунили сви старозаветни закони и пророчанства, па је зато и могао рећи: “Нисам дошао да покварим Закон и пророке, него да испуним” (Мт. 5,17). Даље, тај исти Исус Назарећанин каже о себи “Ја и Отац једно смо” (Јн 10,35), “Ко виде Мене виде Оца” (Јн 14,9). И не само што је Он то рекао, него је и доказао својим чудесима, па је зато и могао рећи својим неверујућим савременицима: “Ако мени не верујете, верујте делима која чиним” (Јн 10,38). И заиста је по сведочанству многих очевидаца чинио чудесна дела, а посебно чудо његовог васкрсења. Он се није реинкарнирао у неку другу личност, још мање у какву животињу као што хиндуистичке књиге говоре о Вишнуу, него оно исто тело које је било положено у гроб, сјединило се преображено са његовом душом. И најзад, Његова пророчанства остварила су се и остварују се пред очима целог света.
То је Христос! А Кришна? Ко је посведочио уопште његову историчност, а камоли његову истоветност са Вишнуом? Ко је дао живот за таква сведочанства? Зар нису и Вишну и Кришна дело усијане песничке фантазије?
Кажете - Кришну су при оваплоћењу носиле у утроби две мајке Девака и Роина. Коме је тако бесмислено чудо потребно? Шрила Прабупада доказује божанство Кришне на овај начин: Реч Кришна значи провлачност. И да је имао заиста привлачну моћ то Шрила Прабупада доказује овако: “Када је Кришна живео на земљи имао је 16.108 жена, и свака је живела у мермерној палати. Собе су биле испуњене намештајем од слонове кости и злата, и свуда се видело велико богатство... У историји људског рода не можемо наћи никога ко је имао шеснаест хиљада жена и шеснаест хиљада палата. Кришна није ишао једног дана једној а другог дана другој, он је истовремено био код свих”.
У читавој овој тврдњи тачно је само то, да заиста нико у историји није имао шеснаест хиљада палата и шеснаест хиљада жена. Нико, на ни Кришна. Он је то могао имати, ако је уопште постојао, само у бујној источњачкој фантазији индијских песника. Али, Шрила Прабупада изгледа није знао да је његовог Кришну у том погледу далеко надмашио Сидарта Гаутама Буда, који је по тврдњи будистичких списа имао сто хиљада наложница.
Па Кришна је онда спрам Буде права сиротиња!
Најзад, тај Кришна који треба да важи као Бог благости убио је бар две личности. Ако је веровати Багавад Гити он је још као дете убио демоницу Путану и свога ујака Камзу. Христос се таквим “подвизима” заиста не може похвалити.
Господо, верујте ми већ сам сит ових нагваждања и којештарија у име некакве нове религије која треба да замени хришћанство. Једино се још питам: зар је могуће да има људи који у све то верују. Нажалост, има, како да нема! Одавно је премудри Соломон рекао: “Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке” (Приче 14,15).
Споменим најпре сличности: а) сличност је пре свега у њиховим именима Христос и Кришна. Реч Кришна на санскритском језику значи “привлачност”, а реч Христос на грчком језику значи помазаник. Према томе, сличност је само привидна. А ако реч Христос изговарамо по јеврејском језичком корену Машијах, или јелинизирано Месија, онда не постоји чак ни привидна сличност.
Друга је тачка сличности што хришћани верују да је Исус Христос оваплоћено друго лице Свете Тројице, Син Божји, или Бог Син, а Шрила Прабупада, као и многи хиндуисти верује да је Кришна осмо оваплоћење или аватар, то јест појава, привидна, бога Вишнуа.
Али постоји и велика разлика. Хришћани за своју веру у Богочовека Христа имају неоспорне доказе пре свега да је Исус из Назарета конкретна историјска личност. Да је Он не само обичан назаретски дрводеља него обећани Месија у чојој су се личности испунили сви старозаветни закони и пророчанства, па је зато и могао рећи: “Нисам дошао да покварим Закон и пророке, него да испуним” (Мт. 5,17). Даље, тај исти Исус Назарећанин каже о себи “Ја и Отац једно смо” (Јн 10,35), “Ко виде Мене виде Оца” (Јн 14,9). И не само што је Он то рекао, него је и доказао својим чудесима, па је зато и могао рећи својим неверујућим савременицима: “Ако мени не верујете, верујте делима која чиним” (Јн 10,38). И заиста је по сведочанству многих очевидаца чинио чудесна дела, а посебно чудо његовог васкрсења. Он се није реинкарнирао у неку другу личност, још мање у какву животињу као што хиндуистичке књиге говоре о Вишнуу, него оно исто тело које је било положено у гроб, сјединило се преображено са његовом душом. И најзад, Његова пророчанства остварила су се и остварују се пред очима целог света.
То је Христос! А Кришна? Ко је посведочио уопште његову историчност, а камоли његову истоветност са Вишнуом? Ко је дао живот за таква сведочанства? Зар нису и Вишну и Кришна дело усијане песничке фантазије?
Кажете - Кришну су при оваплоћењу носиле у утроби две мајке Девака и Роина. Коме је тако бесмислено чудо потребно? Шрила Прабупада доказује божанство Кришне на овај начин: Реч Кришна значи провлачност. И да је имао заиста привлачну моћ то Шрила Прабупада доказује овако: “Када је Кришна живео на земљи имао је 16.108 жена, и свака је живела у мермерној палати. Собе су биле испуњене намештајем од слонове кости и злата, и свуда се видело велико богатство... У историји људског рода не можемо наћи никога ко је имао шеснаест хиљада жена и шеснаест хиљада палата. Кришна није ишао једног дана једној а другог дана другој, он је истовремено био код свих”.
У читавој овој тврдњи тачно је само то, да заиста нико у историји није имао шеснаест хиљада палата и шеснаест хиљада жена. Нико, на ни Кришна. Он је то могао имати, ако је уопште постојао, само у бујној источњачкој фантазији индијских песника. Али, Шрила Прабупада изгледа није знао да је његовог Кришну у том погледу далеко надмашио Сидарта Гаутама Буда, који је по тврдњи будистичких списа имао сто хиљада наложница.
Па Кришна је онда спрам Буде права сиротиња!
Најзад, тај Кришна који треба да важи као Бог благости убио је бар две личности. Ако је веровати Багавад Гити он је још као дете убио демоницу Путану и свога ујака Камзу. Христос се таквим “подвизима” заиста не може похвалити.
Господо, верујте ми већ сам сит ових нагваждања и којештарија у име некакве нове религије која треба да замени хришћанство. Једино се још питам: зар је могуће да има људи који у све то верују. Нажалост, има, како да нема! Одавно је премудри Соломон рекао: “Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке” (Приче 14,15).
