Jedan uspešan hrišćanski biznismen je ušao u duboku starost i shvatio da je došlo vreme da ga
neko zameni. Umesto da sam izabere svog naslednika medju svojim pomoćnicima ili svojom
familijom, on je odlučio da uradi nešto neuobičajeno. Pozvao je sve potencijalne kandidate,
finansijske direktore, šefove pogona, blagajnike..., lične savetnike i održao im sledeći govor:
"Dragi prijatelji, došlo je vreme da ja završim moje poslovanje i odem u zasluženu penziju.
Takodje sada je najbolje odrediti novog generalnog direktora koji će voditi našu firmu u
budućnosti....... Odlučio sam da to bude jedan od vas."
Mladi, perspektivni šefovi su bili zbunjeni, ali je generalni direktor nastavio: "Ja dajem svakome
od vas po jedno seme. To je vrlo specijalno seme.
Želim da ga posadite, da ga zalivate i da se
ponovo zajedno okupimo sledeće godine da vidimo šta ste uradili od semena koga sam vam dao.
Tada ću odlučiti ko će biti moj naslednik."
Jedan čovek po imenu Džim je bio na tom sastanku i kao svi prisutni dobio je svoje seme. Kada
je stigao kući, podelio je sa svojom ženom direktorova razmišljanja i tako su oni zajedno odlučili
da neguju biljku koja će niknuti. Pronašli su jednu lepu saksiju, stavili djubrivo, uzeli termometar,
pročitali nekoliko knjiga o negovanju biljaka i živeli u ritmu novosti iz saksije.
Svakog dana su zalivali zemlju i nestrpljivo čekali da nešto nikne. Posle oko tri sedmice, neki od
Džimovih kolega su već počeli u uredu da govore o biljci koja raste. Džim je detaljno razgledao
svoju biljku, ali se ništa nije dešavalo.
Tri, četiri, pet nedelja su prošle, a još uvek ništa. Sada se naveliko diskutovalo o saksijama. Na
zajedničkim ručkovima su se razmenjivale praktične ideje o brzom rastu, jedino je Džim shvatio
da nema ničega i da je on jedini neuspešan.
Šest meseci kasnije, opet ista priča. Ništa nije bilo u Džimovoj saksiji. On je došao do ubedjenja da
je nešto uradio pogrešno. Možda previše vode, ili loše djubrivo, ili pak nešto drugo što nije mogao
da objasni. Znao je da je uradio najbolje što je mogao, a bilo mu je tako žao da shvati kako je ostao
bez rezultata.
Godina je uskoro došla svome kraju i mladi šefovi su se ponovo okupili oko generalnog direktora sa
svojim biljkama. Džim je ispričao svojoj ženi da neće doneti praznu saksiju. Ali ona ga je zamolila
da pošteno kaže šta se desilo.
Džim je osećao podmukli bol u stomaku. Ovo će sigurno biti za njega najnezgodniji trenutak u životu.
Ipak znao je da je njegova žena u pravu. Čvrsto je bio ubedjen da ništa pogrešno nije uradio. Uneo
je zato svoju praznu saksiju u prostoriju za sastanke uprave. Tamo je ugledao različite biljke negovane
od strane ostalih kolega. Sve su bile prelepe, upravo privlačne u njihovoj različitosti. Stavio je svoju
saksiju na pod dok su se mnogi od njegovih prijatelja slatko nasmejali. Bio je u pravu. Pred njim su bili tužni trenuci.
Kada je generalni direktor stigao, prešao je pogledom preko svih biljaka i pozdravio mlade kandidate.
Džim je pokušao da bude što dalje od njega, kako ne bi morao da susretne njegov pogled.
"Kako ste samo lepe biljke iznegovali" počeo je generalni direktor. "Vidim da mi neće biti jednostavno
da pronadjem naslednika." Neposredno za komentarom..., zapazio je Džimovu praznu saksiju. Zatrazio
je od vice predsednika da dovede Džima napred.
Džim je pretrnuo. "Sada će bruka biti velika", pomislio je Dzim. "Možda će me direktor izbaciti iz firme."
Kada je došao napred, generalni direktor ga je zapitao šta se desilo sa njegovim semenom i Džim je
iskreno i pošteno sve ispričao do kraja.
Generalni direktor je zatražio od svih da sednu, osim Džima. Pogledao je u sve prisutne, zatim u Džima i rekao:
"Džim, veoma sam ponosan na tebe.... Poštovani prisutni, Džim je postao novi generalni direktor firme."
Sve je izgledalo gotovo nestvarno za Džima. "Pa kako je to moguće? Moja saksija je bila prazna."
Generalni direktor je prisutnima objasnio čitavu situaciju: "Pre godinu dana ja sam svakome od vas
dao seme koje ne može ništa da rodi. Dao sam vam seme koje je bilo mrtvo, sterilno. Svaki od vas,
kada je video da ništa ne raste iz tog semena, odlučio je da ga zameni uspešnim semenom. Svaki od
vas...., osim Džima. Svi ste mi doneli biljke i cveće od vašeg semena a ne od mog. Jedino je Džim
ponosno prihvatio neuspeh i imao dovoljno hrabrosti i poštenja da mi donese praznu saksiju. Vi ste
svi tražili uspeh..... po svaku cenu. Džim se trudio da uspeh dodje, ali je njegovo poštenje bilo važnije
od uspeha. Zbog toga je on danas generalni direktor."
Stari direktor je nastavio:
Ako sejete poštenje, požnjećete poverenje.
Ako sejete dobrotu, požnjećete prijateljstvo.
Ako sejete poniznost, požnjećete pravu veličinu.
Ako sejete jednostavnost, požnjećete trajnu radost.
Ako sejete otvorenost, požnjećete respekt.
Ako sejete odanost....., požnjećete uspeh.
Ako sejete oproštaj, požnjećete pomirenje.
Ako sejete iskrenost i ljubav.., požnjećete večnu radost i srecu.
Zato..., pazite šta sejete...,
to će vam odrediti šta ćete kasnije žnjeti."
neko zameni. Umesto da sam izabere svog naslednika medju svojim pomoćnicima ili svojom
familijom, on je odlučio da uradi nešto neuobičajeno. Pozvao je sve potencijalne kandidate,
finansijske direktore, šefove pogona, blagajnike..., lične savetnike i održao im sledeći govor:
"Dragi prijatelji, došlo je vreme da ja završim moje poslovanje i odem u zasluženu penziju.
Takodje sada je najbolje odrediti novog generalnog direktora koji će voditi našu firmu u
budućnosti....... Odlučio sam da to bude jedan od vas."
Mladi, perspektivni šefovi su bili zbunjeni, ali je generalni direktor nastavio: "Ja dajem svakome
od vas po jedno seme. To je vrlo specijalno seme.
Želim da ga posadite, da ga zalivate i da se
ponovo zajedno okupimo sledeće godine da vidimo šta ste uradili od semena koga sam vam dao.
Tada ću odlučiti ko će biti moj naslednik."
Jedan čovek po imenu Džim je bio na tom sastanku i kao svi prisutni dobio je svoje seme. Kada
je stigao kući, podelio je sa svojom ženom direktorova razmišljanja i tako su oni zajedno odlučili
da neguju biljku koja će niknuti. Pronašli su jednu lepu saksiju, stavili djubrivo, uzeli termometar,
pročitali nekoliko knjiga o negovanju biljaka i živeli u ritmu novosti iz saksije.
Svakog dana su zalivali zemlju i nestrpljivo čekali da nešto nikne. Posle oko tri sedmice, neki od
Džimovih kolega su već počeli u uredu da govore o biljci koja raste. Džim je detaljno razgledao
svoju biljku, ali se ništa nije dešavalo.
Tri, četiri, pet nedelja su prošle, a još uvek ništa. Sada se naveliko diskutovalo o saksijama. Na
zajedničkim ručkovima su se razmenjivale praktične ideje o brzom rastu, jedino je Džim shvatio
da nema ničega i da je on jedini neuspešan.
Šest meseci kasnije, opet ista priča. Ništa nije bilo u Džimovoj saksiji. On je došao do ubedjenja da
je nešto uradio pogrešno. Možda previše vode, ili loše djubrivo, ili pak nešto drugo što nije mogao
da objasni. Znao je da je uradio najbolje što je mogao, a bilo mu je tako žao da shvati kako je ostao
bez rezultata.
Godina je uskoro došla svome kraju i mladi šefovi su se ponovo okupili oko generalnog direktora sa
svojim biljkama. Džim je ispričao svojoj ženi da neće doneti praznu saksiju. Ali ona ga je zamolila
da pošteno kaže šta se desilo.
Džim je osećao podmukli bol u stomaku. Ovo će sigurno biti za njega najnezgodniji trenutak u životu.
Ipak znao je da je njegova žena u pravu. Čvrsto je bio ubedjen da ništa pogrešno nije uradio. Uneo
je zato svoju praznu saksiju u prostoriju za sastanke uprave. Tamo je ugledao različite biljke negovane
od strane ostalih kolega. Sve su bile prelepe, upravo privlačne u njihovoj različitosti. Stavio je svoju
saksiju na pod dok su se mnogi od njegovih prijatelja slatko nasmejali. Bio je u pravu. Pred njim su bili tužni trenuci.
Kada je generalni direktor stigao, prešao je pogledom preko svih biljaka i pozdravio mlade kandidate.
Džim je pokušao da bude što dalje od njega, kako ne bi morao da susretne njegov pogled.
"Kako ste samo lepe biljke iznegovali" počeo je generalni direktor. "Vidim da mi neće biti jednostavno
da pronadjem naslednika." Neposredno za komentarom..., zapazio je Džimovu praznu saksiju. Zatrazio
je od vice predsednika da dovede Džima napred.
Džim je pretrnuo. "Sada će bruka biti velika", pomislio je Dzim. "Možda će me direktor izbaciti iz firme."
Kada je došao napred, generalni direktor ga je zapitao šta se desilo sa njegovim semenom i Džim je
iskreno i pošteno sve ispričao do kraja.
Generalni direktor je zatražio od svih da sednu, osim Džima. Pogledao je u sve prisutne, zatim u Džima i rekao:
"Džim, veoma sam ponosan na tebe.... Poštovani prisutni, Džim je postao novi generalni direktor firme."
Sve je izgledalo gotovo nestvarno za Džima. "Pa kako je to moguće? Moja saksija je bila prazna."
Generalni direktor je prisutnima objasnio čitavu situaciju: "Pre godinu dana ja sam svakome od vas
dao seme koje ne može ništa da rodi. Dao sam vam seme koje je bilo mrtvo, sterilno. Svaki od vas,
kada je video da ništa ne raste iz tog semena, odlučio je da ga zameni uspešnim semenom. Svaki od
vas...., osim Džima. Svi ste mi doneli biljke i cveće od vašeg semena a ne od mog. Jedino je Džim
ponosno prihvatio neuspeh i imao dovoljno hrabrosti i poštenja da mi donese praznu saksiju. Vi ste
svi tražili uspeh..... po svaku cenu. Džim se trudio da uspeh dodje, ali je njegovo poštenje bilo važnije
od uspeha. Zbog toga je on danas generalni direktor."
Stari direktor je nastavio:
Ako sejete poštenje, požnjećete poverenje.
Ako sejete dobrotu, požnjećete prijateljstvo.
Ako sejete poniznost, požnjećete pravu veličinu.
Ako sejete jednostavnost, požnjećete trajnu radost.
Ako sejete otvorenost, požnjećete respekt.
Ako sejete odanost....., požnjećete uspeh.
Ako sejete oproštaj, požnjećete pomirenje.
Ako sejete iskrenost i ljubav.., požnjećete večnu radost i srecu.
Zato..., pazite šta sejete...,
to će vam odrediti šta ćete kasnije žnjeti."
