U društvu knjige i mora - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

smeh

U društvu knjige i mora

Oceni ovaj blog
Sklopila knjigu i osluškujem malo i svoje misli...
Prolazeći kroz život i iskušenja, krajnje je prirodno da se menjamo, sazrevamo, rastemo, rušimo se i obnavljamo.
Čitajući zanimljiv pogled na partnerstvo i ljubav, čitajući o Drugom Ja koje svako od nas ima (samo je pitanje da li ga pronalazi pre ili kasnije i da li uopšte mora da ga pronađe), ne upuštajući se u dilemu da li je to tačno ili ne, razmišljam o muškarcima koji su se u nekom momentu činili (ili bili?) moje Drugo Ja.
Zvučaće kao fraz - to znam. Ali zaista ne gajim nikakve negativne emocije ni prema kojem od njih, zaista ne mislim da je bilo ko od njih bio "greška". Pogotovo ne ako se u mom životu zadržao dovoljno dugo da prođemo zajedno i one lepe i manje lepe stvari. Ne mogu nikom od njih zamerati što je bio ono što jeste, ne mogu nikom od njih zameriti što je pružio ono i onoliko koliko je u tom momentu znao, mogao, umeo, želeo, hteo...
Ne mogu zameriti ni sebi što sam uranjala u svaku vezu čitavim bićem, što sam svakog u tom trenutku volela na jedini način koji znam, što sam bila ono i onakva kakva sam u tom trenutku zaista bila, ono do čega sam u svom razvoju dosegla.
Za to što ni jedan moj muškarac nije ostao moj, što niko nije "za čitav život", nemam običaj da "krivim" nikog, pa čak ni sam život. Život mi je dao saznanje i uverenje da bi svako istrajavanje na trajanju onoga što ne treba da traje bila greška, pronevera ljubavi i svega lepog i uzvišenog što ona donosi.
Pri pogledu na more ili nebo i divan osećaj koji ispunjava dušu i pri pomisli da bi svaki ovdašnji lep i dragocen trenutak bio lepši i potpuniji uz nečiju ruku, nečiji zagrljaj, poljubac, zajedničko buđenje sa strastima i nežnostima koje se razmenjuju - znam da je tako. Isto kao što znam da bez duše ispunjene ljubavlju i obostranog uverenja da je to ta jedna i jedinstvena samo naša ljubav - sve to ne bi imalo smisla.
Ali zato smisao postoji u ovoj, uslovno, samoći, u razgovorima sa drugaricom, sopstvenom dušom, razmišljenjima, čitanju, posmatranju ljudi na plažama i ulicama, osluškivanju reči na raznim jezicima, saznanjima i spoznajama do kojih se dolazi jedino potpunim opuštanjem, rasterećenošću bilo čime, pa čak i stvarnog ili imaginarnog prisustva voljenog bića.
Smisao daje i nevidljiva (ispružena) ruka života, dašak vetra na obrazu, zagrljaj mora, ispunjena duša pri pogledu...



Idem sad malo da se prepustim ovozemaljskim, opipljivim užicima poput kupanja u moru (koje kod mene traje i traje i... traje), pa se vraćam filozofiranju. Ili čitanju... pitanje je "šta mi dođe".

Pošalji "U društvu knjige i mora" na Facebook Pošalji "U društvu knjige i mora" na Google Pošalji "U društvu knjige i mora" na My Yahoo! Pošalji "U društvu knjige i mora" na Live Pošalji "U društvu knjige i mora" na MySpace Pošalji "U društvu knjige i mora" na Twitter Pošalji "U društvu knjige i mora" na Digg Pošalji "U društvu knjige i mora" na del.icio.us

Kategorije
Odmor

Komentari

  1. goksi65 (avatar)
    Lepo napisano. Samo veruj mi samoca moze biti strasna i veoma je tesko naci smisao, kada imas nekoga a vreme provodis sam.
  2. smeh (avatar)
    Citat Original postavio goksi65
    Lepo napisano. Samo veruj mi samoca moze biti strasna i veoma je tesko naci smisao, kada imas nekoga a vreme provodis sam.
    E... pa "ubo" si moju puno puta ponavljanu tezu o toj samoći
    Svet je skrojen po meri parova. Biti sam u tom svetu nije ni malo lako.
    Ali je mnogo gore biti sa nekim i biti sam.
    Kod nekog, odnosno nekih parova je ta samoća prolazna, kod nekih, na žalost, - ne.