Pod utiskom plavetnila... - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

smeh

Pod utiskom plavetnila...

Oceni ovaj blog
Ponedeljak

Izležavajući se na plaži zemlje bogova, legendi i mitova, blenući u more koje toliko volim i koje u meni uvek budi lepe osećaje, prepuštajući se uživanjima u vodi i čitajući knjige o misterijama, veštičarenju, tajnama ljubavi (Koeljo), boreći se sa lenjošću ("Neću da se mrdnem!") i željom da uzmem olovku kako bih zabeležila nešto od nemirnih misli ("za malo topline u dugim zimskim danima") koje mi doslovce protrčavaju kroz glavu, evo me najzad sa olovkom.
Ako ovo nije slučajnost, već se sve dešava baš zato što treba da se dešava, onda su i te knjige i te reči pronašle put do mene baš sad, baš takve. Onda je i moja draga S. ovde sa mnom u toj meri u kojoj nam obema prija, sa svojom verom i religijom naših predaka da mi pojasni svoj izbor, svoj put, na njoj svojstven način... pametan i nenametljiv. Možda mi treba da shvatim zašto to nije i moj izbor - sa svojom nestalnom, radoznalom prirodom teško se mirim sa bilo kakvom isključivošću, teško da bez istraživanja i sopstvenih lutanja mogu da idem tim (ili nekim drugim) utabanim stazama - ma šta da je iza.
I dok leđima naslonjena na stenu, udišem čist i jasan miris mora (za mene lepši ne postoji - ne šalim se kad to kažem), dok talasići pričaju svoju priču, sa moje desne strane vetar povremeno pravi šale: poneo je po neki suncobran, pomerio dve ležaljke, pokrio ženu peškirom (tuđim, naravno!), a jedna lopta slobodno šeta plažom...
Sa mora, skrećem pogled ka nebu i blenem u oblake smeštene između dva brda. Savršeno beli, kao oni na dečijim crtežima predstavljaju kontrast jasno plavom nebu i zelenim brdima.
Evo ih:

Rekoo bi se da sam danas sklona filozofiranju... besposlene misli slobodno lutaju pa mi svašta pada na pamet.
Pitam se šta predstavljaju reči na papiru, šta i kako vodi ruku dok ih ispisuje ako, kao sad, um ni ne stigne da razmišlja o onome što treba, želi ili ne želi da se oblikuje u reči? Odmor, pogotovo ovako lep i opušten, savršeno je mesto za provetravanje mozga i misli, a kada neko, kao ja, nije sklon nikakvoj disciplini niti pravilima - onda može samo da uživa. U svakom slobodnom trenutku, svakoj stvarčici koju može a ne mora da obavi.
Nekim čudnim tempom, redosledom i brzinom koju sami određuju, kroz misli mi prolaze ljudi iz onog realnog, "trajnog" ili "stalnog" ili "stvarnog" života... Ono što me čini srećnom u ovom momentu je da ni na kog i ni na šta ne mislim sa gorčinom ili kajanjem, da ne žalim za propuštenim šansama ili vremenom provedenim na putu koji je imao završetak - bilo da se radi o učenju, o ljudima, o emocijama ili poslu. Jednostavno verujem da sve ima neko svoje zašto, a uvek je najvažnije znati ići dalje.
Pročitala sam ovih dana kako se svet deli na baštovane i graditelje. Graditelji su oni koji čitav život grade fokusirani na tu svoju građevinu/cilj i svoje delo. Baštovani uvek iznova sade. Kada graditelj sazida svoju građevinu, čak i ako je sve savršeno (a znamo da nikad nije) - ima problem jer ne zna šta bi sa sobom od onog trenutka kada je njegovo živoptno delo završeno.
Baštovan uvek ima šta da radi, uvek iznova sadi, prolazi kroz sve teškoće ciklusa rađanja ali uvek ponovo i ponovo sadi i čitav život zna šta će sa sobom.
Ono u šta sam sigurna je da nikad ne bih imala dilemu koju ulogu da izaberem (čak i da sam u prilici da biram, a obično nismo). Saznanje da mi je dodeljena uloga koju bih bez dileme odabrala za sebe - ukida mi svako pravo da se žalim na život.
I u onom drugom, realnom svetu koji je naš najvećim delom godine (i života) čekaju me ljudi koje volim i one sitne stvari koje upotpunjuju život. Čak i uz ne male probleme svakodnevnice, malo li je?
Ovo je baš ta plaža snimljena tog dana... ali već kasno popodne kada je najveći deo u senci:

Plavetnilo: Morsko i nebesko

Još malo kontrasta (u kontra svetlu)

Sve slike snimljene istog dana kada su se i ove reči našle na papiru...

Pošalji "Pod utiskom plavetnila..." na Facebook Pošalji "Pod utiskom plavetnila..." na Google Pošalji "Pod utiskom plavetnila..." na My Yahoo! Pošalji "Pod utiskom plavetnila..." na Live Pošalji "Pod utiskom plavetnila..." na MySpace Pošalji "Pod utiskom plavetnila..." na Twitter Pošalji "Pod utiskom plavetnila..." na Digg Pošalji "Pod utiskom plavetnila..." na del.icio.us

Kategorije
Odmor

Komentari

  1. Aribi (avatar)
    Bravo!!!!
  2. LJILJA MMM (avatar)
    Dakle.....videh tekst jutros, ali sam ga ostavila za veliku pauzu....i bogami, uživala sam u slatkom iščekivanju. Ulepšala si mi dan draga. Znam da umeš da pišeš.....ali ovo me je oduševilo
    Gde li ja pripadam.....graditeljima ili baštovanima?
    Sad si me dobro zamislila
  3. smeh (avatar)
    Citat Original postavio Aribi
    Bravo!!!!
    Hvala. Baš se radujem da ti se sviđa.
    Ovo je stvarno prepis iz sveske koju sam vukljala sa sobom po plažama, šetnjama, krstarenju...
  4. smeh (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    Dakle.....videh tekst jutros, ali sam ga ostavila za veliku pauzu....i bogami, uživala sam u slatkom iščekivanju. Ulepšala si mi dan draga. Znam da umeš da pišeš.....ali ovo me je oduševilo
    Gde li ja pripadam.....graditeljima ili baštovanima?
    Sad si me dobro zamislila
    Pa drago mi je... baš onako .
    Kad ti je mozak na ispaši, nisi ničim, ali baš ničim opterećen, onda ti stvarno svakakva razmišljanja padaju na pamet.
    Ovo sa graditeljima i baštovanima nisam ja "izmislila". Pročitala kod Koelja... i baš mi se dopalo.
    Inače, mislim da smo svi po malo i jedno i drugo...Neko više graditelj, neko više baštovan.
    Ti - jedna od najboljih kombinacija.
  5. Aribi (avatar)
    Citat Original postavio smeh
    Hvala. Baš se radujem da ti se sviđa.
    Ovo je stvarno prepis iz sveske koju sam vukljala sa sobom po plažama, šetnjama, krstarenju...
    Svaka čast! Greota je da se stvari koje opažaš na ovome svetu negde ne zabeleže i ne podele sa drugima. Tako me je pre neki dan drugarica iz srednje iznenadila kad mi je poslala mejl (inače sada živi u Norveškoj) sa citatom jednog davnog razgovora između nas nekoliko na plaži u Crnoj Gori. Recimo koliko se sećam, bila je 1998! Stalno je sa sobom nosila svesku i piskarala, a danas je tu svesku ponela sa sobom - u Norvešku! I poslala mi dijalog posle 12 godina! E ne znam, da li sam htela da plačem ili da se smejem!
  6. Aribi (avatar)
    Tako da.....samo ti nosi tvoju svesku i piši!
  7. Aribi (avatar)
    E ako nemaš ništa protiv, objaviću dijalog ovde, kao asocijaciju na tvoju svesku. Znači avgust 1998, Njivice, Crna Gora. Dragana je moja drugarica koja mi je ovo poslala:

    Gaga: "Dje" cemo veceras?
    Nina: Dje ocete
    Ana Lj.: Nemoj da pises (ovo sto pisem)
    Gaga: Jooj nisam videla Jasminu!
    Nina: KRH
    Dragana: Kako se to pise?
    Minut cutanja. Zipa neko zvizdi.
    Nina: Moramo ranije krenuti da bi zauzeli mjesto u Nautilusu.
    Dragana: Meni se ide na Suncane skale ******
    Gaga: Mi dali Viki da pije vode.
    Nina: Vidi koliko ih je ******! Uh!(za obrve)
    Gaga: Viki dodji
    Ana Lj,: Ko to pjeva majke ti
    Gaga: B3
    Nina: Jooj vidjela sam tog Be trija - Be tiri
    Baba: Sta radite?
    Dragana: Nista
    Nina: Dje si ti? Dodji nama
    Baba: Kakva je voda?
    Nina: Hladna, Jednom sam se okupala i smrzla.
    Viki: Njus njus
    Nina: Koja je to pjesma?
    Gaga: Srebro i zlato
    Nina: A da, to pjeva samo njena sestra
    Gaga i Ana su se dale u pevanje.
    Ana: Jesi li ti gledala Titanic?
    Nina: Jesam
    Ana: Jeli ti se svidja?
    Nina: Pa ne znam, nisam nesto odusevljena.
    Ana: Sta si ti u horoskopu?
    Nina: Blizanac.
    Gaga: Pa isto ko i Sanja.
    Nina: Iste smo ali totalno razlicite.
    Ana: Koji je danas datum?
    Nina: Trenutno vidim 6 skutera.
    Dragana: Ljudi pricajte krace i sporije

    Sanja (za Sasu Vasica): Pa to on pjeva! A meni Nina kaze da to izvodi neki seljak!

    Gaga (za pejdzer Sase Vasica): A jel vidis kako ga nosi - da se ne vidi? Juce je imao kosulju, pa kad se podigla slucajno se video!

    I najcesce izgovoreno: Ma nemoj! Vau! Da mi nisi rekla, ne bih ni znala! Ko zna cemu je to dobro!
  8. smeh (avatar)
    Naravno da nemam ništa protiv.
    Veonma mi je drago da si to podelila sa nama baš ovde.
    Inače... ja nosim svoju svesku uvek... ali tamo... tamo mi je sve bilo laganica, kako se namesti... tako da me je nekad i mrzelo čak i da uzmem olovku.