NORMALNOST 1. deo - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

muzjak

NORMALNOST 1. deo

Oceni ovaj blog
Izvodi iz knjige Dr Ivana Nastović
(stručna literatura)

Pri određivanju psihičke normalnsti i abnormalnosti možemo primeniti dva osnovna tipa normi: statističke norme, koje se odnose na prosek odnosno na ono što odgovara većini, i vrednosne norme, koje određuju kako bi nešto trebalo da bude.

Statističko određivanje normalnosti vezano je za prosek, tako da je po tom merilu normalno ono što je prosečno, te će stoga visina jednog čoveka biti ocenjena kao normalna, ako se nalazi u granicama proseka.
Međutim pri takvom određivanju normalnosti nailazimo na jednu ozbiljnu poteškoću, jer ovde ne postji jasno određivanje kriterijuma o širini raspona na osnovu kojih bi smo mogli da odredimo da li će se 50%, 75% ili 90% svih slučajeva smatrati normalnim.

I više od toga: ocenjivati abnormalnim svako odstupanje od norme proseka, čak i u pozitivnom smislu, neprihvatljivo je jer na osnovu takvog merila bi smo svakog natprosečnog umetnika ili naučnika označili kao abnormalnog, dok bi smo sa druge strane, bili prinuđeni da jednu masovnu psihičku epidemiju, kao što je na primer, «lov na veštice» označimo normalnim.
Da prosečno ne znači uvek i normalno, posebno u psihologiji, potvrđuje i činjenica da kada bismo kriterijum norme proseka primenili na ljudsku inteligenciju, natprosečno inteligentne osobe bi smo morali označiti abnormalnim. Ili ako je u jednoj populaciji prosečan čovek glup, odnosno lakše debilan, po tom kriterijumu debilnost bi bila normalna, što je naravno neprihvatljivo.

Sa stanovišta dinamičke psihologije i psihijatrije, neprihvatljivo je ovakvo određivanje normalnosti i abnormalnosti, jer se veoma izražene crte ličnosti, kao što su bezvoljnost i impulsivnost, ne mogu i ne smeju generalizovati na celu ličnost i na taj način je etiketirti kao abnormalnu, već i stoga što ćemo kod svakog čoveka, otkriti savim specifične crte koje odstupaju od norme proseka. Prema tom kriterijumu teško bismo mogli naći i jednog normalnog čoveka, izuzev malog broja veoma nivelisanih, bezbojnih i neutralnih tipova, čija ličnost nije oštro profilisana, odnosno koji su lišeni osnovne i nužne individualnosti.

Ovakav stav doveo je do toga da se pojam abnormalnosti suviše široko primenjuje. Neki su otišli u krajnost tvrdeći da ne možemo naći normalnu ličnost, pa ako bismo je, kojim slučajem i našli, morali bismo je lečiti od normalnosti.

S toga, na kraju razmatranja statističkog pojma normalnosti: da su statističke norme, bar kada se radi o dinamičkoj psihologiji i psihijatriji, statične i krute, prividno objektivne i bezlične, jer, s jedne strane, zanemaruju dinamički pogled na ličnost, a s druge, obuhvataju smo ono što je opštevažeće, a ne ono što je svojstveno jednoj sasvim određenoj konkretnoj ličnosti. Pri tome se zaboravlja da je individualnost osnovna karakteristika ljudske prirode.

Pošto su ove norme, kako se vidi, neupotrebljive u psihologiji i psihijatriji moralo se tražiti rešenje u drugoj vrsti normi.

Ovo je dovelo do uvođenja i prihvatanja vrednosnih normi.

Nastavak u delu 2.

Pošalji "NORMALNOST 1. deo" na Facebook Pošalji "NORMALNOST 1. deo" na Google Pošalji "NORMALNOST 1. deo" na My Yahoo! Pošalji "NORMALNOST 1. deo" na Live Pošalji "NORMALNOST 1. deo" na MySpace Pošalji "NORMALNOST 1. deo" na Twitter Pošalji "NORMALNOST 1. deo" na Digg Pošalji "NORMALNOST 1. deo" na del.icio.us

Ažurirano 19.12.2011. u 13:13, autor: muzjak

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari