Кад трчиш да стигнеш негде - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

* * * * * nl

Кад трчиш да стигнеш негде

Oceni ovaj blog
SLOW DANCE

СПОРА ИГРА


Have you ever watched kids
on a merry-go-round?
Or listened to the rain
slapping on the ground?


Да ли си икад гледао децу
на рингишпилу?
Или слушао како киша
запљускује земљу?


Ever followed
a butterfly's erratic flight?
Or gazed at the sun
into the fading night?


Да ли си икад пратио
лептиров хаотичан лет?
Или зурио у сунце
на заласку?


You better slow down.
Don't dance so fast.
Time is short.
The music won't last.


Боље успори.
Не плеши тако брзо.
Време је кратко.
Музика неће трајати заувек.



Do you run through each day
оn the fly?
When you ask How are you,
do you hear the reply?


Да ли протрчиш кроз сваки дан
као да летиш?
Кад питаш Како си,
чујеш ли одговор?



When the day is done,
do you lie in your bed
with the next hundred chores
running through your head?


Кад се дан заврши,
одлазиш ли у кревет
са следећих стотину следећих послова
који јуре кроз твоје мисли?


You better slow down.
Don't dance so fast.
Time is short.
The music won't last.


Боље успори.
Не плеши тако брзо.
Време је кратко.
Музика неће трајати заувек.


Ever told your child
We'll do it tomorrow
аnd in your haste,
not see his sorrow?


Кажеш ли некад свом детету
Урадићемо то сутра
и у својој журби
не приметиш његову тугу?


Ever lost touch,
Let a good friendship die
'cause you never had time
or call and say Hi?


Да ли си икад изгубио контакт
и допустио да умре добро пријатељство
само зато што ниси имао времена
или ниси позвао и рекао Здраво?



You better slow down.
Don't dance so fast.
Time is short.
The music won't last.


Боље успори.
Не плеши тако брзо.
Време је кратко.
Музика неће трајати заувек.




When you run so fast to get somewhere,
you miss half the fun of getting there.
When you worry and hurry through your day,
it is like an unopened gift.... thrown away.



Кад трчиш да стигнеш негде
пропустиш половину забаве која те тамо чека.
Кад бринеш и трчиш кроз дан,
исто је као да си бацио неотворен поклон.



Life is not a race.
Do take it slower.
Hear the music
Before the song is over.




Ову песму написала је тинејџерка болесна од канцера. Хтела је да види колико ће људи схватити њену песму. Песму је написала девојка у последњој фази болести, у њујоршкој болници. Послао ју је један доктор.
Будите сигурни да сте схватили завршну напомену после песме.


This is a poem written by a teenager with cancer.
She wants to see how many people get her poem.
It is quite the poem. Please pass it on.
This poem was written by a terminally ill young girl in a New York Hospital . It was sent by a medical doctor.
Make sure to read what is in the closing statement AFTER THE POEM.

Pošalji "Кад трчиш да стигнеш негде" na Facebook Pošalji "Кад трчиш да стигнеш негде" na Google Pošalji "Кад трчиш да стигнеш негде" na My Yahoo! Pošalji "Кад трчиш да стигнеш негде" na Live Pošalji "Кад трчиш да стигнеш негде" na MySpace Pošalji "Кад трчиш да стигнеш негде" na Twitter Pošalji "Кад трчиш да стигнеш негде" na Digg Pošalji "Кад трчиш да стигнеш негде" na del.icio.us

Komentari

  1. Tol (avatar)
    Čudi me da nema komentara...ovo je tako velika istina!!!!

    i treba da se podsecamo dnevno...da izgubljeni osmeh , neprimljeni poljubac i zagrljaj
    nikada nece imati tu boju i trenutak ushita koju nudi ovo sada..
    Usporiti pokrete...i pojačati percepciju..da nam trunke zivotnog blaga ne pobegnu zauvek.
  2. Mr.E (avatar)
    Lepota je u onim malim stvarima...sitnicama...
  3. Tijara (avatar)
    Obican dan, dosadna prica,
    Zivot je nekad samo navika,
    Isprekidan niz, slucajnih slika,
    Poznata muzika...
    Vreme je neopisiva dragocenost poklonjena svakom od nas, (jedna od najvažnijih, ako ne i jedina - uz dobro zdravlje), prema kojem se ljudi (često i nepotrebno) odnose kao da je uvek nadoknadivo ili da je beskrajno i nepotrošivo.

    Najbolju stvar o vremenu, onako kako ga ljudi ustvari poimaju i kad odrastu, reklo je jedno dete u čuvenoj knjizi "Olovka piše srcem" :

    "Početak je kad sam se ja rodio, a kraja nema"

    Dodala bih, da je sve izmedju od onoga... kad sam se rodio, trenutak, i da obratimo paznju na trenutke, malene, sjajne,kratke,jer ih ne mozemo zaustaviti, niti vratiti, ali ih se, ako je potrebno mozemo setiti milion puta, mozda cu se jednom setiti i ovog trenutka kada ovo pisem.Nebrojeno puta sam sebi zamerila, sto sam propustila neke trenutke u zivotu...ali nema povratka, vreme neumitno tece...kap...po kap...trenutak za trenutkom
  4. pely (avatar)
    Citat Original postavio Tol
    Čudi me da nema komentara...ovo je tako velika istina!!!!

    i treba da se podsecamo dnevno...da izgubljeni osmeh , neprimljeni poljubac i zagrljaj
    nikada nece imati tu boju i trenutak ushita koju nudi ovo sada..
    Usporiti pokrete...i pojačati percepciju..da nam trunke zivotnog blaga ne pobegnu zauvek.
    Svi sve znamo... nema komentara,
    sve ostavljamo za drugo vreme...
    a ono ističe...
  5. pely (avatar)
    Citat Original postavio Mr.E
    Lepota je u onim malim stvarima...sitnicama...
    U srcima, u duši pamte se zaista male stvari...
  6. pely (avatar)
    Citat Original postavio Tijara
    Obican dan, dosadna prica,
    Zivot je nekad samo navika,
    Isprekidan niz, slucajnih slika,
    Poznata muzika...
    Vreme je neopisiva dragocenost poklonjena svakom od nas, (jedna od najvažnijih, ako ne i jedina - uz dobro zdravlje), prema kojem se ljudi (često i nepotrebno) odnose kao da je uvek nadoknadivo ili da je beskrajno i nepotrošivo.

    Najbolju stvar o vremenu, onako kako ga ljudi ustvari poimaju i kad odrastu, reklo je jedno dete u čuvenoj knjizi "Olovka piše srcem" :

    "Početak je kad sam se ja rodio, a kraja nema"

    Dodala bih, da je sve izmedju od onoga... kad sam se rodio, trenutak, i da obratimo paznju na trenutke, malene, sjajne,kratke,jer ih ne mozemo zaustaviti, niti vratiti, ali ih se, ako je potrebno mozemo setiti milion puta, mozda cu se jednom setiti i ovog trenutka kada ovo pisem.Nebrojeno puta sam sebi zamerila, sto sam propustila neke trenutke u zivotu...ali nema povratka, vreme neumitno tece...kap...po kap...trenutak za trenutkom
    " mozda cu se jednom setiti i ovog trenutka kada ovo pisem"