Jutro

… jutro me uvek dočeka nespremu
još jedno svitanje kao okov i laž
telo se izvije u blagi luk
pod posteljom od sna
još jedan zvuk
jecaj i strah što nisi tu
što te neću čuti kao uzdišeš
za nekim danima što dolaze
praznim i sivim bez nas
Padaju neke dosadne kiše
i svaka kap na staklima piše
čudne sonete satkane od sna
Priču u kojoj smo ti i ja
dva anđela ili đavola
koga se to još tiče
sve dok te moje oči u bunilu traže
i nema onih što na tebe liče
ni onog pogleda zbunjenog jelena
ni onih usana koje bih ljubila
nema ničega
samo san da će jednom svanuti dan
tu na tvom ramenu
u nekom drugom vremenu
kao srna gonjena
izmedju dva sećanja
još jedna rima u mojim pesmama …

Tijara
 
Kliknite za proširenje...
Prelepi stihovi :cmok:
Uf........da probam..... ko zna....

Jutro....
u velikoj postelji
moje telo samo.
U zelenom boru
što sneno mi oko vidi
prva misao je o tebi
ispisana na bistrom nebu.
Tu si.....
u meni.....kao i uvek.
Hajdemo da pijemo kafu.....
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top