Tunel izgubljenih dusa

Hodam uplasen,sam
putem izgubljenih dusa
ostacu u tami i to dobro znam
sudjeno je da ostanem prokleto sam.

U tunelu straha,bola i tuge
koracam necujno,tiho
trazim svetlo na kraju te pruge
ali ne...izgubljenu dusu ne nalazi niko.

Tunel jada od pakla je gori
povratka nema,a napred je praznina
izgubljena dusa s demonom se bori
sve sto sam bio postaje prasina...

Ostaje samo da cekam i molim za sudnji cas
da svetlost izbavljenja dotakne i nas
izgubljene duse,prazne i nista vise
ponovo se uzdizu,napustaju Cistiliste.

Duse zaborava slobodno bdice
nad promasenim sudbama nasim
jos jedan dan uzalud svice
ostajem izgubljen i zato se plasim.

Za spas mi je sada zasigurno kasno
svetlost spasa mene nece taci
za pakao spreman,sad mi je to jasno
izgubljenu dusu niko nece naci...