Zamisljam slike,daleke pejzaze,miris limuna u vazduhu.Zamisljam godine,
slucajne susrete,jesenje parkove...Zamisljam srecu,davno zaboravljene ljude,
nedosanjane snove.Zamisljam reke,misli sto nekud plove...Zamisljam ruke,
neobican hod,medene usne. Zamisljam,ali samo na tren,da uhvatim sen buducih dana.Zamisljam,obecavam,jos samo ovaj put,dok cirkus ne krene.
Ja cutim milion reci, disem duboko pod vodom, htedoh nesto ti reci,
ali nisam sada sa tobom.Ti spavas negde daleko,mozda mislis na mene sada,mozda slutis da te cekam, da ti se nadam, jer te cekam bez sata na ruci.
Ja vreme prodajem sama,na klupi u parku,u kuci,i mislim o tebi svakog dana.I kao mnogo puta do sada i nocas otvaram svetu knjigu mojih secanja da prelistam najlepse trenutke nasih dana. A njih je tako mnogo,tako malih i velikih,tako svetlih i tako tamnih. Sve ih podjednako volim,a tek one male nezne trenutke,kada sam pomisljala da si ti ja, a ja ti,oni su mi najdrazi.Najlepsi,najsvetiji, vrate me u vreme najlepsih mojih snova koje sam imenom tvojim zvala. I jos uvek ih zovem. Duboko negde u tebi sam, ja to znam , osecam. Sakrio si me od samog sebe,jer tako dobro znas,koliko te ja... Mozda smetnja sam tvoja i tuga,ali sam ti i sreca i malena tvoja. Rado bih da ti si neki drugi,koga ne volim i ne bi mi tad bilo zao sto te malko zabolim,samo ponekad, kad na dusu mi teret prolaznosti padne.Rado bih da sam te upoznala i mnogo,mnogo ranije, rado, ali nisam, i kako se ono kaze, ko zna zasto je to dobro, i zasto bas sad, a ne ranije. Medjutim da si neki drugi,onda to ne bi bilo to...onda ne bih ovo ni pisala. Da li sam ceznja tvoja ceznjiva a ti...da li si ti zelja moja tesko ostvarljiva. I zbog svega toga si me u srce svoje zakljucao, da bi od mene miran ostao, pa ne bi li bez mene sretan postao. A ja sam zanesena budala, nikako mira da ti dam, nikako da se pomirim sa tim da/ne/ mogu bez tebe ostati, jer znam i osjecam, da duboko u tebi sam.I znam da znas, i ne veruj ako ti kazu da si sam, da te moje oko nije cuvalo...cuva te...duboko negde dusi.Znala sam da volecu jednom, onako jako da boli do kraja veka.Jer ja imam samo tebe.Eto...i gotovo.
slucajne susrete,jesenje parkove...Zamisljam srecu,davno zaboravljene ljude,
nedosanjane snove.Zamisljam reke,misli sto nekud plove...Zamisljam ruke,
neobican hod,medene usne. Zamisljam,ali samo na tren,da uhvatim sen buducih dana.Zamisljam,obecavam,jos samo ovaj put,dok cirkus ne krene.
Ja cutim milion reci, disem duboko pod vodom, htedoh nesto ti reci,
ali nisam sada sa tobom.Ti spavas negde daleko,mozda mislis na mene sada,mozda slutis da te cekam, da ti se nadam, jer te cekam bez sata na ruci.
Ja vreme prodajem sama,na klupi u parku,u kuci,i mislim o tebi svakog dana.I kao mnogo puta do sada i nocas otvaram svetu knjigu mojih secanja da prelistam najlepse trenutke nasih dana. A njih je tako mnogo,tako malih i velikih,tako svetlih i tako tamnih. Sve ih podjednako volim,a tek one male nezne trenutke,kada sam pomisljala da si ti ja, a ja ti,oni su mi najdrazi.Najlepsi,najsvetiji, vrate me u vreme najlepsih mojih snova koje sam imenom tvojim zvala. I jos uvek ih zovem. Duboko negde u tebi sam, ja to znam , osecam. Sakrio si me od samog sebe,jer tako dobro znas,koliko te ja... Mozda smetnja sam tvoja i tuga,ali sam ti i sreca i malena tvoja. Rado bih da ti si neki drugi,koga ne volim i ne bi mi tad bilo zao sto te malko zabolim,samo ponekad, kad na dusu mi teret prolaznosti padne.Rado bih da sam te upoznala i mnogo,mnogo ranije, rado, ali nisam, i kako se ono kaze, ko zna zasto je to dobro, i zasto bas sad, a ne ranije. Medjutim da si neki drugi,onda to ne bi bilo to...onda ne bih ovo ni pisala. Da li sam ceznja tvoja ceznjiva a ti...da li si ti zelja moja tesko ostvarljiva. I zbog svega toga si me u srce svoje zakljucao, da bi od mene miran ostao, pa ne bi li bez mene sretan postao. A ja sam zanesena budala, nikako mira da ti dam, nikako da se pomirim sa tim da/ne/ mogu bez tebe ostati, jer znam i osjecam, da duboko u tebi sam.I znam da znas, i ne veruj ako ti kazu da si sam, da te moje oko nije cuvalo...cuva te...duboko negde dusi.Znala sam da volecu jednom, onako jako da boli do kraja veka.Jer ja imam samo tebe.Eto...i gotovo.
Aribi hvala na komentaru