Moji snovi

Sa zidova nestade blještava belina. Tu je šum i sena ostarelog hrasta, pesma zrelog žita i topot vode što niz niske bedeme lagano udara.
Pamučni oblak nosi svoje suze i traži dušu u zemlji da podeli svoju tugu, dok koliba stara u vrbama drema.
I opet se lomi sve u meni... Suvišna, nigde da pripadam, nemoćna... Guši me jecaj u grudima, ne dozvoljava da udahnem vazduh svoje mladosti,
oduvan,
nestao,
isušen,
skoren...
Zvuk pištući više ne nestaje... uvek tu, upozorava na
dolazeći kraj...
Čega?
Ni san više ne govori,
ćuti...
Dosadilo mu je da se ponavlja...
... a možda je već i ispunjen...


Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova...

 

[joca frljoka]

Sa uživanjem pročitao jocika. Jako ljepo.

"...
Желим да допрем до себе
осетим да сам жив
и побегнем из магле
побегнем од бола
желим да живим
да се пробудим
и ово више да није
сан
..."
С. Јанићевић

 

[стршљен]

 

[Tijara]

Hvala vam