Sam ili skoro sam. B29 8 01 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

Sam ili skoro sam. B29 8 01

Oceni ovaj blog
Konačno sam, sa životnim pričama dva mangupa. Hteo sam polako da ih prelistam u miru i tišini. Da, ali i sa nečim u kavezu. Da li sam to ja stvarno sam? Dobro piitanje, ali u miru, smiren nisam sigurno.
Da i mrtav umoran.
Trebalo mi je bar dva sata sna, dubokog, pravog, okreplljujućeg, da odmorim telo, da osvežim životne sokove izbacim otrove i zle pomisli. Od svih lucidnih snova, tada mi se najprimamljivijim učinio, onaj gde sanjate da ništa ne sanjate. Nisam imao pojma kako se uopšte spava kad ste dve ličnosti.
Soba je bila, pa naša tajna soba, kako smo je zvali, ali sad ni reči više. Učinih napor da se ne osvrnem po sobi. Ni pomisao MP, ni sećanje Hans, obojica (dobro, figurativno) u kupatilo, smesta. Malo kupatilo i ogroman napor da gledam samo svoj lik u ogledalu jer, navaliće sećanja i onda je gotovo sa spavanjem. A da skoknem do kola po laptop? Dobro, idemo smireno. Udah, pauza, izdah, pauza, pa još jednom i još jednom i noch Einmal, lagano, hold the breth, pa onda još jedanput, još jedared, pa još jedared lagano, jezik nazad, lagano, to je to. Ja znam ko sam.
Iz ogledala me gleda onaj koga sam mahom i do sad tu sretao. Stvarno ličim na Hansa. Ličio bih doduše, da je Hans poživeo do moje sadašnje starosti. Namirisah brezov sapun. Udarih veliku zabranu nedostojnim, sećanjima na miris brezovog sapuna, oprah lice, napunih umivaonik hladnom vodom i zagnjurih se do vrata. To radim svako veče i to nema ništa sa brezovim sapunom, mada se ovaj put perfektno uklopilo, kao da sam to do sad vežbao, samo zbog ove prilike. Pogled u vodi je bio naravno, zamagljen, ali ne marim, pomisli se zbistriše. I tako je dovoljno, ako se ne može bolje. Negde u toku većeri, palo mi je bilo na um, da otrčim kod Šlajherta na obalu, da malo otplivam i mislio sam da to svakako posle i uradim, ali epizoda sa onim stvorom me je malo zbunila pa sam zaboravio, baš čudno.
Namešten krevet, soba u polumraku, svetli mala stona svetiljka na Herminom pisaćem stolu. Ležem u čistu plavu posteljinu. Boja se slaže sa bledoplavom nijansom na zidovima. Pola jedanaest, nije tako kasno. Tri sata, znači oko pola dva, oko dva recimo, biće dosta. Mesec će izaći negde posle dva, bliže pola tri, skoro sam zaboravio, pun. Svanuće oko pet, znači ima vremena do dva. Zatvaram oči i za divno čudo, vidim ono što obično viđam u takvim prilikama.
Nije još svanulo kad sam otvorio oči.
Pogledah na sat, pet do dva. Poslušah ga, kuca, pogledah ga ponovo. Ponovo pet do dva, i koji sekund. Sekundara se i dalje pokreće i kuca. Dobro, probudio sam se. Ovo je znači java, iako sam se rodio na Fortranu, rastao na Turbo C-u i raznim asemblerima, borio se za Borland C++, a protiv MSC-a i izgubio, kao lepo vaspitan hardveraš, potpuno ignorisao paskale, danas decu hranim iz NI CVI-a, CAPL-a i čega sve ne.
Java još uvek tu, čeka na svoj red. Kažu mi da sam sanjar ali to je sasvim druga stvar. Programerska epska poezija je još u povojima doduše, ali kolege će me razumeti nadam se. Zapravo jako se nadam da nekom od programera ovo privlači pažnju.
Sedoh u krevetu i primetih na noćnom ormariću, poveći tanjir pun svežih grancli sa cimetom. Lizo majstore. Kako je uspela da budu još tople, a da se na njima zadrži sav vanilin šećer, a pravu aromu, starog švapskog cimeta osetitie tek posle prvog ugriza, znam, ne vredi da pitam. Stanovite žene se to ne pita, ako nećete da vas pretvore u žabu ili u ko zna šta sve ne još. Pričam svašta, ali najdraže mi je bilo što je znala, da će mi trebati dobra doza šećera i to pokazala na najlepši način. Znate, veštica ima tri vrste, ali bez obzira na vrstu, kada vam makar jedna od njih drži stranu, to ne možete da ne osetitie. Mnogi od nas se tada prave papci, pred sobom pre svega, ali verujte mi, to je jedan od onih osećaja koji, ako ga prihvati, njegovu nameru vodi ravno na vrh vrhova i ni pedalj manje. Da, ali samo ako zna i sme da prihvati, notornu činjenicu da mu žena igra levog beka i to ne bilo koja. Da, i ako ne zaboravi da je taj uspeh njihov, samo njihov i nikako drukčije. Tu gotovo uvek padamo, čak iako znamo teoriju naizust.
Tanjir osta prazan.
I dalje sam sedeo na krevetu, otirući šečer sa brade i bilo je polako vreme da gvirnemo u kavez.
Stvora koji se sinoć umešao u moju priču, da bi odradio svoj zadatak i uzeo nagradu u vidu energije koju je Liza nasledila od majke i čuvala mu je, do mog dolaska, zatvorio sam u mentalni kavez, čim je završio svoj nastup. Tad je bio slab i zato mi je uspelo. Iako je odmah na startu dobio snagu, nije izdržao onako preporođen, da jednostavno ode, a da nam ne održi slovo u svom stilu. Otkrio nam je tada svoju narav ili bar njen jedan deo. Tako sam video šta je nameravao, a šta je rekao Hermini i koliko ju je slagao. To bilo sasvim dosta, da ga strpam u kavez iz koga mogu samo ja da ga pustim. Druga je stvar, koliko bih dugo izdržao da ga tamo i zadržim, ali bez obzira, lagao je Herminu i ima da plati. Nije se bunio, za divno čudo. Znam, čuda se ne dešavaju sa takvima, ima još nekog aduta, garantujem.
- Malo smo se razgalamili sinoć jel’ ti? – upitah glasno.
- Malo. – jedva ga čuh.
Nisam ga čuo ušima, ali zvučao je tiho i skrušeno kao prebijen.
- Pokazaću ti se ako oćeš – opet, kao da neko ovde treba da ga žali.
- Nema potrebe prijatelju. Samo, ta foliranja ti prolaze kod nekih žena, jesi li ti skoro bio u kakvom muškom društvu. Daj da razgovaramo ko lju.. muškarci,
- Dobro, onda iscrtaj taj krug na podu, to što obično crtaš pa ću i ja da se nacrtam unutra.
- E, malo sutra. Za to nemam vremena, a i ne treba mi. Nisam neki obožavalac rituala. Hoću samo da razgovaramo, šta ti fali ovako?
- Dobro, onda što me lepo ne pustiš?
- Da sam te pustio, šta mi garantuje, da mi ne bi seo za vrat, sa tom svojom naravi i ko zna kakvim idejama? Pazi, već si u kavezu zbog laganja, hoću odgovor.
- Ništa, što je meni poznato.
- E, meni je vidiš, poznato.
- Slušam te.
- Hvala, Danas izlazim pred tvoju staru poznanicu sa tvoje prošle žurke na obali.
- Hej, pa što ne kažeš čoveče? Povedi i mene, napravićemo joj reviju kakvu nikad, ej, nikad neće zaboraviti. Matora sa tupom kašikom, nisam joj nikad oprostio što je zablentavila one dve, znaš onu što se porodila i onu drugu što,,,,
- Šta je? Šta si ufitiljio? Kaži, onu što me je volela. Moje je pile pirgavo gari. Meni je bila suđena, onom Hansu iza koga si se sakrio, utvaro jedna. Šta si tamo tažio brzo da čujem?
- Ništa posebno, sinoć sam ti bio iskren o tome.
- Iskren o onome što si rekao, a ono što si prećutao je isto iskreno?
- Jeste, kunem se.
- Kao što rekoh, danas ću da stanem pred gospođu ......, a nosim i tebe.
- Nosiš, pa vljada ne ovako u kavezu?
- Tako.
- Ali..
- Oslobodićeš je životarenja.
- Ali..
- Zar nisi rekao, kad dođe vreme?
- Jesam, naravno ali..
- Pa, zar ne vidiš stvore jedan, da je vreme došlo? Mislio si da ćeš da joj očitaš kao veliki sudija i učitelj, sve sa belom perikom i sudnicom i porotom onako u velikom stilu je l, i to pre nego jadnica ukapira da je to tvoja glupa farsa i onda da je kao ispratiš?
- Pa, jesam.
- E ne može.
- Zašto?
- Zato što ja ne dam.
- Ej, ali fazon, da mi prvo ...
- Slušaj derane, razumi/oseti ili nešto treće: igramo po mom scenariju i ne igramo se, nego zaslužujemo.
- A šta to treba da zaslužimo?
- Ti, da izađeš iz kaveza i da te više ni ne sanjam, a ja, pa videćeš.
- Dobro i šta sad ja treba tamo da radim?
- Jel ona tebe može da vidi?
- Može, i videće me, ovako ko kanarinca. Ej a ajde bar zamaskiraj malo taj kavez da izgledam makar dostojanstveno.
- To se da srediti, umesto u kavezu vezaću te lancom, ali ako zezneš dopašćeš joj šaka sve i sa lancom.
- Zašto lancom?
- Da se ne bi osećalo strancom. Gejzbleru jedan.
- To ne smeš, to nije po zakonu. Sad sam te uhvatio.
- Osim, ako, šta? Da čujem?
- Ma, ne možeš, da me njoj samo tako prepustiš, govorim ti.
- Prijatelju, ako ona uzme lanac to će značiti da sam ja mrtav. Misli malo.
- Ugh.
- Dakle, može da te vidi, i što te pita, odgovaraćeš joj kao da ona drži lanac.
- E, to ćemo da vidimo..
- Onda će mi ga uzeti iz ruke.
- Čoveče, šta ti uopšte, oćeš sa tom gadurom? Natrljao sam joj nos iz čistog ubeđenja, reci da nisam bio u pravu. Ostavio sam je da se kiseli u tom svom matorom telu i ako ti misliš da je vreme, u redu i ako hoćeš da igraš po svom ajd i to je u redu. Pustiću je da na miru umre i šta sad još ’oćeš?
- E, to ćeš videti i rekoh ti, ne igramo se.
- Ne igramo se nego se zaslužujemo, a ja ko kerina sa lancom. **** te Bora Čorba,
- Imaš li ti karmu prijatelju?
- Ehm, sad, kako da ti objasnim? To što ti misliš, imaju ljudi, a kod mene je to nekako malo...
- Znači imaš, ali na malo dužem štapu i jednokratno koliko sam shvatio
- Da, ali u 3D to ide kao...
- Ja, dok nosim ovo telo ne idem nikud izvan 3D, a koliko vidim ni ti, iako si probao da iskoristiš Herminu da se malo tamo otkupiš čak nekako inkarniraš grešim li?
- U principu ne, ali protok, pa recimo vremena, tamo ide sa promenama nekih ovdašnjih odnosa..
- E tu sam te čekao. Kako si im ono rekao? Četiri hiljade godina patrijarhata je od žena napravilo debile. A šta misliš da li je to mimoišlo muški svet a?
- Nije naravno, ali šta me briga, nisam ja *****.

Pošalji "Sam ili skoro sam. B29 8  01" na Facebook Pošalji "Sam ili skoro sam. B29 8  01" na Google Pošalji "Sam ili skoro sam. B29 8  01" na My Yahoo! Pošalji "Sam ili skoro sam. B29 8  01" na Live Pošalji "Sam ili skoro sam. B29 8  01" na MySpace Pošalji "Sam ili skoro sam. B29 8  01" na Twitter Pošalji "Sam ili skoro sam. B29 8  01" na Digg Pošalji "Sam ili skoro sam. B29 8  01" na del.icio.us

Komentari