On je bio ljudina,jaka glasa i odlučnih pokreta Ona bješe nježna i osjetljiva.Vjenčali su se.
On se trudio da joj ništa ne manjka,a ona je pazila kuću i odgajala djecu.
Djeca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem… uobičajna priča.
Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala.
Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.
Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili ljekari i poznati specijalisti,
ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slegali ramenima i mrmljali:"Hm, hm…"
Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo:
"Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život"
Čovek nije ništa odgovrio.Sjeo je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci.
Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
"Ti nećeš umrijeti!"
"Zašto?"-upita ona jedva čujnim glasom.
"Zato jer si mi potrebna!"
"A zašto mi to ranije nisi rekao?"
Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah.
Nemoj reći: "Moja majka, moj sin, moja žena".. to već ionako zna.
Možda i zna,ali nikad se niko nije umorio slušajući voljenu osobu koja joj to ponavlja
Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i reci:"ja sam, želim ti reći da te volim"
Stisni ruku osobi koju voliš i reci: "Trebam te! Volim te, volim, volim te..."
Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi
