Философија оптимизма - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Трећи Пут

Философија оптимизма

Oceni ovaj blog
Оптимизам и песимизам, то су две различите оцене живота. Живот је велико добро, по оптимистичкој оцени, а велико зло, по оцени песимистичкој. Многима изгледа да између оптимизма и песимизма нема веће ни битније разлике него између плавих и црних очију. Један човек има плаве, други црне очи; тако је један човек оптимист, а други песимист. Оптимизам је срећа, песимизам - несрећа. Није највећа срећа, кад човек има здравље, и богатство, и пријатеље, и славу: највећа је срећа, кад је човек оптимист. Нити је највећа несрећа болест, или сиромаштина, или осамљеност и остављеност, или неправда, или ма каква недаћа и губитак; највећа је несрећа за човека песимизам. Оптимизам је химна животу, песимизам - химна смрти. Рефрен прве химне гласи: Вреди живети! Рефрен друге химне гласи: Не вреди живети! Живети значи: мислити, осећати и радити. Оптимизам понавља дакле: вреди мислити и вреди радити.

Вреди мислити.

" Ако је ишта достојно богова олимпијских, достојно је мишљење. " - говорили су стари Грци.



Платон и Аристотел и Стоици сматрали су мисао за врлину, и то за врховну врлину. Сократ је сматрао својом мисијом научити људе мисли и расуђивању. Скептици су први порекли вредност мисли. Они су први песимисти у погледу мисли. Људи не могу доћи до истине, тврдили су скептици. Људске мисли су шимере, које лебде на површини свих ствари. Ми не можемо имати мисли адекватне стварима. Наше мисли су обманљиве и неверне копије онога што постоји. Тако су учили Пирон, и Монтењ, и Јум. Но чак и њихова скептичка мисао није без вредности. Тамо, где се води направи брана, створи се дубок вир. Скепса је брана, која је помагала, да захуктани философи - систематичари успоре свој ход и удубе мисао. Људи су увек долазили до потребне истине и живели од истине. Ниједно време нема сву истину, но ниједно време није без истине. Хегел је оборио фаталну заблуду, као да је свако идуће време у историји философије значило демант прошлога времена, и сваки идући философ рушитељ философије својих претходника. " Cви су философски системи истинити у ономе што тврде и неистинити у ономе што одричу " , говорио је Декарт. Људска мисао није толико моћна, да схвати и обухвати све, но ипак она је толико моћна, да може осветлити смртнима више простора и више времена, него што очи могу догледати. Мисли су непролазне и непропадљиве. Мисли се уткивају једна у другу и живе као једно живо ткање. Све мисли, које су се икад зародиле у мозгу људском, и данас се сунчају на земљи. Вреди мислити, јер мисао је највећа моћ, коју човек поседује. " Ја волим тражити истину, него имати је сву готову " , говорио је Лесинг. Вреди мислити, јер мисао је истина и пут ка истини. Човек не може задовољити своју жеђ за знањем, јер то је жеђ за свезнањем. Човек никад не може знати све, но у сваком времену човек може имати онолико знања, колико му је потребно, да подржи свој оптимизам, а то значи - свој живот у том времену.

Вреди радити

" Ради и не очајавај! Рад је мисија човекова на земљи. He треба човек да се тужи на своје време; то не помаже ништа. Време је зло? Но, ти си ту да га учиниш бољим. " Томас Карлајл, философ који је проповедао неуморан рад




Исто је тако вечита и вредност дела људских. Ниједно дело људско није изгубљено, не само дело Павлово и Саладиново и Карлово, но ни дело ма ког кројача или зидара из предграђа Београда, или Париза, или Лондона. Сваки кројач мисли да он ради искључиво за себе! То и мисли, то и осећа. У самој ствари сваки кројач ради прво један опште користан посао, а потом један посао, користан по њега лично. Радом његових руку оденуће своје тело толики и толики број људи. Један зидар зида дом, у коме ће други људи живети и радити, и рађати се и умирати. Он га зида у мисли, да само себи користи. Један тежак сеје жито у намери сасвим себичној. Међутим, десетине и стотине уста нахраниће се хлебом, који он производи. Један убожјак прави свирале, уз које ће други свирати, а трећи се на свадби и слави веселити, или у тузи и јаду тешити. Свако наше досадашње дело, и свака реч, и сваки осећај уткан је у велико ткање прошлости. Ниједан покрет нашег тела није изгубљен, нити иједна помисао. Сва наша херојства и наше подлости стоје чврсто уткане у прошлости. Наше радости и наше болести, наша страдања и разочарења, обмане и самообмане, сузе и осмејци, амбиције и интриге - све, апсолутно све постоји у прошлости, уткано једно кроз друго или једно поред другога. У том огромном ткању прошлости не стоји само историја људи но и историја целога света, од сунаца до атома.

Шта је човек без оптимизма?

" Живот је посао који ни трошкове не покрива. " Артур Шопенхауер, велики песимистички философ



Без оптимизма ми смо без вере. А без вере су били стотине волова, који су јутрос заклани на кланици. Без оптимизма ми смо без наде. А без наде су угашене звезде у васиони, које се као гробови вуку за светлим и живим звездама. Без оптимизма ми смо без љубави. Без љубави је и пустиња Сахара, у којој жедан лав риче тражећи воде, и не нашав гризе своју шапу док крв не потекне, и лиже слану крв, да угаси жеђ. Шилер вели: Todte Grappen sind wir, wenn wir hassen. Gotter, - wenn wir liebend uns umfassen. Без оптимизма ми смо инвалиди. Већи је инвалид човек без оптимизма, него човек без ноге. Овај свет је као једна концертна сала за оптимиста, а као болница за песимиста. Први чује непрестано свирање валцера у овоме свету, други - свирање жалосног марша. Први види цвеће, други ђубре. Првоме падну зраци сунчани на лице, и загреју му и осветле душу; другоме остаје иза обасјаног лица душа хладна и мрачна.

Будимо оптимисти

" Где песимист потпуно клоне вољом и изгуби се у догађајима, а лажни оптимист преда својим тежњама и не бори са тешкоћама, прави оптимист се носи са сваким задатком. Трезвено прати догађаје не подајући се страху и не преувеличавајући опасност; што истинитије сагледа стварност, тим боље разуме снагу воље и подршку који се захтевају од њега. " Иван Иљин, велики омптимистички философ



Будимо оптимисти онда, кад страдамо, јер страдање наше никад није беcциљно и бесмислено; оно је важан фактор у општем животу човечанства; оно је једина плата, којом ми плаћамо улазницу у ово светско позориште. Будимо оптимисти кад губимо као и кад добијамо, кад остаримо као и кад смо млади. Сваки узраст има своју величину и своју нарочиту лепоту. И сребрне седе власи преливају се према Сунцу исто као и црне. Будимо оптимисти у мисли. Будимо оптимисти у осећањима, јер оптимизам је лек жалости и извор праве и вечите радости. Будимо оптимисти, јер живот је оптимизам, а ми, људи, најбољи смо стубови и најлепши израз живота. Оптимист бити значи живети и живот праведно ценити.

Pošalji "Философија оптимизма" na Facebook Pošalji "Философија оптимизма" na Google Pošalji "Философија оптимизма" na My Yahoo! Pošalji "Философија оптимизма" na Live Pošalji "Философија оптимизма" na MySpace Pošalji "Философија оптимизма" na Twitter Pošalji "Философија оптимизма" na Digg Pošalji "Философија оптимизма" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano