Panem et circenses
Колосеум је једна од највећих грађевина на свету. То је амфитеатар елиптичног облика. Дужина му је била око 200 метара, ширина 157 метара, док се у висину дизао 50 метара. Цела грађевина почивала је на 80 сводова. Са спољне стране колосеум је био сав од пробраног белог мермера, са многим киповима, све ред изнад реда. Унутра је имао 100 000 седишта, од којих су многа била покривена меканим јастуцима. Доњи ред седишта био је одређен за највећу господу, сенаторе, гувернере, начелнике и војне чинове. У средини тога реда било је седиште за цара. Седиште царево било је врло луксузно, и покривено је било једним небом, те је лично на неки павиљон. Ову грађевину почео је зидати цар Веспазијан 72. године. Но он није доживео да види свршетак, и ако је дневно радило 30 000 радника кроз пуних 8 година. Друштвени морал је у то време пао на најниже гране, свео се на позиције хедонизма. Тацит је окарактерисао тадашњу ситуацију овако: " Corrumpere et corrumpi saeculum vocatur што значи - кварити другога и пристајати да те други квари, то значи бити савремен. " Сенека је записао: " Свуда су пороци и злочинства толика многа да ништа не може да их поправи. Ври некаква борба ко ће кога надмашити у порочности. Из дана у дан расте жудња за грехом. Пристојност је сасвим изгубљена. Сад се злочини више не крију у тами. Они се врше наочиглед. Свака срамота се јавно чини. Сваки је убеђен да је невиност не само порок, него неприродна ствар. " Тек је цар Тит довршио ову чудну грађевину. У време Титово направљен је кров над овом грађевином, које је заклањало људе од кише. Тај кров био је од чисте свиле, црвене боје са златним ресама по ивици. Кров се навлачио и свлачио, према потреби, помоћу једног чекрка. Али за шта је служила ова раскошна грађевина? Служила је за растрзавање невиних људи зверовима. Из подрума колосеума са једне стране пуштани су мученици, а са друге стране пуштани су гладни дивљи зверови: лавови, тигрови, леопарди... Пагански цар са 100 000 људи гледао је са уживањем како дивљи зверови растржу људе. Рика зверова мешала се са бесним кликтањем крвожедне масе народа. Када би се представе завршиле ћесар би устајао да иде, а бесловесна гомила би га поздрављала одушевљено поздравом: Ave Caesar! И тако из недеље у недељу, из месеца у месец, из године у годину, докле римско царство није иструлело од своје покварености, угушено у невино проливеној крви и разорено од мача поштенијих народа. Тертулијан је назвао колосеум: место без сажаљења.
Колосеум је једна од највећих грађевина на свету. То је амфитеатар елиптичног облика. Дужина му је била око 200 метара, ширина 157 метара, док се у висину дизао 50 метара. Цела грађевина почивала је на 80 сводова. Са спољне стране колосеум је био сав од пробраног белог мермера, са многим киповима, све ред изнад реда. Унутра је имао 100 000 седишта, од којих су многа била покривена меканим јастуцима. Доњи ред седишта био је одређен за највећу господу, сенаторе, гувернере, начелнике и војне чинове. У средини тога реда било је седиште за цара. Седиште царево било је врло луксузно, и покривено је било једним небом, те је лично на неки павиљон. Ову грађевину почео је зидати цар Веспазијан 72. године. Но он није доживео да види свршетак, и ако је дневно радило 30 000 радника кроз пуних 8 година. Друштвени морал је у то време пао на најниже гране, свео се на позиције хедонизма. Тацит је окарактерисао тадашњу ситуацију овако: " Corrumpere et corrumpi saeculum vocatur што значи - кварити другога и пристајати да те други квари, то значи бити савремен. " Сенека је записао: " Свуда су пороци и злочинства толика многа да ништа не може да их поправи. Ври некаква борба ко ће кога надмашити у порочности. Из дана у дан расте жудња за грехом. Пристојност је сасвим изгубљена. Сад се злочини више не крију у тами. Они се врше наочиглед. Свака срамота се јавно чини. Сваки је убеђен да је невиност не само порок, него неприродна ствар. " Тек је цар Тит довршио ову чудну грађевину. У време Титово направљен је кров над овом грађевином, које је заклањало људе од кише. Тај кров био је од чисте свиле, црвене боје са златним ресама по ивици. Кров се навлачио и свлачио, према потреби, помоћу једног чекрка. Али за шта је служила ова раскошна грађевина? Служила је за растрзавање невиних људи зверовима. Из подрума колосеума са једне стране пуштани су мученици, а са друге стране пуштани су гладни дивљи зверови: лавови, тигрови, леопарди... Пагански цар са 100 000 људи гледао је са уживањем како дивљи зверови растржу људе. Рика зверова мешала се са бесним кликтањем крвожедне масе народа. Када би се представе завршиле ћесар би устајао да иде, а бесловесна гомила би га поздрављала одушевљено поздравом: Ave Caesar! И тако из недеље у недељу, из месеца у месец, из године у годину, докле римско царство није иструлело од своје покварености, угушено у невино проливеној крви и разорено од мача поштенијих народа. Тертулијан је назвао колосеум: место без сажаљења.