Trgla se iz sna spuštajući noge iz kreveta na nešto mekano po podu, Još uvek pospana bacila je pogled na prozor i shvatila da je mrak obaveštava da su noćni sati u toku. Posrćući, teškim koracima jedva se dovukla do radnog stola. Usputno saplitanje o neku bezobličnu masu i razvlačenje iste po podu nije je zanimalo. Naslonila je glavu na monitor čitajući na glas brojeve boje mačjih očiju - 23 i 15 . Tu odmah pored njih šetala su se i neka slova koja je sricala na glas, pokušavajući se setiti šta to beše-Kirpi, The song Buddha bar no.7 , repeat. Padajući u nazad u stolicu, kao u nesvesticu, uspela je pojačati ton na zvučniku.
Kao da je otvorila vrata sobe lagano se ušetao klarinet.
Zvuci zlatnog Orijenta ušli su i osvetleli mrak njene duše, kutiju cigareta na stolu, razbacanu garderobu po podu. Njeno lice. Zapalila je jednu i odlučila da mu se prepusti. U oblaku dima jasno je videla duha koji polako izlazi iz Aladinove lampe i ide ka njoj. Podigavši noge na sto, zatvorenih očiju bila je spremna da mu se preda. U mraku samoće odavao ju je samo žar cigarete koji je jasno govorio da su naleti božanskih tonava klarineta sve hrabrije i hrabrije prodirali u njeno telo, misli.... Osećala je migoljenje u stomaku, kao budjenje zmije koju ovaj mami napolje. Nedostajala je samo korpa od pruća pa da slika bude potpuna..Prijalo joj je. Zadržavala je dah ne želeći da čuje ništa drugo osim njegovog zova. On je i dalje toplim zvucima mamio, mamio…poigravajući se njenim čulima.. …Još uvek nesvesna moći njegovih zavodljivih tonova, u zlatastoj tami uvijala je stomak poput one zmije, osećajući kako zvuci već stvaraju napetost i bol u njenim grudima. repeat….repeat……Tri njegova jako visoka tona poigrala su se njenom kičmom toliko jako da je u jednom trenutku osetila vrtoglavicu u glavi. Naglo je ustala sa stolice pokupivši u letu sa poda farmerice i majicu, još brže se obukla i izletela napolje iz stana. Što dalje od ovog svodnika…. Ona zmija u njoj šištala je……šištala.
Preletela je stepenice do kafića u ulazu zgrade I sela za prvi slobodni sto. Konobar je primetio i ubrzo doneo njeno piće. Prve gutljaje halapljivo je otpila očekujući trenutni zaborav i hladno budjenje u beogradskoj letnjoj noći. Daleko, daleko od Orijenta. Bol u grudima i zamamni tonovi odzvanjali su i dalje u njenoj glavi, u ušima. Pokušala ih je izbaciti gledajući prolaznike, brojeći automobile….Nije pomoglo….Zmija se i dalje meškoljila u njenoj utrobi. Zov klarineta, kao muške ruke, dirao je tamo gde ne sme…
Dok je buljeći kroz prozor kafića mislila šta joj se to dogodja, nije primetila muškarca za šankom. Čovek je sedeo potpuno nezainteresovan za okolinu odbijajući dimove daleko. Tako je samo delovao. Ispod naočara za sunce gledao je u nju. Kao da ju je njegov pogled pozvao okrenula se ka njemu. Pokret zmije ostavi trag na njenom licu. Primetio je…. repeat….repeat…. Ustao je i snažne muške butine krenuše ka njoj. Damari u glavi prikovaše joj dah dok se saginjao ka njoj i nešto pričao. Oči su videle pokrete njegovih usana dok su tražile otvor košulje. Čvrsto je stisnula svoje da šištanje zmije ne čuje….. Bez ijedne reči bacila je pogled na zgužvanu kutiju cigareta na stolu, ustala i jasno mu rekla da ima upaljač u svom stanu. Dečački osmeh prošeta se muškim licem.
Izlazeći iz kafića, dah Nepoznatog pržio je njenim ledjima odnoseći želju potočićima znoja niz kičmu..
Ne paleći svetlo svog stana, propustila ga je u sobu zlatnog mraka. Klarinet je upravo klicao požudi….Bez mnogo razmišljanja zavukla je ruke ispod njegove košulje dok je usnama otkopčavala dugmad. Polako u taktu muzike, jedno po jedno...Nepoznati se predavao privlačeći je jače i bliže svom telu.
Nešto je palo na pod ne narušavajući magiju trenutka.... Skidajući papuče sa nogu pogledom je tražila šta bi to moglo biti. Naočare. Sa zebnjom, sasvim polako, podigla je glavu ka njemu. Umesto bilo kakvih reči poljubila ga je u oba topla oka. Onaj nevidljivi svodnik upravo je svirao svoj početak……Nije čekala dalje. Obgrlila mu je butinu svojom nogom a zmija u njoj poče da igra svoj oslobadjajući ples. Iz suvih usta izletoše zlatasti uzdasi…. Nepoznati učini korak do njenog još toplog kreveta…… Igra poče….Skidajući mu znojem
ulepljenu košulju, čekala je ona tri visoka tona. ….Zatekoše je kod njegovog vrata…Palacajući jezikom zmije otrovnice tražila je žilu kucavicu…kosom skriveno uvo….repeat….repeat…..Kao da je čekala dalja uputstva klarineta, zastala je vrelih usana na njegovim grudima. Talas lepote koja omamljuje pomogao joj je da Nepoznatog oslobodi garderobe …… Pod naletom basova nisu se čuli njegovi uzdasi.... slatki krici…….Već sledećeg trena klarinet ih je spajao, razdvajao, pa opet ona tri visoka tona koja su njenim bedrima dala snagu da Nepoznatog jače obgrli. Prikuje za krevet…….Ritam muzike pokretao ga je na borbu ali zmija u njoj nije dopuštala…..Basovi……Kao paljenje već upaljenje vatre i ritam dalekih bubnjeva učinili su da zavodljiva igra njenih bokova krene….Zatvorila je oči pokušavajući da se seti svakog pokreta zmije koju mami muzika… Njen stomak se uvijao pod naletom tonova koji krv ispijaju…U taktu muzike, nekad sasvim polako, nekad snažnije, nekad brže…prebacivala je težinu želje sa jednog boka na drugi.....repeat, repeat….Nepoznati se osećao kao list na vetru pred .gaženjem….….bez želje za pobunom…..repeat…repeat……repeat…... sve dok se i zlatni mrak njene sobe nije predao danu.