Šarlot sam upoznala u srednjoj školi. U početku mi nije bila simpatična. Zapravo, ona je bila previše pozitivna za moj pojam. Vesela, uvek nasmejana kroz život je išla sa ružičastim naočarima. Ja bih rekla, previše sanjalački. Verovala je da su svi ljudi dobri, da je ovaj život fer i da postoje prave ljubavi. Složile smo se oko ovog trećeg. Prve dve teme radije zaobilazimo.
Kao mamina i tatina mezimica, oduvek je imala sve. Najlepše igračke, pa najnovije krpice i šminku, letovanja, noćne izlaske.. S'obzirom da je pametna, a ne samo razmažena, i da joj je škola išla dobro našla je način da "naplati" svaki svoj uspeh. Za svaku peticu ( a kasnije i desetku) , sledila je nagrada - obuća po poslednjoj modi, najaktuelnija šminka, najpoznatiji frizer... Njeni roditelji, ponosni na nesumnjivi uspeh svog deteta, želeli su da joj pruže što više. Da joj pruže sve. Nažalost, u tome nisu uspeli. Možda je to kazna, možda i nagrada, ali život je takav da najčešće želimo ono što ne možemo da imamo. Upravo zato, a možda i zbog nekih drugih stvari, Šarlot je oduvek težila ka zaljubljivanju u pogrešne muškarce. Još u srednjoj školi, bila je zaljubljena u one koji je nisu primećivali ili koji su je premalo primećivali. Svako je nekada bio nesrećno zaljubljen, ali kada vam svaki partner u životu "pobegne" na ovaj ili na onaj način, logično bi bilo da shvatite da je problem u vama. Ne i Šarlot. Tu stupaju na scenu njene čuvene pink naočare.
Najpre sam njeno nerazumno ponašanje pripisivala neozbiljnosti njenih (naših) godina, zatim lošom srećom, baksuzlukom, pogrešnom odlukom, sticajem okolnosti. Ali kako sam po prirodi realista sa blagom dozom pesimizma koji nosim u sebi, nije mi puno trebalo da shavtim da je krivac za njenu nesrećnu ljubavnu sudbinu upravo ona sama. Juriti momke koji ne pokazuju ni najmanje interesovanje za nas, neko bi rekao da je to hrabrost. Ali biti mesecima (ponekad i godinama ) zaljubljen u nekoga ko nas ne primećuje je ludost. Ali, svi smo mi čuli za taj scenario. Ono što Šarlot izdavaja daleko iznad drugih je njen neumorni optimizam. Taj čuveni "možda me jednog dana i primeti" motiv je njen životni stil, nešto za šta ona živi. Pa je tako jedan momak bio nespreman, drugi je to želeo ali nije shvatao, treći je zapravo voli samo se plaši da to prizna. Izgovorima nikad kraja. Tu se zapravo najbolje oslikvana njena ličnost. Biti optimista je stav prema životu, ali za Šarlot optimizam je sam život. Ono što nju prati jeste mnogo loših odluka, mnogo ružnih događaja, mnogo patnje i bola. Tako je vidim. Ona to vidi kao dragoceno iskustvo koje će joj koristiti nekada u budućnosti. Da je samo malo manje poznajem, poverovala bih joj da je ona zapravo nešto i naučila iz svog tog iskustva. Baš zato što je poznajem već dugi niz godina, tvrdim da ona nije izvukla ni jednu jedinu pouku iz svojih grešaka. Kažu da se na greškama uči, naročito na sopstvenim. Ja odgovorno tvrdim da ta teorija ne važi kada je ona u pitanju.
Suma sumarum? Šarlot je divna, osećajna, pažljiva. Najbojla osoba koju ja poznajem. Nesrećna? Ne. Možda blago zabrinuta nad svojim ljubavnim životom. Ali svakako vrlo samouverena da će već suta biti bolje. Uostalom, ko smo mi da preispitujemo našu sudbinu, kad nam je ona već namenjena.
Šarlot i ja naše prijateljstvo baziramo na onome što ja volim da zovem filtrirana iskrenost. Kada nekoga mnogo volite i ne želite da ga povredite, a s'vremena na vreme morate da odgovarate na njegova pitanje iskreno i bez laži, tu onda filter pomaže. Možda će neki reći da je to neiskreno. Ja ću se prva složiti. Ne, ja ću reći da je to lažno i da nema veze sa pravim prijateljstvom. Da li sam već spomenula da Šarlot odskače od pravila? To za nju ne važi. Ona želi da čuje svoje mišljenje, sa dozom kritike. Godine su mi trebale da to naučim. Kako je veoma inteligentna, odmah bi me otkrila kada sam je lagala. Zato sam vremenom morala da naučim da filtriram istinu. Da li se slažeš sa mnom? To me često pita. Idelalan odgovor bi bio Da. Realan odgovor bi bio Ne. Problem je što je idealno neiskreno, a realno pregrubo. Zato je odgovor tipa Ima smisla to što si mi rekla, ali ja to posmatram na ovaj način, mnogo bolja opcija. Tako smo Šarlot i ja naučile da funkcionišemo. Večiti opitimista i večiti pesimista, sanjalica i realista. Ona unosi vedrinu i sreću u moj život, čineći ga na momente manje komlikovanim. Ja nju spuštam na zemlju i pomažem joj da racionalno sagleda neke stvari. Kao jin i jang, u nekoj samo nama poznatoj kosmičkoj ravnoteži nas dve idemo kroz život rame uz rame, suočavajući se sa svim iskušenjima. Ljudi koji nas ne poznaju dovoljno dobro pitaju se kakav interes nas dve vidimo jedna u drugoj, ne shvataju naša dijametralno suprotna stanovišta i ne podržavaju naše drugarstvo. Ja smatram da nas dve činimo jedinstvenu kombinaciju.
Ali, kao što bi moja Šarlot rekla: "Ko zna zašto je to dobro!"
Kao mamina i tatina mezimica, oduvek je imala sve. Najlepše igračke, pa najnovije krpice i šminku, letovanja, noćne izlaske.. S'obzirom da je pametna, a ne samo razmažena, i da joj je škola išla dobro našla je način da "naplati" svaki svoj uspeh. Za svaku peticu ( a kasnije i desetku) , sledila je nagrada - obuća po poslednjoj modi, najaktuelnija šminka, najpoznatiji frizer... Njeni roditelji, ponosni na nesumnjivi uspeh svog deteta, želeli su da joj pruže što više. Da joj pruže sve. Nažalost, u tome nisu uspeli. Možda je to kazna, možda i nagrada, ali život je takav da najčešće želimo ono što ne možemo da imamo. Upravo zato, a možda i zbog nekih drugih stvari, Šarlot je oduvek težila ka zaljubljivanju u pogrešne muškarce. Još u srednjoj školi, bila je zaljubljena u one koji je nisu primećivali ili koji su je premalo primećivali. Svako je nekada bio nesrećno zaljubljen, ali kada vam svaki partner u životu "pobegne" na ovaj ili na onaj način, logično bi bilo da shvatite da je problem u vama. Ne i Šarlot. Tu stupaju na scenu njene čuvene pink naočare.
Najpre sam njeno nerazumno ponašanje pripisivala neozbiljnosti njenih (naših) godina, zatim lošom srećom, baksuzlukom, pogrešnom odlukom, sticajem okolnosti. Ali kako sam po prirodi realista sa blagom dozom pesimizma koji nosim u sebi, nije mi puno trebalo da shavtim da je krivac za njenu nesrećnu ljubavnu sudbinu upravo ona sama. Juriti momke koji ne pokazuju ni najmanje interesovanje za nas, neko bi rekao da je to hrabrost. Ali biti mesecima (ponekad i godinama ) zaljubljen u nekoga ko nas ne primećuje je ludost. Ali, svi smo mi čuli za taj scenario. Ono što Šarlot izdavaja daleko iznad drugih je njen neumorni optimizam. Taj čuveni "možda me jednog dana i primeti" motiv je njen životni stil, nešto za šta ona živi. Pa je tako jedan momak bio nespreman, drugi je to želeo ali nije shvatao, treći je zapravo voli samo se plaši da to prizna. Izgovorima nikad kraja. Tu se zapravo najbolje oslikvana njena ličnost. Biti optimista je stav prema životu, ali za Šarlot optimizam je sam život. Ono što nju prati jeste mnogo loših odluka, mnogo ružnih događaja, mnogo patnje i bola. Tako je vidim. Ona to vidi kao dragoceno iskustvo koje će joj koristiti nekada u budućnosti. Da je samo malo manje poznajem, poverovala bih joj da je ona zapravo nešto i naučila iz svog tog iskustva. Baš zato što je poznajem već dugi niz godina, tvrdim da ona nije izvukla ni jednu jedinu pouku iz svojih grešaka. Kažu da se na greškama uči, naročito na sopstvenim. Ja odgovorno tvrdim da ta teorija ne važi kada je ona u pitanju.
Suma sumarum? Šarlot je divna, osećajna, pažljiva. Najbojla osoba koju ja poznajem. Nesrećna? Ne. Možda blago zabrinuta nad svojim ljubavnim životom. Ali svakako vrlo samouverena da će već suta biti bolje. Uostalom, ko smo mi da preispitujemo našu sudbinu, kad nam je ona već namenjena.
Šarlot i ja naše prijateljstvo baziramo na onome što ja volim da zovem filtrirana iskrenost. Kada nekoga mnogo volite i ne želite da ga povredite, a s'vremena na vreme morate da odgovarate na njegova pitanje iskreno i bez laži, tu onda filter pomaže. Možda će neki reći da je to neiskreno. Ja ću se prva složiti. Ne, ja ću reći da je to lažno i da nema veze sa pravim prijateljstvom. Da li sam već spomenula da Šarlot odskače od pravila? To za nju ne važi. Ona želi da čuje svoje mišljenje, sa dozom kritike. Godine su mi trebale da to naučim. Kako je veoma inteligentna, odmah bi me otkrila kada sam je lagala. Zato sam vremenom morala da naučim da filtriram istinu. Da li se slažeš sa mnom? To me često pita. Idelalan odgovor bi bio Da. Realan odgovor bi bio Ne. Problem je što je idealno neiskreno, a realno pregrubo. Zato je odgovor tipa Ima smisla to što si mi rekla, ali ja to posmatram na ovaj način, mnogo bolja opcija. Tako smo Šarlot i ja naučile da funkcionišemo. Večiti opitimista i večiti pesimista, sanjalica i realista. Ona unosi vedrinu i sreću u moj život, čineći ga na momente manje komlikovanim. Ja nju spuštam na zemlju i pomažem joj da racionalno sagleda neke stvari. Kao jin i jang, u nekoj samo nama poznatoj kosmičkoj ravnoteži nas dve idemo kroz život rame uz rame, suočavajući se sa svim iskušenjima. Ljudi koji nas ne poznaju dovoljno dobro pitaju se kakav interes nas dve vidimo jedna u drugoj, ne shvataju naša dijametralno suprotna stanovišta i ne podržavaju naše drugarstvo. Ja smatram da nas dve činimo jedinstvenu kombinaciju.
Ali, kao što bi moja Šarlot rekla: "Ko zna zašto je to dobro!"