Српски Хомер - Свечовек Николај Велимировић - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Трећи Пут

Српски Хомер - Свечовек Николај Велимировић

Oceni ovaj blog
[IMG]http://4.*****************/_v7AMZCYBtVc/THp2gf023oI/AAAAAAAAAIM/8JLaPhSa9eg/s1600/44804_149981711698246_100000592556498_377179_17010 02_n.jpg[/IMG]

У старом веку био је обичај да грчки рапсоди певају одломке из Хомерових славних дела „Илијада" и „Одисеја", бирајући теме које су највише интересовале њихове слушаоце. Сличну рапсодију је могуће саставити и на основу величанствених књига Николаја Велимировића поводом трагедије не само данашњих бесловесних Срба, већ и драме савременог евро-америчког човека. Изабрао сам само неке од многобројних бисера "највећег Српског орла у Српској историји" како је Николаја описао Ава Јустин.


Када лажов мисли да је на врхунцу свога успеха, уствари, тада стоји на граници своје пропасти. О, мудро и стрпљиво срце, дозволи лажи нека порасте до џиновског узраста, да би показао свету њен страшни пад и да тако отвориш очи онима који су слепи и који се надају успеху помоћу преваре и лажи.(1)

Судба србскога народа више личи на судбу многострадалног Јова него ли судба ма кога народа у свету.(2)

Сви ратови у свету, у којима су и уколико засијали зраци милости, поштења и витештва, сви ратови који су могли дати надахнућа бар једној доброј песми - идила су према рату који свету предстоји. Јер будућим ратом неће се циљати само победа над противником него истребљење противника. Потпуно уништење не само бораца него и целе њихове породице, њихових родитеља, деце, болесника, рањеника и заробљеника, њихових села и градова, стоке и кошева, железница и друмова! Пламен који не мисли и не прави разлику!(3)

Страдање је централни факт наше историје.(4)

Наш је општи закључак да је Европа болесник који се прави здрав; бесомучник који се прави паметан; сиромах који се прави богат и беспомоћник који се прави силан.(5)

Ти си чуо за Сарајево. То је онај град у коме је планула прва варница, што је запалила свет у пожару прошлог светског рата... И тако Европа, кад год се добро спреми за тучу, брзо нађе варницу која даде знак за тепање... Муслимани пак сарајевски чисти су Срби по крви и језику као и по многим обичајима. Они не говоре ни турски ни арапски, него српски и то најчистији српски. И хоџе што читају арапски Коран не разумеју оно што читају. То су потурчењаци.(6)

У наше дане више се виче о миру и више се народи спремају за рат него икад пре нас. Тешко да та дволичност не буде кажњена ратом... Идући рат као и прошли већ је заслужен од људи.(7)

Србија је сусед Европе, али Србија није Европа. Нека помогне Европи ако хоће и може, али нека се не улева у Европу и не губи у Европи.(8)

Наш двадесети век почео је да личи на стару Ниниву. Тек је освануо, он се представио свету: мени је име Будућност. Он се рекламирао као век мира и културе. Међутим, на сваке три досадашње године долази по један рат. На својим капијама он је одмах показао натпис: рад и човекољубље. Међутим, најинтересантнији његов досадашњи рад односио се на човекоубиство. (9)

Цифра будућег рата превазићи ће у сваком погледу, осим у погледу поштећених, цифре свих осталих ратова у историји рода људског. У току самога рата биће мобилисани и дечаци од дванаест година па на више, и многе жене и девојке.(10)

Ваистину вам кажем, срушиће се Вавилон Велики до испод темеља. Јер је у зидове његове ушао црв са Голготе, који га разгриза у прах и пепео. Ваистину, напразно вас теше мудраци ваши:
„Тврди су зидови Вавилона, нико их не може порушити". Гле, печат је ударен на декрет и рушење је почело.(11)

Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу. Ови су ме учинили странцем угземаљским царствима, и непотребним становником земље. Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју.(12)

Као што су постојали очигледни предзнаци Светског рата пре но што су непријатељства стварно почела, тако сада имамо предзнаке моралне и материјалне пропасти и краја појединих епоха.(13)

Појам “добар” не значи више храбар и ратоборан, као што je значио у почетку, но послушан и мирољубив и кротак. Појам “морал” значио je негда моћ, данас пак он значи слабост. Човек, који je негда био величанствени и крвави дивљи звер, у време господарског морала, постао je данас једна питома, једна обична, домаћа животиња. Лав je укроћен и обраћен у јагње.(14)

Шта je учинио Буда својим песимизмом? Учинио je то, да je од једног ратоборног и живахног народа, какви су били Индијци пре њега, постао један немоћан и погружен и успаван народ, који данас није у стању чак ни својим баснословним бројем од 300 милиона да да отпора једној небудистичкој, хришћанској посади од 50 хиљада људи.(15)

О три предмета не жури да говориш: о Богу - док не утврдиш веру у Њега, о туђем греху - док се не сетиш свога, и о сутрашњем дану - док не сване.(16)

Ђаче учениче, шта то учиш? Сва твоја учевина на смрт ми мирише. Зато те видим тужна и очајна. Ако ти хартија коју читаш каже, да ти је природа дала и вид и слух и разум, ти упитај хартију и хартијаше: А од кога природа позајми да мени да?(17)


Шта то непрекидно колеба и угрожава модерну слободу? Осамљеност, без истине и милости. Слобода у модерној демократији прописана је демократским уставима и заштићена законима. Слобода је постала ствар државна и национална, док је истина и милост остала ствар приватна, приватног убеђења и приватне добре воље.(18)

Свечовек! Платон је изговорио ову реч, а при том је мислио на Васиону. Достојевски је изговорио ту исту реч, а он је мислио на Човечанство, у истом смислу као свети Павле. Али нема ниједног другог смртника који је у толикој мери био калеидоскоп Човечанства својим личним умом и срцем као Шекспир. Он је прави микрокосмос. Он описује стотине људи тако јасно и верно као да пише своју личну биографију.(19)

Не пожели ишта што припада ближњем твом. Јер чим си пожелео, већ си посејао семе зла у срцу, и семе ће пасти, и расти, и ширити се, и гранати се, и гурати твоЈе руке на грех, и твоје ноге, и твоје очи, и твој језик, и цело тело твоје. Јер тело је, браћо, извршни орган душе. Тело извршује наредбе, које му душа издаје. Оно што душа хоће, тело мора; и оно што душа неће, тело не мора.(20)



Извори:

(1) Божје заповести, III, 778

(2) Говори српском народу кроз тамнички арозор, XIII, 264

(3) Рат и Библија, V, 188

(4) Косово и Видовдан, IX, 330

(5) Индијска писма, V, 703

(6) Индијска писма V,742

(7) Рат и Библија, V, 249

(8) Говори српском народу кроз тамнички прозор, XIII, 246

(9) Изнад греха u смрти, IV, 335

(10) Рат и Библија, V, 189

(11) Речи о Свечовеку, IV, 639

(12) Молитве на језеру, V, 110

(13) Божје заповести, III, 787

(14) Ниче и Достојевски, II, 382

(15) Беседе под Гором, I, 213

(16) Мисли о добру и злу, III, 523

(17) Азбука истине, IV, 364

(18) Земља Недођија, V, 120

(19) Шекспир-Свечовек, I, 461

(20) Први закон Божији, III, 742

Pošalji "Српски Хомер - Свечовек Николај Велимировић" na Facebook Pošalji "Српски Хомер - Свечовек Николај Велимировић" na Google Pošalji "Српски Хомер - Свечовек Николај Велимировић" na My Yahoo! Pošalji "Српски Хомер - Свечовек Николај Велимировић" na Live Pošalji "Српски Хомер - Свечовек Николај Велимировић" na MySpace Pošalji "Српски Хомер - Свечовек Николај Велимировић" na Twitter Pošalji "Српски Хомер - Свечовек Николај Велимировић" na Digg Pošalji "Српски Хомер - Свечовек Николај Велимировић" na del.icio.us

Ažurirano 19.09.2010. u 01:55, autor: Svecovek (још неколико бисера)

Kategorije
Nekategorizovano