Артур Шопенхауер и Николај Берђајев – филозофија самоубиства - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Трећи Пут

Артур Шопенхауер и Николај Берђајев – филозофија самоубиства

Oceni ovaj blog


За Артура Шопенхауера који је живот схватао као бескрајну садашњост самоубиство је представљало ирационално и више него бесмислено дело. У смрти се , према Шопенхауеру не бојимо бола, јер он обитава с ове стране смрти. Зато и не ретко бежимо од бола у смрт. Бол и смрт су два неједнака зла. Пошто је патња оно што доктринарно обележава Шопенхауерову филозофију, као и стално одлагање умирања, самоубиство, посебно за генија ( о чему он помно пише и анализира ) није излаз. Самоубиство није оповргавање воље већ феномен њене афирмације. Самоубиство уништава индивидуалну вољу. Самоубиство оповргава јединку и њен енергетски ресурс, али и не универзални вољни ресурс врсте. Воља која се појављује у свакој природној сили делује слепо и ентропијски. Она је покретач и стихијног деловања деловања али и свесне људске делатности. Воља лежи изван начела разложности - она је безразложна. Воља је покретач интелекта који није ништа друго до слуга. И у индијској митологији Шопенхауер проналази аналогије. Воља за живот се остварује кроз самоубиство ( Шива ), лагодности самоодрицања ( Вишна ) и сладострашћу стварања ( Брама ). За Шопенхауера излаз може бити естетски ( привремени који се састоји у приклањању уметности ) и етички који се састоји у порицању и анихилацији воље. Воља је суштина света и воља је коб света. Сва бића постоје као објективација једне универзалне воље, и сва бића трпе зато што су воља. Цео живот је „ ewiges Werden, endloser Fluss ", вечито постајање, бескрајан ток: цео живот је испуњен једном трком од жеље до задовољења, и од задовољења опет до жеље. Жеља је страдање због немања нечега, задовољење је страдање, јер свако задовољење је разочарење. Треба побећи из вртлога жеља на острво, које се зове сазнање. Шопенхауер је схватао свет као једна огромна кола са безброј много точкова и паоца и осовина. Сваки точак и паоц и осовина има свој циљ, док цела кола немају никакав циљ. Многи точак и паоц и осовина светле својом светлошћу и виде својим очима, - то је разбуђена мисао у њима - док кола јуре без своје светлости и без очију, по вечноме мраку. Самоубиство је последица Шопенхауеровог песимистичког учења, али Шопенхауер се није убио.




Николај Берђајев у својој студији "О самоубиству" даје специфичну антрополошку као и социјално-психолошку анализу самоубиства зачињену низом културолошких и филозофских запажања. Овде се ради о психолошкој перспективи и то у метафизичким оквирима. Анализирајући учесталост овог феномена међу руском емиграцијом Берђајев сматра да је у основи “губитак сваког смисла у животу, одвојеност од домовине, рушење нада, усамљеност, оскудица, болест, нагла промена статусног положаја, неверица у могућност побољшања сопственог положаја у будућности-све то веома погодује епидемији самоубиства”. Самоубиство Руса у емигрантској атмосфери има не само психолошки већ и историјски смисао. Оно, према Берђајеву означава слабљење и разлагање руске снаге, оно говори о томе да Руси не могу да издрже историјску пробу. У ингениозно изведеној психологији самоубиства Берђајев сматра да се ради о психологији безнађа која са собом повлачи сужење свести, повлачење у сопствено ја” истовремено не схватајући сатанистич ку метафизику самоубиства уз неостваривање сопствене воље. Берђајев се не слаже са већ класичним психоаналитичким канонима о томе да је самоубиство заправо истовремено и “убиство неког значајног другог” тврдећи да за самоубицу не постоје они људи због којих он одлучује да се убије.Он чак тврди да када би “самоубица био у стању да у судбинском моменту размишља о другима и да за њих поднесе жртву, рука би му задрхтала и живот би му био спашен. Ова анализа је евидентно вођена славјанофилским и православним мотивима. За Фројдову теорију Берђајев тврди да се ради о метафизици мада је у теоретским оквирима Фројдова топологија и биполарност нагона ероса и танатоса можда прецизније оцртана као метапсихологија. Ослањајући се на дело Достојевског, пре свега у Злим Дусима Берђајев сматра да самоубиство (дајући пример Кирилова) поседује сопствену дијалектику и да форма филозофског самоубиства поседује израз метафизичког експеримента - који ће човека уверити у сопствену снагу, у то да је он једини господар живота и смрти. “ Он не зна за другог господара, Бога, и зато сам постаје бог”. Кроз чин самоубиства Кирилов жели да победи време, а када се оно савлада и заустави настаће постапокалиптична вечност. Победити жељу да се убије значи трансцендирати сопствени егоцентризам, затвореност у себе. Психологија самоубиства је психологија затварања човека самог у сопствену шкољку. Према Берђајеву мисли о јединству са Богом представљају “антисуицидални уговор”. За Берђајева самоубиство исходи у губитку базичних религиозних ослонаца. Човек у својој духовној дубини не види Бога већ мрак и бездан ништавила. “Спољња усамљеност и напуштеност се могу издржати једино с Богом”. Самоубиство је последица гажења религиозног и инхерентног осећаја вере. Вера, нада и љубав побеђују расположења која наводе на самоубиства. Људи аскете са интензивним духовним упливима у сопство, окренути ка другом свету, ка вечности никада не извршавају суицид. Слобода од света се постиће развојем духовног живота. Питање о самоубиству је питање о религиозном смислу живота, а самоубиство га негира, сматра Берђајев.

Pošalji "Артур Шопенхауер и Николај Берђајев – филозофија самоубиства" na Facebook Pošalji "Артур Шопенхауер и Николај Берђајев – филозофија самоубиства" na Google Pošalji "Артур Шопенхауер и Николај Берђајев – филозофија самоубиства" na My Yahoo! Pošalji "Артур Шопенхауер и Николај Берђајев – филозофија самоубиства" na Live Pošalji "Артур Шопенхауер и Николај Берђајев – филозофија самоубиства" na MySpace Pošalji "Артур Шопенхауер и Николај Берђајев – филозофија самоубиства" na Twitter Pošalji "Артур Шопенхауер и Николај Берђајев – филозофија самоубиства" na Digg Pošalji "Артур Шопенхауер и Николај Берђајев – филозофија самоубиства" na del.icio.us

Ažurirano 15.09.2010. u 06:10, autor: Svecovek (Додатак другог дела)

Kategorije
Nekategorizovano