Salamander - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Salamander

Oceni ovaj blog
Salamander - mocan alhemijski simbol zivotinje koja zivi u vatri i koja ne moze da izgori.


Naime, salamanderi se cesto skrivaju u trulim stablima drveca i cepanicama tako da kada su ljudi ubacivali cepanicu u vatru iz nje bi iskocio salamander dajuci iluziju da je nastao iz vatre i da zivi u elementu vatre. Odatle mocan simbol svega onoga sto vatra, prociscenje vatrom ili hodati po vatri predstavlja.

Svi smo mi salamanderi koji hodaju po uzarenom ugljevlju ovoga sveta trazeci hladna mesta, i misleci da ce i u buducnosti takva hladna mesta postojati kao danas, iako ih ima sve manje i sve je teze izbeci uzareno ugljevlje.

Sta je onda resenje?

Resenje je Sopenhaurova negacija volje. Odbaciti ceo uzareni krug. Prestati zeleti hodati po vatri i traziti hladna mesta, i pozeleti nesto drugo. To nije nimalo lako ali to je cilj zivota samog. Poput salamandera pobeci iz vatre. Dostici nirvanu. Vratiti se svojoj metafizickoj suštini.

Sopenhauer -Negacija volje
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=6264

Pošalji "Salamander" na Facebook Pošalji "Salamander" na Google Pošalji "Salamander" na My Yahoo! Pošalji "Salamander" na Live Pošalji "Salamander" na MySpace Pošalji "Salamander" na Twitter Pošalji "Salamander" na Digg Pošalji "Salamander" na del.icio.us

Ažurirano 17.06.2016. u 17:00, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. MPMcB (avatar)
    A ima li još nečega osim vatre u negaciji volje?
  2. oziman (avatar)
    Negacija volje znaci potpuna promena, ne neke forme ili oblika spoljasnjeg sveta, vec promena supstancije samog sveta pojava.
    Ta supstancija je metafizicka...transcendentna a najbliza onom sto u samosvesti nalazimo kao volju.

    Kada govorimo o tome govorimo o transendentnom (izvan mogucnosti saznanja) sto znaci da ne mozemo znati sta jeste za nas posle Sopenhauerove negacije volje... ali znamo sta nije.
    Sa one strane svakog moguceg iskustva nema ovakvog objektivnog sveta. Ako se supstancija promeni menjaju se i njene akcidencije. Ako nema reke nema ni virova. Ako reka postane led... virovi vise ne postoje, ali postoji i dalje reka u drugacijem agregatnom stanju.
    Ovo je veoma dobra analogija.
    Isto tako, posle negacije volje ..znamo da nema ovakvog sveta objekata, dok o ledu ...mi "kao ribe u tropima" ne mozemo nista znati.
    Ažurirano 14.09.2010. u 00:09, autor: oziman
  3. zxy (avatar)
    Reći ću ti samo ovo što spoznah ja
    Posle Šopenhauera Hrišćanstvo još lepše sja
    nažalost njemu ostade skrivena tajna ta
    mada on djavola odlično upozna
    ostade mu samo ta ....magla
    Ažurirano 14.09.2010. u 08:24, autor: zxy
  4. 123loncar (avatar)
    Citat Original postavio zxy
    Reći ću ti samo ovo što spoznah ja
    Posle Šopenhauera Hrišćanstvo još lepše sja
    nažalost njemu ostade skrivena tajna ta
    mada on djavola odlično upozna
    ostade mu samo ta ....magla
    Pa dobro , nije to samo magla ! Stvar treba posmatrati
    malo drugojačije : recimo teolozi su se sporili sa čovečanstvom o poredku u sunčevom sistemu , čak i sa pitanjem oblika zemlje ( ja ne prihvatam da je zemlja okrugla ili pak lopta , jer stojim na stanovištu da geometriske slike i tela ne mogu prirodne oblike svojim teorijskim znanjima da definišu ) a da nepominjem koliko je ljudi spaljeno što je tvrdilo da zemlja nije ravna . Dakle , hrišćanstvo je koristilo silu da utre/izbriše put određenim tezama o sunčevom sistemu ; ali je odjednom jedan papa prihvatio sve - čak i teoriju velikog praska. Postavlja se pitanje zašto , pa nije valjda zbog toga što je idejni tvorac bio fratr ? Sigurno nije , jer je mnoge crkvene činbenike crkva likvidirala pre njega .
    Tadašnji papa nije bio jeretik , postupajući tako kako je postupio , jer je imao na umu Tvorca . Sama teorija postanka kosmosa , veliča njegovog tvorca ( beskonačan broj sunčevih sistema - beskonačan broj svetova ...). Dakle , ako neko na zemlji osmisli tezu
    ( ovakvu i onakvu ) , on ništa drugo ne čini nego veliča sveopšteg tvorca ( umetničko delo kome se svi dive , ništa drugo ne čini nego veliča svog tvorca ) . Dakle , podsećaju ći nas na tvorca jednog filozovskog pravca bilo ko pa i Oziman , podseća nas na njega ističući sebe , a zajedno veličaju Tvorca svega postojećeg ( jer
    su oni njegovo delo ) .Bilo čija genijalnost pa i umnost ništa drugo ne čini nego veliča Tvorca svega postojećeg ( čak i onaj što započe veliko delo rečima : zaneso se i videh ---- okrovenje ; samo je u zanosu veličao Tvorca )
    Naravno , mnogi će se spravom pobuniti i kritikovati ovakav stav ( konačno i ja ga stalno preispitujem - a time privremeno negiram ;dok sam u procesu preispitivanja - ovakav kakav sam ništavam ), ali dok mi razumno ne otkriju tvorca i nerazjasne moći stvaranja ( samo da ne kažu oduvek je sve ovako - tu tezu već znam ) , dotad svi ( uto ubrajam i kompletnu nauku ) samo veličamo Tvorca svega postojećeg .
    Dakle , možemo reći da sve što radimo , gradimo , spoznajemo -- sve je spregnuto i ima samo jednu svrhu , a ona je beskrajno veličanje Tvorca svega postojećeg .
    Dakle , onaj koji se pomalo rugaju onima što na sebi svojstven način veličaju Tvorca svega postojećeg , manje više im zavide na uspešnom činjenju ( taj psihološki momenat dat je u bibliji u priči o brato ubistvo u prvoj porodici -- zar ne ) . Stoga malo treba stvari sagledavati drugojačije , i naravno razumno , razložno i argumentovano osporavati svačiju tezu
    ( čak i ovu ovako jadnu i ništavnu ) .
  5. MPMcB (avatar)
    U zapadnoj tradiciji, volja ili namera zaista se tumači kao jedna pojavna forma elementa vatra. Otud naslutih vezu volje sa salamanderima kao oličenjima vatre iz tvog prethodnog teksta. Zapadna tradicija međutim, vatru, a time i volju (nameru) uočava kao jednu od četiri osnovna principa, kako pojedinca koji bi po Šopenhaueru trebao da negira sopstvenu volju (nadam se da sam ovo korektno interpretirao), tako i njegovog kompletnog okruženja.
    Otud moje pitanje, u nameri da to što si naveo o Šopenhauerovom sistemu dovedem u korelaciju sa tradicijom zapadnog okultizma.

    ne mozemo znati sta jeste za nas posle Sopenhauerove negacije volje... ali znamo sta nije.
    Ovo izgleda veoma koncizno. Sa tačke gledišta zatvorenosti filozofskog sistema čini mi se da može da dobije visoku ocenu.
    No, ne vide li ti, dade li Šopenhauer ikakav nagoveštaj o putevima postizanja tog potpunog poricanja volje ili se on, verovatno, kao esencijalni filozof bavio samo definisanjem cilja?
    Ponavljam, nisam čitao Šopenhauera, ali mi to njegovo ishodište, ta potpuna negacia volje veoma sliči fundamentalnoj hinduističkoj misli o potpunom odricanju od želje, kao uslovu za jedno isto tako transcedentno iskustvo, nirvanu.
    Grešim li?
  6. oziman (avatar)
    U zapadnoj tradiciji, volja ili namera zaista se tumači kao jedna pojavna forma elementa vatra. Otud naslutih vezu volje sa salamanderima kao oličenjima vatre iz tvog prethodnog teksta. Zapadna tradicija međutim, vatru, a time i volju (nameru) uočava kao jednu od četiri osnovna principa, kako pojedinca koji bi po Šopenhaueru trebao da negira sopstvenu volju (nadam se da sam ovo korektno interpretirao), tako i njegovog kompletnog okruženja.
    Pojam "volja" kada ga posmatramo kroz Sopenhaurovu filozofiju, sadrzi u sebi mnogo vise nego sto ta rec oznacava u uobicajenom smislu.
    Posle Kantove Kritike cistog uma kada smo defintivno dosli do podele na pojavu i "stvar po sebi" pri cemu nase saznanje ima posla samo sa pojavom a stvar po sebi je nepoznato x. Ipak nije ostalo na tome i postavilo se odmah pitanje sta bi "stvar po sebi" mogla biti?. Do nje ne mozemo dospeti saznanjem, tacno, ali da li postoji neka druga moc duha koja bi mogla da nam bar omoguci da naslutimo sta je izvan pojave.?
    Postoji, i to je ono sto nalazimo u samosvesti a zovemo "volja".
    U unutrasnjem opazanju volje "stvar po sebi" je skinula mnoge svoje velove... prostor i kauzalitet.. ali je i dalje opazaj ali opazaj koji je najblizi stvari po sebi i koji nam daje bar slutnju sta bi ona mogla biti. Izvan pojave sustina ovoga sveta bliska je onom sto nalazimo u sebi i zovemo "volja".

    Pogledaj ovu temu na filozofiji ako te zanima:
    Volja-otrkrovenje jednog cuda
    http://forum.krstarica.com/showthrea...ighlight=volja

    Ako ovo imas u vidu videces da se Sopenhaurova negacija volje odnosi na samu supstanciju svega a ne na neciju individualnu volju koju pojedinac nalazi u samosvesti a koja je takodje pojava.

    U pravu si da tu ima paralela sa istocnjackim ucenjima ..negiranjem volje i nirvanom.
    Zakljucci su isti ali metod kojim smo dosli do tih zakljucaka je veoma razlicit.

    "Svaka posebna izreka uzeta sama za sebe ,a koje sacinjavaju Upanisade moze da se izvede kao zakljucak misli koje ja saopstavam , mada obrnuto nikako nije tacno , to jest moja misao se ne nalazi vec u Upanisadama." Sopenhuaer
    Ažurirano 15.09.2010. u 11:00, autor: oziman
  7. zxy (avatar)
    Citat Original postavio 123loncar
    Pa dobro , nije to samo magla ! Stvar treba posmatrati
    malo drugojačije : recimo teolozi su se sporili sa čovečanstvom o poredku u sunčevom sistemu , čak i sa pitanjem oblika zemlje ( ja ne prihvatam da je zemlja okrugla ili pak lopta , jer stojim na stanovištu da geometriske slike i tela ne mogu prirodne oblike svojim teorijskim znanjima da definišu ) a da nepominjem koliko je ljudi spaljeno što je tvrdilo da zemlja nije ravna . Dakle , hrišćanstvo je koristilo silu da utre/izbriše put određenim tezama o sunčevom sistemu ; ali je odjednom jedan papa prihvatio sve - čak i teoriju velikog praska. Postavlja se pitanje zašto , pa nije valjda zbog toga što je idejni tvorac bio fratr ? Sigurno nije , jer je mnoge crkvene činbenike crkva likvidirala pre njega .
    Tadašnji papa nije bio jeretik , postupajući tako kako je postupio , jer je imao na umu Tvorca . Sama teorija postanka kosmosa , veliča njegovog tvorca ( beskonačan broj sunčevih sistema - beskonačan broj svetova ...). Dakle , ako neko na zemlji osmisli tezu
    ( ovakvu i onakvu ) , on ništa drugo ne čini nego veliča sveopšteg tvorca ( umetničko delo kome se svi dive , ništa drugo ne čini nego veliča svog tvorca ) . Dakle , podsećaju ći nas na tvorca jednog filozovskog pravca bilo ko pa i Oziman , podseća nas na njega ističući sebe , a zajedno veličaju Tvorca svega postojećeg ( jer
    su oni njegovo delo ) .Bilo čija genijalnost pa i umnost ništa drugo ne čini nego veliča Tvorca svega postojećeg ( čak i onaj što započe veliko delo rečima : zaneso se i videh ---- okrovenje ; samo je u zanosu veličao Tvorca )
    Naravno , mnogi će se spravom pobuniti i kritikovati ovakav stav ( konačno i ja ga stalno preispitujem - a time privremeno negiram ;dok sam u procesu preispitivanja - ovakav kakav sam ništavam ), ali dok mi razumno ne otkriju tvorca i nerazjasne moći stvaranja ( samo da ne kažu oduvek je sve ovako - tu tezu već znam ) , dotad svi ( uto ubrajam i kompletnu nauku ) samo veličamo Tvorca svega postojećeg .
    Dakle , možemo reći da sve što radimo , gradimo , spoznajemo -- sve je spregnuto i ima samo jednu svrhu , a ona je beskrajno veličanje Tvorca svega postojećeg .
    Dakle , onaj koji se pomalo rugaju onima što na sebi svojstven način veličaju Tvorca svega postojećeg , manje više im zavide na uspešnom činjenju ( taj psihološki momenat dat je u bibliji u priči o brato ubistvo u prvoj porodici -- zar ne ) . Stoga malo treba stvari sagledavati drugojačije , i naravno razumno , razložno i argumentovano osporavati svačiju tezu
    ( čak i ovu ovako jadnu i ništavnu ) .
    Nije ovo nikakva teza ,ovo je spoznaja lična,nadam se da ćeš je jednog dana doživeti i ti ili češ ukapirati da uzaludan trud ti bi
  8. spiholog (avatar)
    Ne mislim da je resenje u negiranju volje, uz svo uvazavanje Sopenhauera i njemu slicnih. Naime, slazem se da je nas zivot na Zemlji trnovit, kao po "vrelom ugljevlju". Logicki gledano, sta je to sto "gasi vatru"?Njena suprotnost!To nikako ne moze biti negacija postojanja vatre i "ubijanje" osecaja bola, tj.negiranje volje za onim sto se u hriscanskim molitvama naziva"mestom mira i odmora".
    Negiranje volje i onoga sto budisti pokusavaju da ucine, da isprazne sebe od zudnji i na taj nacin dosegnu nirvanu moze biti samo jedan korak ka cilju, ne i cilj po sebi.Biti u nirvani, duse ispraznjene od samoga sebe je ono sto monasi pokusavaju da postignu postom, molitvom i usamljivanjem, ALI NE RADI DOSEZANJA TOG STANJA. Biti ispaznjen od sebe, znaci upravo to - nemati zudnje i htenja koja raspiruju "vatru".Medjutim, cilj nije negirati vatru, negu doseci "led"!Mesto istinskog mira i spokojstva, mesto Istine, mesto gde Istina nije obavijena velom neprepoznatljivosti...Biti umrtvljen od zudnji nije isto sto i imati unutrasnji mir.
    Mislim da su sopenhauer i budisti, u stvari, stali na jednom delu puta i ocarani onim sto su nazreli, odlucili da ne idu dalje.Sledeci korak i smisao putovanja, njegov cilj, je ono sto je zxy rekao:"nije ovo nikakva teza, ovo je spoznaja licna...itd"
    Zelim ti da okusis Hrista i spoznas da je On Put, Istina i Zivot.