Pitanje za pet: koliko su Slovenci, kao narod, Pošteni?
Janez Stanovnik, jedan od državnika Slovenije, je voleo da u svakom svom govoru, bilo kao predstavnik vlasti ili saveza boraca, istakne da su Slovenci pošten narod.
Pre nego što sam 1971 otputovao za Sloveniju i kod nas je taj stereotip važio.
Međutim ubrzo nakon početka rada u fabrici automobila TAM, usledilo je prvo razočarenje u tu "istinu".
Kolega sa posla, Slovenac, "maznuo" mi šubler, (merilo koje upotrbljavaju metalci), sa mašine, gde mi je po običaju stajao. Nisam mogao da predpostavim, ko mi je ukrao, dok nije došao poslovođa i pokazao na momka sa "dugačkim" prstima.
Naravno bio je to Slovenac, domaći, za koga su svi znali da hoće nešto tako da uradi.
Ispričao sam poslovođi i drugima, kako sam došao u veri da su ovde svi pošteni i da nema lopova, našto se oni nasmejaše i rekoše da čuvam svoje stvari.
Kada sam počeo da čitam Slovenačke novine, u crnoj hronici, sam primetio da ima svakakvih "dugoprstaša" od "kokošara" pa do "zlatara."
Pošto sam to pravilo, čuvaj svoje stvari, usvoio nije mi se dešavalo da mi neko nešto "mazne".
Kod njih je važio jedan drugi stereotip da smo svi "južnjaci" lopovi. "Južnjaci" su za njih svi narodi s preke strane reke Kupe.
Nisu oni pravili neke razlike, Srbin, Hrvat, Bosanac, kao što ni ja, moram priznati, nisam imao pojma da u Bosni žive Srbi, Hrvati i kako se sada zovu Bošnjaci, tada muslimani. Za mene su u Bosni živeli Bosanci.
Južnjak je južnjak i taj je došao u Sloveniju da se nakrade, tako su govorili i to nam je bilo veoma često servirano u neformalnom razgovoru.
Istina je doduše, da su svakog petka, bile poskidane sve sijalice, u samačkom domu, kada bi Zagorci i Međimurci, odlazili kućama za vikend.
Više puta sam imao priliku da, vlastitim očima, vidim kako, kakav pošteni Slovenac nešto krade. Dugo sam tamo živeo i u raznim krajevima Slovenije. Jednom prilikom razgovaramo tako, kad ti jedan da primedbu kako mi južnjaci krademo i neznam šta još. Pet minuta pre toga pa sam ga posmatrao kako gleda oko sebe i trpa nešto u džepove.
Kada sam mu to spomenuo odgovorio mi je da to nije krađa, jer to što oni, Slovenci, uzmu to ostaje u Sloveniji a da je krađa to što mi uzemo i odnesemo dole u Bosnu.
Do pojave Slobodana Miloševića, bili smo Bosanski, a kasnije Srbijanski lopovi, koji su došli da osiromaše Sloveniju.
U zadnje vreme pa su se i tamo pojavili "tajkuni" koji pljačkaju sve od reda, a među njima nema "južnjaka" osim možda Jankovića koji je samo napola Slovenac, ali se na njega, baca, najviše drvlja i kamenja baš zbog toga, dok recimo na Bavčara, Šrota i druge pljačkaše, velikih sistema skoro da i nema kritike, od raznih forumaša, blogera i t. d.
Janez Stanovnik, jedan od državnika Slovenije, je voleo da u svakom svom govoru, bilo kao predstavnik vlasti ili saveza boraca, istakne da su Slovenci pošten narod.
Pre nego što sam 1971 otputovao za Sloveniju i kod nas je taj stereotip važio.
Međutim ubrzo nakon početka rada u fabrici automobila TAM, usledilo je prvo razočarenje u tu "istinu".
Kolega sa posla, Slovenac, "maznuo" mi šubler, (merilo koje upotrbljavaju metalci), sa mašine, gde mi je po običaju stajao. Nisam mogao da predpostavim, ko mi je ukrao, dok nije došao poslovođa i pokazao na momka sa "dugačkim" prstima.
Naravno bio je to Slovenac, domaći, za koga su svi znali da hoće nešto tako da uradi.
Ispričao sam poslovođi i drugima, kako sam došao u veri da su ovde svi pošteni i da nema lopova, našto se oni nasmejaše i rekoše da čuvam svoje stvari.
Kada sam počeo da čitam Slovenačke novine, u crnoj hronici, sam primetio da ima svakakvih "dugoprstaša" od "kokošara" pa do "zlatara."
Pošto sam to pravilo, čuvaj svoje stvari, usvoio nije mi se dešavalo da mi neko nešto "mazne".
Kod njih je važio jedan drugi stereotip da smo svi "južnjaci" lopovi. "Južnjaci" su za njih svi narodi s preke strane reke Kupe.
Nisu oni pravili neke razlike, Srbin, Hrvat, Bosanac, kao što ni ja, moram priznati, nisam imao pojma da u Bosni žive Srbi, Hrvati i kako se sada zovu Bošnjaci, tada muslimani. Za mene su u Bosni živeli Bosanci.
Južnjak je južnjak i taj je došao u Sloveniju da se nakrade, tako su govorili i to nam je bilo veoma često servirano u neformalnom razgovoru.
Istina je doduše, da su svakog petka, bile poskidane sve sijalice, u samačkom domu, kada bi Zagorci i Međimurci, odlazili kućama za vikend.
Više puta sam imao priliku da, vlastitim očima, vidim kako, kakav pošteni Slovenac nešto krade. Dugo sam tamo živeo i u raznim krajevima Slovenije. Jednom prilikom razgovaramo tako, kad ti jedan da primedbu kako mi južnjaci krademo i neznam šta još. Pet minuta pre toga pa sam ga posmatrao kako gleda oko sebe i trpa nešto u džepove.
Kada sam mu to spomenuo odgovorio mi je da to nije krađa, jer to što oni, Slovenci, uzmu to ostaje u Sloveniji a da je krađa to što mi uzemo i odnesemo dole u Bosnu.
Do pojave Slobodana Miloševića, bili smo Bosanski, a kasnije Srbijanski lopovi, koji su došli da osiromaše Sloveniju.
U zadnje vreme pa su se i tamo pojavili "tajkuni" koji pljačkaju sve od reda, a među njima nema "južnjaka" osim možda Jankovića koji je samo napola Slovenac, ali se na njega, baca, najviše drvlja i kamenja baš zbog toga, dok recimo na Bavčara, Šrota i druge pljačkaše, velikih sistema skoro da i nema kritike, od raznih forumaša, blogera i t. d.