Kesten u obliku srca B 29 02 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

Kesten u obliku srca B 29 02

Oceni ovaj blog
- Stvarno, koliko ti ja lićim na njega?
- Prolaziš kao njegov unuk bez problema.
- Čekaj, a zašto ti ne možeš da me unormališ nego mora ta..
- Ne mogu Hans. Ja sam imala snage da te pozovem u sadašnje telo, ali ne mogu da te uklonim. Bože, ni slučajno.
- Ali zašto?
- Zato što sam te volela i zato što ću te uvek voleti some dunavski.
Nikad nije dala da joj obrišem suze i sad mi je besno okrenula leđa. Stvarno sam som.
- Ti kažeš da si se uvežbao, da možeš da menjaš svoja emotivna stanja samo po svojoj nameri. – sad će da provali sve ovo vreme iz nje, vidim. Okrenula mi se uperevši taj njen večiti pogled, Zaostala suza kopni u ugu plavih ponora, opali malena i ne štedi, ja sam te čekao još od ko zna kad.
- Imaš li ti onda bar predstavu, kako je meni bilo sve ove godine? Nisi se prevario, sve ove godine sam dolazila na ovo mesto i sećala se samo ona dva leta koja smo proveli zajedno. Svaki časak iz te dve godine, koje smo proveli kao deca, maltene, ispinio mi je ceo život. Da, dolazila sam, to je celo selo gledalo. Rifenštalova je naravno ostala udovica. Šta drugo i očekivati, kad se udala za onog Konrada Štaufingera. Šta me gledaš tako? 56-te je tražila od popa da javno osveti i blagoslovi ovo sanduče ej. Čak je pisala Biskupu u Augsburg da dođe i održi egzorcističku misu za celo selo.
- Hm.
- Šta hm?. Još dok si bio tu, išla je, smerna devojka, na sva ta njihova paradiranja i gledala jednog po jednog, ne bi li uhvatila najbolju udovičku penziju. Naravno da je izabrala najmasniju gusku, jedino se zeznula u pogledu ishoda rata. Ali to je bilo ipak suviše za nju.A posle rata, crkva i samo crkva, kao. Šta tu ima hm molim te? Da više nisam čula da je pominješ.
- Pa, nisam je ja ni..
- Znam, ali morala sam da je se setim, trebalo bi da znaš za to, iz tih tvojih vežbica. Treba mi ta vrsta energije da imam snage da nastavim. Naravno da mi nije bilo bitno šta selo priča.
- Dolazila sam često – nastavila je mirnije - ali to je jedino što je selo moglo da vidi i o tome žvaće. Ono šta sam osećala i kroz šta sam tolike godine prolazila, niko ne može ni da nasluti, ali nemoj me pogrešno shatiti. Ne žalim se. Naprotiv Hansi, nakon današnjeg dana, veruj mi, ja bih opet. Možeš ti to da razumeš ili ne, ali u otvaranje tvojih sećananja na Hansa uložila sam, pa, sve što jesam. Ne znam možeš li to da osetiš, prvo zato što te volim, ali i zato što sam htela da... da, odrastem na toj ljubavi, drugu nikad ne bih primila. Šta je to živeti na ljubavi, Hans, to se ne može objasniti, još manje vežbati. Svaki dan sama, nikad nisam zažalila, nikad nisam izgubila razum, uvek sam znala da ćeš doći. Svo vreme sam posvetila jednostavno, neminovnoj činjenici da ću doživeti, da te vidim opet i uspela sam. Znaš li ti šta sam ja uspela? Ako je do nauke, pokazala sam nam šta je ljubav. Ovo se ne može opisati ni u kakvom naučnom ili paranučnom časopisu i ne treba mi. I ne samo da mi nije žao, da mogu ja bih opet. – smeška se kao da će sad da kaže nešto otkačeno.
- Da i na kraju dođeš ti, kao nešto uvežban i misliš da te je vaskrsnuti iz životne ljubavi isto kao i ubiti te, samo obrnuto. Bog stvarno ima smisla za humor – tad mi je nešto sinulo. Nisam ni trepnuo, siguran sam, a osetila je, da još ni ja nisam.
- Kad budeš o ovome pisao..
- Molim?
- Slušaj sad, videčeš, koliko god se trudio, neće to biti ono pravo. Nećeš biti zadovoljan rečima na papiru, iako si se brojao u rečite momke. No, jedino ima neke nade, da će neko čitajuči ta tvoja piskaranja nekako naslutiti šta smo to napravili ti i ja. Ja ti verujem, kao i uvek, zato ti sada dajem dozvolu da o tome pišeš. Piši po slobodnoj volji, prvo dobro promisli, jer ja to ne umem, prosudi jesmo li mi to možda prizvali neku utvaru koju je stvorila, starica poludela od ćežnje, izostavi šta misliš da treba, navedi šta misliš da treba, izmisli šta misliš da se uklapa u kako si ono rekao efekte. Ovo poslednje ti neće pasti teško, verujem.
- Pa, ako objavim i deo ovoga, dilema oko toga da li sam ja lud, biće definitivno razrešena, među mnogima.
- Kao na primer za Frau Štaufinger, rođena Rifenštal i njoj slične, koje su te uvek okruživali. Verujem da te i ovom životu prati svita tako kojekakvih. Ne Hansi, znaš i sam oni imaju svoj put, a danas ima raznih naćina i ti ćeš se već snaći, verujem. – tačno to mi je palo, sad sam i ja uvideo. Zaslužila si malena i mnogo više od toga. Za kratko sam osetio kako joj je prošao život, ali samo za kratko i bi mi na trenutak neviđeno teško. Izgleda da mi muški nismo građeni za takva opterećenja na duže, jači pol šta li to beše?
- Ne znam da li ću uspeti, malena ja sam dosadni inženjer koji davi okolo čim i zausti da kaže šta misli. Suviše ošekuješ.
- To je zato što uvek foliraš okolo a svi te prokuže, kad si iskren, možda ne prolaziš u najboljem svetlu ali te slušaju. Osim toga nije to Bog zna šta. Verovao ti ili ne ono kad u jeftinim filmovima umirući ratnik pored uplakane dragane izjavljuje u velikom stilu: živeću večno u tvom srcu, običnoj ženi niko ne mora da kaže. To je normalna stvar. Nije čak ni tajna. Ja sam samo od toga napravila svoje životno delo.
- A znala si da sam poginuo?
- Naravno, da su javili da si poginuo, još iste godine, oko Božića, ne znam tačno kad. Bila je velika sahrana, glupi govori, krokodilske suze, eno ti tamo spomenik još stoji, ali ne znaju oni šta mi znamo Hansi moj. Nema tu šta više da se kaže i malo pazi šta pitaš jer ćemo još zanoćiti na ovoj klupi. Eto.- eto.To je ona. Moja Hermina. Ostavi mi ćutanje, ne mogu da smislim šta da joj kažem.
- Znači, to sa Hansom, onda mora da napravi neko ko gaji, hm...suprotne osećaje – nastavih posle pauze.
- Da.
- Čekaj, a da ta Irma nije ona što je..
- Jeste baš ona.
- Pa ja ću je ubiti.
- O da.
- Izgaziću je ko vola. Skupljaće je špahtlom po asfaltu, Odvratna babetina, to što mi je napravila ima da plati.
- Kao da će to nešto vratiti, a i sam znaš da nije moglo drugačije.
- Imali smo život Hermina...
- Ma nemoj? A ko te je terao one večeri na noćno kupanje i šta misliš kako je meni bilo sve to gledati i sve ove godine još i sa tim izlaziti na kraj. Hans, ništa lakše nego nekoga okriviti – oladi me izmesta.
- U pravu si, sam sam kriv, ali kako to da je ona još uvek živa. Tad je već imala sto godina?
- E, kako. Seti se malo šta smo radile.
- Pa nisam baš toliko zabadao nos u te vaše.. ej, čekaj sad kapiram. Vi, vas četiri...
- Pomoglo ti ono što si naučio u ovom životu a?
- Naravno, uklapa se. Vi ste bile u ....Vas četiri: Irma kao ..... ,Hana, ti, čekaj, a ko je četvrta?
- Sad dobro pazi. Tvoja baba po ocu iz sadašnjeg života, Ani Karcher iz Sombora i to ne četvrta nego druga. Hana je bila četvrta.
Ćutim i dumam, Lavina delova slagalice se obrušava i slaže u sliku. Tek se sad uklapa što šta. Da li uopšte da dozvolim onom dinosurusu da mi obriše Hansa, pitam se.
- Hans?
- Da ja sam. Sve je u redu i sve sam manje iznenađen, ali ako te ikad ponovo sretnem, Hemina...
- Šta?
- Pobiću u startu sve sumnjive babe oko tebe.
- Misliš veštice?
- Ne volim tu reč.
- Pa šta ja mogu, kad u ovom vašem muškom svetu nema druge? Da ti se možda ne sviđa, jer zvuči pogrdno?
- Zvuči, ali zašto dalje da pričamo o tome? Nisam ja kriv što smo mi ovakvi, a ni ti što ste vi to što jeste. Malena, mi se svi kuvamo u istom loncu i valja nam živeti zajedno i lepo ako je moguće. Valjda zato i imam tu fiks ideju o ravnoteži.
- Nemaš samo ti tu ideju. Sam si rekao da je danas mnogima poznata. Do nje smo došli svi mi zajedno, ne znam kad. Davno pre mnogo života, živeli su ljudi koji su imali mnogo više nego mi. Imali su i tu ravnotežu. Muško i žensko kao jedno, a udvoje. Ni matrijarhalno ni patrijarhalno ni transcedentno ni spiritualno, jednostavno zajedno, za jedno rzumeš? Skladno, a neizrecivo. Da li je bilo stvarno tako i zašto su su to izgubili, ne znam, a nema ni veze. Na nama je da ga tražimo i nađemo. Zato, čuvaj ono zrno kestena i pazi da ga ovog puta pametnije posadiš.
- Neću te razočarati, nadam se.
- Još nešto, nemoj nikom sutra da pominješ damu za klavirom, naročito ne Irmi.
- Zašto?
- Slutim da ta crna ima neke veze sa tim što si ipak počeo nešto da osećaš. Sa vama muškima stalno neke komplikacije, Ne usuđujem se više da ti kažem. A Irma, ona nikog nikad nije volela, tako da, bilo šta pokuša sa tom tvojom, neće ni osetiti ni razumeti, a još uvek je veoma jaka. Može samo da vas povredi, a tebe najviše.
- Ma, ako je ja povredim, ima da ispliva tek kod Slankamena.
- Jako pametno. Inače, od nje se ne nadaj ničemu dobrom. Ona je i počela sve ovo što smo htele nas četiri. I kad je ispalo da to ne ide bez muškaraca, a uvek sam joj govorila, napravila je haos. Na kraju je ipak na jedvite jade priznala, mada znam da i dalje pokušava na svoj način i samo unosi neravnotežu, isto ko i ti malopre. Hm, to je možda i zaslužila, ali budi obazriv, molim te – kad je zbunjena onda: budi obazriv, molim te.
Te većeri na obali, sam stvarno napravio glupost,

Pošalji "Kesten u obliku srca B 29 02" na Facebook Pošalji "Kesten u obliku srca B 29 02" na Google Pošalji "Kesten u obliku srca B 29 02" na My Yahoo! Pošalji "Kesten u obliku srca B 29 02" na Live Pošalji "Kesten u obliku srca B 29 02" na MySpace Pošalji "Kesten u obliku srca B 29 02" na Twitter Pošalji "Kesten u obliku srca B 29 02" na Digg Pošalji "Kesten u obliku srca B 29 02" na del.icio.us

Komentari