ШОТА
Да ли знамо право порекло '' ШОТЕ '' ?
Чим споменемо реч '' шота '' одмах помислимо на игру која се, нажалост, игра на свакој српској свадби. Њено порекло води по злу чувеној Шоти Галици, жени србомрсца качака ( одметника ) Азема Бејта из села Галице ( 1189 – 1924. ) који је својевремено харао по Косову и Метохији.
Шота је након мужевљеве смрти зулумћарила и предводила одметнике.
У српском народу сачувано је сјећање на догађај када је Шота ухватила шестеро српске дјеце, чобанчади код стада, на планини Мокри, повезала их, наложила ватру и све их бацила у огањ.
Док су деца горела, приповеда се, Шота је са качаницима играла своју игру око ватре, оргијала и певала: '' Шоте, мори Шоте ! / Шоте, машала ! / Давно желим, мори, Шоте, да те играм ја ! ''
На мјесту страдања невине дечице подигнута је спомен – плоча која је стајала до свршетка Другог светског рата, када су је комунисти уклонили како би сачували '' братство и јединство – зеницу ока свог ''.
Ово је сушта истина. Да ли из незнања, или пак из неких других побуда и разлога, Срби, нажалост, оберучке прихватају ову игру која је редовно, чак неизоставно, заступљена на репертоарима њихових славља. И, одиста, нема српске свадбе, која ће протећи без сцена падања на колена што је саставни део ове игре !?
Песма „Шота” посвећена је качачком вођи Азему Бејти, великом злотвору српског народа и његовој трећој жени Шоти Гаљици. У част злотвора српског рода, Азема Бејте и његове жене Шоте Гаљице, становници Дренице испевали су ову песму, коју и данас певају и уз њу играју Срби на скоро свакој свадби и весељу, не знајући да је посвећена жени једног од највећих непријатеља српског народа.
Шота Гаљица је често, преобучена у мушкарца, ишла у пљачкашке походе. Њено ратничко име било је Ћерим, отуд у неким списима и име Ћерима. Бејта је убијен, а водство над бандом је преузела Шота Гаљица, која је 1926. године тешко рањена и пребачена у Албанију. Тамо је умрла 1927. године у месту Фуса Крујес. О томе у књизи „Отпор Албанаца ненародном режими” пише албански историчар Барами. Текст песме „Шота” у Србији је замењен, али познаваоцима је јасно да је то песма посвећена злотворима српског рода.
Да ли знамо право порекло '' ШОТЕ '' ?
Чим споменемо реч '' шота '' одмах помислимо на игру која се, нажалост, игра на свакој српској свадби. Њено порекло води по злу чувеној Шоти Галици, жени србомрсца качака ( одметника ) Азема Бејта из села Галице ( 1189 – 1924. ) који је својевремено харао по Косову и Метохији.
Шота је након мужевљеве смрти зулумћарила и предводила одметнике.
У српском народу сачувано је сјећање на догађај када је Шота ухватила шестеро српске дјеце, чобанчади код стада, на планини Мокри, повезала их, наложила ватру и све их бацила у огањ.
Док су деца горела, приповеда се, Шота је са качаницима играла своју игру око ватре, оргијала и певала: '' Шоте, мори Шоте ! / Шоте, машала ! / Давно желим, мори, Шоте, да те играм ја ! ''
На мјесту страдања невине дечице подигнута је спомен – плоча која је стајала до свршетка Другог светског рата, када су је комунисти уклонили како би сачували '' братство и јединство – зеницу ока свог ''.
Ово је сушта истина. Да ли из незнања, или пак из неких других побуда и разлога, Срби, нажалост, оберучке прихватају ову игру која је редовно, чак неизоставно, заступљена на репертоарима њихових славља. И, одиста, нема српске свадбе, која ће протећи без сцена падања на колена што је саставни део ове игре !?
Песма „Шота” посвећена је качачком вођи Азему Бејти, великом злотвору српског народа и његовој трећој жени Шоти Гаљици. У част злотвора српског рода, Азема Бејте и његове жене Шоте Гаљице, становници Дренице испевали су ову песму, коју и данас певају и уз њу играју Срби на скоро свакој свадби и весељу, не знајући да је посвећена жени једног од највећих непријатеља српског народа.
Шота Гаљица је често, преобучена у мушкарца, ишла у пљачкашке походе. Њено ратничко име било је Ћерим, отуд у неким списима и име Ћерима. Бејта је убијен, а водство над бандом је преузела Шота Гаљица, која је 1926. године тешко рањена и пребачена у Албанију. Тамо је умрла 1927. године у месту Фуса Крујес. О томе у књизи „Отпор Албанаца ненародном режими” пише албански историчар Барами. Текст песме „Шота” у Србији је замењен, али познаваоцима је јасно да је то песма посвећена злотворима српског рода.