Vrela bol nekad me stigne. Kao kada smo kao klinci jurili loptu po trnju...pece i boli.
Okrenem se I bezim, bezim danima od reci, godinama od recenica, od sebe samoga tobom. Trazim te u sebi duboko i kopam prstima po dusi, sav zakrvavljen zalizujem kosu i namestam osmeh i kazem dobar dan gospodinu u ogledalu, kazem opusti se samo si sanjao, kazem umisljas, kazem nema te. Nocu od zime zagrlim se jako, ususkam se u sopstveni zagrljaj, jer samo to je ostalo od nasih kreveta, od verovanja, od nadanja, od spoznaja. Zagrlim se jako, najcrvrsce, uvucem glavu pod jorgan I pravim se da spavam. Pravim se da spavam da me ne vide, ne poznaju, ne pitaju…kako si? Jer fantasticno sam , odlicno mi ide. Ubedio sam sebe da postojim.
Popijem kafu, pogledam kroz prozor – ponovo jesen. HA! To je! Kisna depresija!
Mnogi su ovih dana otisli. U kofer smo im spakovali nesto novca, fino tkanu preporuku da lakse nadju novo namestenje i lepe zelje za srecan put.
Malo nam gorcine stoji u grlu, malo zgaravice, pomalo mrzimo sebe, ali dani teku odlaze u nepovrat, a mi jurimo samo da prodje jos ovaj dan, jos ovaj mesec, jos ova godina nesvesni da se zivi samo sad. Ne pre i ne posle, jer ni secanje ni nadanje nepostoje van ovog trenutka.
Zavucem se u svoj zagrljaj, pogledam Alekseja i pokusam da pomislim nesto lepo, pokusam da pomislim na dan u kome bih se jako isplakao i sve bi proslo.
Pokusam da zamislim neku kucu u kojoj sam trebao odrastati, neke Ljude koje bih zvao roditelji, koji su bili tu i koji ce biti. Pa onda ubacim sebe u neku TV seriju i zovem se tog dana John, pa onda krenu slova, krene directed by ..... i tu prestrasen odskocim od sebe, pogledam nazad na cistinu na kojoj ipak nema nikoga, jer nikad niko nije ni postojao, stavim osmeh i kazem; ‚‚Fantasticno!‚‚
Kupim Alekseju sladoled i trudim se da mu u amanet ostavim bar lepa secanja. Miris jagoda, miris zemlje, vrelinu tobogana, babu, dedu, miris vode, izlazak sunca dok idemo na pecanje, ljubav prema ruzama…
I taj jedan promaseni ja, samozivo ceka da odraste i bude iskreno neko nekom. Da bar oseti malo bezuslovne ljubavi.
Okrenem se I bezim, bezim danima od reci, godinama od recenica, od sebe samoga tobom. Trazim te u sebi duboko i kopam prstima po dusi, sav zakrvavljen zalizujem kosu i namestam osmeh i kazem dobar dan gospodinu u ogledalu, kazem opusti se samo si sanjao, kazem umisljas, kazem nema te. Nocu od zime zagrlim se jako, ususkam se u sopstveni zagrljaj, jer samo to je ostalo od nasih kreveta, od verovanja, od nadanja, od spoznaja. Zagrlim se jako, najcrvrsce, uvucem glavu pod jorgan I pravim se da spavam. Pravim se da spavam da me ne vide, ne poznaju, ne pitaju…kako si? Jer fantasticno sam , odlicno mi ide. Ubedio sam sebe da postojim.
Popijem kafu, pogledam kroz prozor – ponovo jesen. HA! To je! Kisna depresija!
Mnogi su ovih dana otisli. U kofer smo im spakovali nesto novca, fino tkanu preporuku da lakse nadju novo namestenje i lepe zelje za srecan put.
Malo nam gorcine stoji u grlu, malo zgaravice, pomalo mrzimo sebe, ali dani teku odlaze u nepovrat, a mi jurimo samo da prodje jos ovaj dan, jos ovaj mesec, jos ova godina nesvesni da se zivi samo sad. Ne pre i ne posle, jer ni secanje ni nadanje nepostoje van ovog trenutka.
Zavucem se u svoj zagrljaj, pogledam Alekseja i pokusam da pomislim nesto lepo, pokusam da pomislim na dan u kome bih se jako isplakao i sve bi proslo.
Pokusam da zamislim neku kucu u kojoj sam trebao odrastati, neke Ljude koje bih zvao roditelji, koji su bili tu i koji ce biti. Pa onda ubacim sebe u neku TV seriju i zovem se tog dana John, pa onda krenu slova, krene directed by ..... i tu prestrasen odskocim od sebe, pogledam nazad na cistinu na kojoj ipak nema nikoga, jer nikad niko nije ni postojao, stavim osmeh i kazem; ‚‚Fantasticno!‚‚
Kupim Alekseju sladoled i trudim se da mu u amanet ostavim bar lepa secanja. Miris jagoda, miris zemlje, vrelinu tobogana, babu, dedu, miris vode, izlazak sunca dok idemo na pecanje, ljubav prema ruzama…
I taj jedan promaseni ja, samozivo ceka da odraste i bude iskreno neko nekom. Da bar oseti malo bezuslovne ljubavi.
+ 
