Jedan promaseni Ja - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Aleksej od Arlekina

Jedan promaseni Ja

Oceni ovaj blog
Vrela bol nekad me stigne. Kao kada smo kao klinci jurili loptu po trnju...pece i boli.
Okrenem se I bezim, bezim danima od reci, godinama od recenica, od sebe samoga tobom. Trazim te u sebi duboko i kopam prstima po dusi, sav zakrvavljen zalizujem kosu i namestam osmeh i kazem dobar dan gospodinu u ogledalu, kazem opusti se samo si sanjao, kazem umisljas, kazem nema te. Nocu od zime zagrlim se jako, ususkam se u sopstveni zagrljaj, jer samo to je ostalo od nasih kreveta, od verovanja, od nadanja, od spoznaja. Zagrlim se jako, najcrvrsce, uvucem glavu pod jorgan I pravim se da spavam. Pravim se da spavam da me ne vide, ne poznaju, ne pitaju…kako si? Jer fantasticno sam , odlicno mi ide. Ubedio sam sebe da postojim.
Popijem kafu, pogledam kroz prozor – ponovo jesen. HA! To je! Kisna depresija!
Mnogi su ovih dana otisli. U kofer smo im spakovali nesto novca, fino tkanu preporuku da lakse nadju novo namestenje i lepe zelje za srecan put.
Malo nam gorcine stoji u grlu, malo zgaravice, pomalo mrzimo sebe, ali dani teku odlaze u nepovrat, a mi jurimo samo da prodje jos ovaj dan, jos ovaj mesec, jos ova godina nesvesni da se zivi samo sad. Ne pre i ne posle, jer ni secanje ni nadanje nepostoje van ovog trenutka.
Zavucem se u svoj zagrljaj, pogledam Alekseja i pokusam da pomislim nesto lepo, pokusam da pomislim na dan u kome bih se jako isplakao i sve bi proslo.
Pokusam da zamislim neku kucu u kojoj sam trebao odrastati, neke Ljude koje bih zvao roditelji, koji su bili tu i koji ce biti. Pa onda ubacim sebe u neku TV seriju i zovem se tog dana John, pa onda krenu slova, krene directed by ..... i tu prestrasen odskocim od sebe, pogledam nazad na cistinu na kojoj ipak nema nikoga, jer nikad niko nije ni postojao, stavim osmeh i kazem; ‚‚Fantasticno!‚‚
Kupim Alekseju sladoled i trudim se da mu u amanet ostavim bar lepa secanja. Miris jagoda, miris zemlje, vrelinu tobogana, babu, dedu, miris vode, izlazak sunca dok idemo na pecanje, ljubav prema ruzama…
I taj jedan promaseni ja, samozivo ceka da odraste i bude iskreno neko nekom. Da bar oseti malo bezuslovne ljubavi.

Pošalji "Jedan promaseni Ja" na Facebook Pošalji "Jedan promaseni Ja" na Google Pošalji "Jedan promaseni Ja" na My Yahoo! Pošalji "Jedan promaseni Ja" na Live Pošalji "Jedan promaseni Ja" na MySpace Pošalji "Jedan promaseni Ja" na Twitter Pošalji "Jedan promaseni Ja" na Digg Pošalji "Jedan promaseni Ja" na del.icio.us

Ažurirano 11.09.2010. u 17:30, autor: Aleksej od Arlekina

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. LJILJA MMM (avatar)
    Uf......rastužih se načisto.....divno je napisano
  2. joca frljoka (avatar)
    +
  3. lejla.al.dbuni (avatar)
    Sjajno napisano,daragoj moj Aleksej!
    A ti se ne zoveš Promašeni...tvoje ime je Divni !
    Da te nema,trebalo bi te,nekako(zato što bi to bilo teško),izmisliti.
    Malo je ljudi tvoje osećajnosti i lepote duše.
    Ponekad svratiš ovde i obraduješ nas svojim rečima.
    Budi češće sa nama,ulepšavaš nam zajednički Blog,Alekseju od Arlekina...hoceš li?
  4. 123loncar (avatar)
  5. Aleksej od Arlekina (avatar)
    Hvala dragi Blogeri, lepo je osetiti vasu ljudsku toplinu :-)