vesnavrindavan:
Сопство, Брахман, била би одговарајућа реч, стим да је Елан Витал његова будност а материја његова заспалост. Или, у општој ентропији Елан витал тј. живот, оно је што је остало од његове будности и што не може да заустави општу ентропију али може да је успори.
Постоји дуалност Елан витала и материје при чему је то заправо исто метафизичко биће или воља са својом напрегнутости и отпуштености. Отпуштена воља је материја, напрегнута живот. Наше свести су искре будности које су остале од заспалог бога. Атласи који носе цео свет на леђима, немајући моћ да спрече његов пад у општу инертност, али имају моћ да пад успоре.
Атлас
Ми смо тај заспао бог кога Атлас носи на леђима при чему је и сам Атлас исти тај бог кога носи на леђима, исти тај Брахман који пада у сан и који још увек има нешто од своје свести. Та свест је Елан витал.
Међутим, ми као индивидуе Елан Витал налазимо у себи само као оно што је доступно интуицији али не и опажању. Не можемо видети елан витал већ само његове трагове у материји, у појави, као што видимо траг руке која се пробија кроз песак, имајући у опажању само песак а не и руку и њено кретање.
У сазнању имамо значи само материју, не и елан витал. Од њега у материји видимо само траг у форми те исте материје а налазимо га у себи у виду интуиције као "ја", као живот сам, или оно што можемо наслутити од "ствари по себи".
Из ње се издваја појава као вир у реци. Као што не можеш издвојити вир од реке, тако не можеш појаву од воље, материју од елан витала, обе су једно метафизичко биће. Заспалост и будност.
Елан Витал
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=6401
Poslednja izmena:
danke danke 
