Религиозни карактер је пресудан у јеврејској идеји

israel_flag.jpg


Да религија није никакав „ опијум за масе “ како би рекао Маркс, или „ штака за лоше државне установе “ како би рекао Шопенхауер, доказ је историја јеврејског народа. Где су Мисирци? Где су Вавилонци? Где Персијанци? Где Римљани? Сви су пропали. Само су се Јевреји одржали. Захваљујући чему? Не улазим у оцену да ли су Јевреји увек заслужили анти-јеврејско расположење на које су стално наилазили ( протерани су из: Мајнца, 1012. и 1438. и 1462. и 1483. Француске, 1182., Горње Баварске, 1276., Енглеске, 1290., Француске, 1306 и 1322., Саксоније, 1349., Мађарске, 1360., Белгије, 1370., Словачке, 1380., Француске, 1394., Аустрије, 1420., Лиона, 1420., Келна, 1424., Аугсбурга, 1438., Горње Баварске, 1442., Холандије, 1444., Бранденбурга, 1446., Варшаве, 1483., Шпаније, 1492., Италије, 1492., Литваније, 1495., Португала, 1496., Напуља, 1496., Навара, 1498., Нирмберга, 1498., Бранденбурга, 1510., Пруске, 1510., Ђенове, 1515., Напуља, 1533., Италије, 1540., Напуља, 1541., Прага, 1541., Ђенове, 1550., Баварске, 1551., Прага, 1557., Папске државе, 1569., Мађарске, 1582., Хамбурга, 1649., Беча, 1669., Словачке, 1744., Моравске, 1744., Бохемије, 1744., Москве, 1891. године.). Свакако да су за то и они имали кривице. Али чињенице су следеће:

1) Јевреји су необично затворен народ. Тешко је ући у њихову народну и расну интимност. Горди су на све своје народно. Али највећи поборници интернационализма јесу опет - Јевреји.

2) Јевреји су народ необично чистог породичног живота. Али највећи напади и идеолошки и стварни, на породицу долазе баш - из јеврејске средине.

3) Јевреји су народ необично одан новцу и материјалном богатству, дакле стицању својине. Али највећи напади, и идеолошки и стварни, не само на капитализам, већ и на саму својину, дошли су из - јеврејских редова.

4) Јевреји имају према својим сународницима један чврст морал, а у много прилика показује се, изгледа вероватно, да према другим људима имају не само други морал, већ имају баш у свом моралу - и оправдање за такво држање.

5) Јевреји су сами врло религиозан народ. Они су и данас уверени да су изабрани народ, и да је тај избор трансцендентног карактера. Као такви, држе се своје вере грчевито. Испуњују је, по правилу, дословно. Али највећи поборници материјалистичког и атеистичког правца у свету - чланови су јеврејског народа.

За Јевреје се мора рећи, да нису народ, већ јадна заиста огромна породица, пошто се стално чисто јеврејским браковима крвне везе све више повећавају и учвршћују. Не може ипак зато да се код Јевреја примети неко нарочито опадање. Напротив, друге расе које би тако живеле и множиле се сигурно је да би досад морале показивати далеко већи степен опадања. Јевреји и данас показују и жилавости, и отпорности, и борбености.


Ајде да пренесем и неколико значајних цитата:

„ Да ли може ма које племе овога света са више оправданог поноса погледати на своју мученичку, али сјајну прошлост, и још сјајнију садашњост? Шта је одржало дакле јеврејски народ кроз толика столећа, кроз толике невоље и прогонства? Без државе, без отаџбине, без војске, прилагођени у свима државама, остала је једна – једина веза. која везује око 10 милиона растурених Јевреја, а то је духовна веза – веза Торе – тј. Мојсијеви Закони, као и њихова вера, обреди, обичаји положени од Мојсеја и осталих пророка у књигама Пентатеуха (Петокњижије) и других књига Старога Завета. С правом је речено о Јеврејима да су они најчудноватији народ светске историје, јер од њих потичу сви идеали: монотеизам, алтруизам, па и социјализам и комунизам у идеалном смислу! У овој загушљивој атмосфери нихилизма, хедонизма, материјализма, атеизма... једино Јевреји су очували свој дух, своју душу, своје идеале, а који ће им осигурати надмоћ и даље над свима ”гојима”!“. " В. Марган

„ Историја потврђује да су од најранијих времена Јевреји били номадски народ без своје земље. '' - А. Куза

„ Заиста, судбина јеврејског народа је религиозна оса светске историје, на чијим половима, као одраз у огледалу, стоје Христос и Антихрист. “ М. Назаров

„ Да би се четрдесет векова опстало на земљи, то јест скоро од почетка историјског периода човечанства, и још у тако присном и снажном јединству; да би се толико пута губила своја територија и своја политичка независност, закони па и вера – губили се и опет се сваки пут повраћали, поново се рађали са ранијом идејом, иако у другоме облику; да би се поново изградили закони, па скоро и вера – да би све то било, треба народ жилав, необично снажан и енергичан народ; такав народ не би могао опстати без оног што се зове status in statu, и што је он чувао увек и свугде, кроз времена најстрашнијих, хиљадугодишњих лутања и гонења својих... Најјаче цивилизације света нису се одржале ни за половину од четрдесет векова; губиле су своју политичку снагу и племенски облик. Није ту самозаштита главни разлог, већ једна идеја, која вуче, покреће и носи; нешто силно, светско и дубоко, о чему човечанство можда још нема снаге да каже последњу реч – као што сам уосталом већ рекао. Да је религиозни карактер у тој идеји пресудан – нема сумње. – Промисао над тим народом, под, именом првобитног Јехове, наставља да са својим идеалом и својим заветом води свој народ непоколебљивом циљу – то је јасно. Не може се, понављам, ни замислити Јеврејин без Бога!“ " Ф. Достојевски

Паскал ( за кога је Св. Вл. Николај. Велимировић рекао да је „ најфинији ум што га је француски народ дао. „ ) је записао:

„ Јеврејски народ привлачи моју пажњу пре свега мноштвом прекрасних ствари које се запажују у њему. Видим, најпре да је то народ састављен сав од браће и, док све остале сачињава скуп безбројних породица, овај , мада тако необично плодан, води порекло сав од једног јединог човека и, будући тако сви иста пут, и удови једни других , они чине моћну државу од једне једине породице. Ова народ није само знатан својом старином него је још особен у свом трајању, које се непрекидно ротезало од његовог постанка до сада. Јер док су народи Грчке и Италије, Лакедемоније, Атине, Рима и други, који су се јавили знатно касније ишчезли тако давно, они постоје још увек; и поред свега паштања толиких моћних краљева који су сто пута покушавали да их сатру, као што то сведоче њихови историчари,и као што је то лако проценити природним редом ствари, у тако дугом размаку времена, они су се, при свем том, увек одржавали, и то одржавање је бил предсказивано; и ширећи се од најранијих до најкаснијих времена, њихова повесница обухвата својим трајањем историју свих наших историја. Ствар је за дивљење како се јеврејски народ одржава већ толико година. “

Овај Француз који је у дванестој години, помоћу полуга и колута пронашао математику, у шеснаестој написао о купиним пресецима најученију расправу која се појавила од древног доба, у деветнаестој претворио у справу за рачунање једну науку која се сва налази у умовању, у двадесет трећој доказао појаве тежине ваздуха и оборио једну од великих заблуда старе физике, на крају поглавља „ Вечитост “ у књизи „ Мисли “ доноси један врло значајан закључак:

„ Очевидно је то народ посебно саздан да служи Месији као сведок (Исаија XLIII , 9; XLIV, 8 ). Потребно је, ради доказа о Исусу Христу, да и јеврејски народ постоји да би Христа доказао, и да буде бедан пошто га је на крст разапео. “
 

Back
Top