moja Hermina B29 5 03 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

moja Hermina B29 5 03

Oceni ovaj blog
- Oh, a zašto to?- Prvi put ugledah na starom licu, onu njenu grimasu prijatnog iznanađenja, podvućenu vragolasim osmejkom radoznalosti i predosećanja. Takva je bila i one većeri u julu, na ovoj istoj klupi, kad.... Brzo progutah knedlu, ali videla je i namah shvatih da se sećamo istog. Menjam temu u glavi: „Vešticu ćeš najsigurnije prepoznati po tome da kad je radoznala, a već zna šta ćeš joj reći“, govorio mi je jednom, mnogo posle/pre, jedan pop iz Novog Sada , koji je utripovao da je inkvizitor. Čekala je da zaustim, udahnuh, ovo još nisam glasno izgovorio.
- Zato, jer mislim da su ljudi danas na putu da se pobiju do poslednjeg, samo zato što ne mogu da uravnoteže prvo sebe pa onda odnose sa svojim najbližima. - Šturo, ali dosta za početak taman da isprovocira.
- Ti bi znači, opet da menjaš ovaj svet, a da nisi malo prestar za takve gluposti?
- Znaš da ne bih da menjam svet, što si takva?
- Izvini, krivo mi je što sam stara, nastavi molim te.
- Nema veze. Ne znam, vidiš li šta se sve danas dešava sa nama? Postajemo sve nesigurniji, preti nam, nema odakle ne. Nesigurni smo uprkos nezapamćenoj siguraciji svega mogućeg. Mi pak možemo jako mnogo u svemu, a postižemo skoro ništa, a sat otkucanva, neki misle, poslednje otkucaje. Pri tom se sve manje razumemo. Izgovaramo i pišemo nezapamćene gomile svaćega, a nismo u stanju ni da primetimo onog najbližeg do nas. Skoro nikom nije jasno da treba da uravnoteži sebe i svoj mali svet, a ne da ga brani napadajući sve oko sebe.
- Dobro. I šta bi ti sad?
- Ne bih da menjam bilo koga. Prošli smo to, slutim. Čini mi se da se ovog puta svet menja sam. Ima svačega i lepog i ružnog. Mislim da ovog puta svetu nije potreban nikakav spasioc, daleko bilo. Jako se menjaju odnosi među ljudima, ne znam da li ti to možeš da primetiš. Ovo što sam ti malo pre rekao o uravnoteženju nisam ja izmislio. Ja bih samo da pođem od onog što sam naućio i od onog što mislim da jesam. Hoću da uravnotežim elemante u sebi, hoću da se iskreno postavim prema okolini i da ostvarim taj sklad u odnosima, koliko mogu i koliko zaslužujem. Da, i ako se nađe neko mlađi ko bi hteo da to nastavi, mislim da bih bio zadovoljan.- Dok sam govorio videlo se na njenom licu da se predosećaji potvrđuju.
- Pa uvek možeš da nađeš sebi nekog da podučavaš. – ovo je bila proba.
- Nema tu podućavanja, znaš i sama, to se zasluži. – sad se već smeškala.
- Jesi li sad načisto sa sećanjima obaju lićnosti?
- Mislim da je sad sve tu. Šta želiš da ćuješ?
- Kako ti je bilo poslednjeg dana.
- To je bio 15 novembar mislim. Da, dan je bio jesenji, lep čak topao. Ostali smo još samo nas trojica, Holger Majerov, onaj mali šegrt iz Lajbnicštrase i ja. Gruvalo je da nismo smeli da se pomaknemo, nije bilo više ni onih sanduka da se nosi. Ujutro su neke rasporedili gore na brdo, ali ni sat posle toga, došao je neki kapetan i samo nam usput rekao, da su svi stradali, Posvuda krv i blato, to ti ja ne mogu opisati...
- Bolje i nemoj.

Pošalji "moja Hermina B29 5 03" na Facebook Pošalji "moja Hermina B29 5 03" na Google Pošalji "moja Hermina B29 5 03" na My Yahoo! Pošalji "moja Hermina B29 5 03" na Live Pošalji "moja Hermina B29 5 03" na MySpace Pošalji "moja Hermina B29 5 03" na Twitter Pošalji "moja Hermina B29 5 03" na Digg Pošalji "moja Hermina B29 5 03" na del.icio.us

Komentari