Повратак кошаве у Београд - Наставак... 5

-Значи, има снимака с радија од пре рата, и ових, за време?
-На жалост, врло мало тога је сачувано, иако је Радио Београд још пре рата располагао занимљивом апаратуром тзв. „резачима плоча“. Имао их је неколико. На њему су резане нарочите плоче, не грамофонске, него је то пре личило на некакве фолије, траке, као својеврстан магнетофон свога доба. Прављени су снимци битних емисија, за неку врсту одложеног преноса, Служби Божјих из Саборне цркве, из Опере, с концерата, предавања из Коларчеве задужбине. Велик део је уништен у бомбардовањима. А пред коначне борбе за Београд, био je Радио небрањен, могло се несметано ући, те је доста и тад разграбљено.
-Преноси? Зар су и пре рата…?
-Наравно. Радио је имао сталну кабловску везу с Народним позориштем и Саборном црквом а са осталих места је преносе вршио неким премошћивањима или телефонским везама. Само две недеље по оснивању, изведен је први директан пренос, једне фудбалске утакмице. А први директан пренос опере из Народног позоришта зачуо се у етеру, то тачно памтим - 19. априла 1929.
-А, ти резачи, је ли то било нешто специјално, само за радио, или као данас, касеташи, да свако може…?
-Добро питање! Да, имали су их људи и приватно. Али нису били ни близу тако распрострањени. Памтим из прича, имао га је и један очев пријатељ. Он је, на пример, успео да сними појање хора београдске Саборне цркве, директно на лицу места (што је тада вероватно било прави мали подвиг). Такође, у драматичним данима пред априлски рат оваквим резачем снимљени су објава младог Краља Петра о ступању на престо, коју је, глумећи краља, заправо читао један од официра пучиста, и говор
ПатријархаГаврила Дожића…
-А после рата - улучим опет моменат да питам, јер, овим
темпом, да ли ћемо икад дотле стићи, помислим - Од кад почиње да се масовно снима?
-Све до '54, емисије су се углавном давале уживо, а трајно је остало понешто на предратним грамофонским плочама, и приче о неким сјајним гласовима. Наставили су и после рата, и Бубиша и Царевац са својим оркестрима у Радију… Међу успоменама из раног детињства су ми нека од тих имена и гласови певача, композиција. Можда сам први пут постао свестан српске традиције кроз народну песму с радија.
-Знам и за Бубишу, од ортака из Београда, и, опет, од мајке. И неких српских песама које је певала сећам се. A отац је због ње научио српски. И крштен сам у Српској православној цркви. Aли, српску културу, историју ипак, нисам стигао довољно да упознам, да бих их смео назвати «својим».
-Aко вас само занима, овде ћете моћи надокнадити све пропуштено - каже Јанко.
You Don't Learn That In School.
 

Back
Top