Rezerekcija genija - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

dess

Rezerekcija genija

Oceni ovaj blog
Sjećam se da sam bio vrlo pametan tamo negdje do svoje pete godine. Školovanje me dotuklo, postao sam debil poput svih ostalih. Ali, taj period od druge (sjećam se situacija iz druge godine) do pete godine života, eeee, tad sam bio prokleti genije. Razmišljao sam o stvarima. Kontemplirao, ali i djelao. Znao sam kako da vidim budućnost. Slike iz srednjeg vijeka i slike iz 2347. godine smjenjivale su mi se u glavi. Sve je bilo tako jebeno konfuzno, ali stvari su bile krajnje jednostavne. Život je letio svuda okolo. Slušao bih danima muziku života. Bila je to nevjerovatna buka. Kao kad ste kraj nekog ogromnog vodopada. Huk, huk, strašan huk. Čuli su se jecaji nekih žena, razuzdani osmjesi, bludni uzdasi, izgovarale su se tihe pretnje i glasne laži, ljudi su pričali, nenormalno mnogo se pričalo. Znao bih da se uhvatim za uši, buka je bila nepodnošljiva, i nikako mi nije bilo jasno kako drugi ljudi mogu ikako da žive od nje. Kasnije sam shvatio da oni nju uopšte i ne čuju.

Pored te nadrealne buke, tu su bile i slike. Svuda okolo. Sjećam se da sam jednom sanjao neke oblake, tako mokre i tako niske, koji su nosili neizrecivu tugu u sebi. Ne mogu da se sjetim kakva konkretno je tuga bila u pitanju, ali znam da sam se probudio gušeći se od plača. Taj cijeli dan..ti oblaci su bili tu. Realni. Sve je bilo potpuno nevjerovatno. Ono što sam sanjao..bilo je stvarno tu oko mene. Tad sam znao da su me lagali, i da je sve ovo mnogo drugačije od onoga što mi je okolina pričala, Tad sam postao čarobnjak, i prepustio sam se magiji muzike, imaginacije, matematike i bluda. Prvi poljubac desio mi se u četvrtoj, a osjećao sam živo i da se neko zajebavao teško kad je *****o o tim rodama. Jednostavno, shvatio sam da se čitav Univerzum permanentno i odvajkada samooplodjava, odnosno da je akt razmnožavanja, ali i uživanja u tom aktu, elementarno načelo prirode. Tad sam shvatio odakle sva ta buka.

Onda sam se malo i iskvario. Budući da sam bio vjerovatno jedan od najpametnijih na svijetu tada, slikao sam slike i igrao se ljudima. Bacao sam ih tamo i onamo. Stvar je u tome da za ozbiljne pičvajze nikad nećete da okrivite petogodišnjaka. Ali, zapamtite, petogodišnjaci su najopasniji. Iskusniji su od četvorogodišnjaka, a svjesni su da im je blizu šesta godina, kad sve, uglavnom, nepovratno odlazi u pizdu materinu.

Poslije je svega nestalo. Kažem, školovanje me potpuno i nepovratno devastiralo. Ne mislim tu samo na formalno obrazovanje-društvene konvencije su još gore. Direktno iz pakla odaslane. Ubile su mi nagone, instinkte. Odsječen sam od svog arhe-impulsa. Hodam ovih šugavim svijetom, i ne čujem bilo kakav huk, samo pišljive glasiće svih tih fićfirića. Oh, tako bih ih rado sve pobio. Ljudi su zbilja kancer ove planete. Jedina dobra stvar sa njima jeste da najviše štete nanose sami sebi. Ali, dođavola sa njima, ne želim više ni sekunde da trošim na njih. Želim da vratim sličice. Znam da sam rekao da je sve gotovo, ali..i terminator se, ipak, vratio. Kao i betmen. Cijelo jutro dozivam oblake i one ritmove. Podesio sam svoje frekvencije na 1989. godinu. Moj radio je zarđao, ali čistim ga, čistim.

P.S.

Nemojte da mi poželite sreću..mislim, u smislu da mi kažete da želite da uspijem u ovoj svojoj raboti. To bi bilo pogubno po vas. Oni koji vole pire krompir nikad ga više ne bi okusili, jer ja mrzim pire, i prva stvar koju ću uraditi kad opet postanem čarobnjak i najpametniji na svijetu biće likvidiranje slike pire krompira iz vaših glava.

Nek` vam je Bog na pomoći

P.P.S.

Pisao sam ovaj tekst prije mjesec dana. Prosto sam iebeno oduševljen, ne mogu da vjerujem da sam tako pametno zborio

Pošalji "Rezerekcija genija" na Facebook Pošalji "Rezerekcija genija" na Google Pošalji "Rezerekcija genija" na My Yahoo! Pošalji "Rezerekcija genija" na Live Pošalji "Rezerekcija genija" na MySpace Pošalji "Rezerekcija genija" na Twitter Pošalji "Rezerekcija genija" na Digg Pošalji "Rezerekcija genija" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. gost 198065 (avatar)
    Nemaš pojma, pire krompir je zakon.
    Pogotovo onaj koji ja pravim. :mrgreen:


    Naravno da je sve šit. Sve osim pire krompira.

    Devedeset posto ljudi koje sretneš ikada su budale. Nekih pet posto ih je zlih.

    Onako, baš hollywoodski zlih.

    Čikala sam mnoge da oponiraju procentima; i niko nije umeo.

    Jedini posao koji ti na svetu imaš, jeste: šta [I]ja[/I] imam sa svim tim?

    Ali, to je lično.

    Ja, naprimer, snatrim revoluciju. U krvi i ognju.S naglaskom na [I]ognju.[/I] Verujem da ništa drugo ne bi vredelo.

    Ali, ponavljam, to je lično.

    :D
  2. hakim bej (avatar)
    Da.
    Provedemo zivot trazeci svrhu.
    A znali smo je sa pet.

    Dozvolili smo da krompir postane pire. Uzasna, bezoblicna masa.
    I opet cemo.
  3. MPMcB (avatar)
    Vidim napreduješ.
    Samo nastavi
  4. joca frljoka (avatar)
  5. lejla.al.dbuni (avatar)
    "Podesio sam svoje frekvencije na 1989. godinu. Moj radio je zarđao,ali čistim ga,čistim".

    Trebalo je da ga podesiš na 10.god ranije,Dess.
    Poklopio bi se da istorijskim koncertom Bijelog dugmeta u Beogradu,kod Hajdučke česme...nezaboravno,za antologiju.
    Bila sam u prvim redovima socijalističkog happening-a...me,young and restless r`n`r girl.
    To su bila vremena,pametni veliki dečače..ali,nažalost, nije te bilo tada,maleni.
    Možda su ti mama i tata pričali o tome?
    Ako nisu,postoji zabeleženo u muzičkoj i literarnoj formi taj,za mnoge,najveći muzički dogadjaj na (sada već sentimentalnom) ex-Yu prostoru..

    Kao i uvek,znaš da me inspirišeš dečkonjo,bwe!
    Drago mi je da još uvek medju tvojom generacijom ima "mladih lavova"...u mojoj se to podrazumevalo!

    Ps.I ja svoj "radio" redovno održavam...blistav je u svom izgledu,tako da mu je "zardjati" u vremenskom odredjenju ekvivalentno pluskvamperfektu.
  6. dess (avatar)
    Citat Original postavio Valkyriur
    Nemaš pojma, pire krompir je zakon.
    Pogotovo onaj koji ja pravim.


    Naravno da je sve šit. Sve osim pire krompira.

    Devedeset posto ljudi koje sretneš ikada su budale. Nekih pet posto ih je zlih.

    Onako, baš hollywoodski zlih.

    Čikala sam mnoge da oponiraju procentima; i niko nije umeo.

    Jedini posao koji ti na svetu imaš, jeste: šta ja imam sa svim tim?

    Ali, to je lično.

    Ja, naprimer, snatrim revoluciju. U krvi i ognju.S naglaskom na ognju. Verujem da ništa drugo ne bi vredelo.

    Ali, ponavljam, to je lično.

    ok, pristajem, probaću tvoj pire krompir

    Vidi, i ti si pametna otkud sad to
  7. dess (avatar)
    Citat Original postavio hakim bej
    Da.
    Provedemo zivot trazeci svrhu.
    A znali smo je sa pet.

    Dozvolili smo da krompir postane pire. Uzasna, bezoblicna masa.
    I opet cemo.
    ovo je neka filozofija, ne razumijem se u to
  8. dess (avatar)
    Citat Original postavio MPMcB
    Vidim napreduješ.
    Samo nastavi
  9. dess (avatar)
    Citat Original postavio lejla.al.dbuni
    "Podesio sam svoje frekvencije na 1989. godinu. Moj radio je zarđao,ali čistim ga,čistim".

    Trebalo je da ga podesiš na 10.god ranije,Dess.
    Poklopio bi se da istorijskim koncertom Bijelog dugmeta u Beogradu,kod Hajdučke česme...nezaboravno,za antologiju.
    Bila sam u prvim redovima socijalističkog happening-a...me,young and restless r`n`r girl.
    To su bila vremena,pametni veliki dečače..ali,nažalost, nije te bilo tada,maleni.
    Možda su ti mama i tata pričali o tome?
    Ako nisu,postoji zabeleženo u muzičkoj i literarnoj formi taj,za mnoge,najveći muzički dogadjaj na (sada već sentimentalnom) ex-Yu prostoru..

    Kao i uvek,znaš da me inspirišeš dečkonjo,bwe!
    Drago mi je da još uvek medju tvojom generacijom ima "mladih lavova"...u mojoj se to podrazumevalo!

    Ps.I ja svoj "radio" redovno održavam...blistav je u svom izgledu,tako da mu je "zardjati" u vremenskom odredjenju ekvivalentno pluskvamperfektu.
    dodj` da ljubnem
  10. gost 223698 (avatar)
    Dopada mi se ovo, dosta dobro je sročeno, i čak mogu reći da se pronalazim u tome.

    Nema gore stvari nego kad okolnosti, tupi ljudi i konvencije okuju kreativan i potencijalno plodonosan Duh. A to radi školstvo. Ja nisam imao nekih problema sa učenjem, ali kasnije sa disciplinom jesam, a mogu reći da sam se spasio tako što sam na većini časova u svesci pisao odredjene zamisli, poeme, zamisli itd. Jako rano se kod mene javila potreba za stvaranjem, a moja izopačenost i opsednutost odredjenim stvarima došla je malo kasnije.

    Ljudi izgleda još uvek ne razumeju koliko je individua bitnija od kolektivnog duha. Kolektivni duh je sranje. Uče te da se socijalizuješ, da se družiš sa svojim drugovima, da svi budete jednaki... pa kad se pojavi neko ko je u nekom segmentu napredniji, nastavnici i profesori se trude da ga ukrote, i da njegovu naprednost silom vrate na prosečnost većine njegovih drugova.To je jadno.

    Zato treba stvarati što više (naravno, ukoliko imaš potrebu), razvijati svoje talente i istraživački duh, ne dozvoliti sebi da postaneš bubalica čija se pamet zasniva na gomili nepotrebnih i krajnje beskorisnih informacija iz udžbenika.
  11. dess (avatar)
    Citat Original postavio The_Philosopher
    Dopada mi se ovo, dosta dobro je sročeno, i čak mogu reći da se pronalazim u tome.

    Nema gore stvari nego kad okolnosti, tupi ljudi i konvencije okuju kreativan i potencijalno plodonosan Duh. A to radi školstvo. Ja nisam imao nekih problema sa učenjem, ali kasnije sa disciplinom jesam, a mogu reći da sam se spasio tako što sam na većini časova u svesci pisao odredjene zamisli, poeme, zamisli itd. Jako rano se kod mene javila potreba za stvaranjem, a moja izopačenost i opsednutost odredjenim stvarima došla je malo kasnije.

    Ljudi izgleda još uvek ne razumeju koliko je individua bitnija od kolektivnog duha. Kolektivni duh je sranje. Uče te da se socijalizuješ, da se družiš sa svojim drugovima, da svi budete jednaki... pa kad se pojavi neko ko je u nekom segmentu napredniji, nastavnici i profesori se trude da ga ukrote, i da njegovu naprednost silom vrate na prosečnost većine njegovih drugova.To je jadno.

    Zato treba stvarati što više (naravno, ukoliko imaš potrebu), razvijati svoje talente i istraživački duh, ne dozvoliti sebi da postaneš bubalica čija se pamet zasniva na gomili nepotrebnih i krajnje beskorisnih informacija iz udžbenika.
    Pa to je otprilike to