Jos jedna pesma koja je toliko fantastična i koja me toliko pogadja da i nju moram staviti u blog...
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
TALES OF DARK - U Kori Tame
Dok slušam ovaj zvuk
Što beskrajno odzvanja u noći,
Prepuštam telo svoje
I zauvek sklapam oči.
Iščekujući kraj u tami,
Ne sluteći da kraj je počeo,
Još davno,
Pre nego i seme beše začeto.
A rodjen sam bez reči božije
Te zime gospodnje,
Te zime proklete,
Duboko u kori tame.
U crno me obukoše,
U tamu me zaviše,
I krvavim mlekom
Moje nejako telo dojiše.
A ja sam verovao
I pastir sam bio slepi...
Ali gavran je crni leteo
Nad gnezdom svojim,
Nad domom mojim.
Hladna mu senka
Tad pade na mene,
I dok kidaše meso moje
Andjeli gutaše moju krv!
A ja ih sa suzom u oku ne mrzeh zbog toga.
Duboko u kori tame,
Duboko u gnoju svome.
I godine su tekle duge,
Večnosti pakla, bol!
I teški su okovi vere
Što stoje već predugo.
Počupaj te guste spone
Što blede od sebe same,
Jer jači je bol od vere
Duboko u kori tame.
Oprosti što mrzim te,
Smiluj se što pljujem te.
Zar kriv sam što volim,
Za svoje što borim se?
Šta postadoh Bože?
U šta pretvorih se?
Osvetli moje dane
I pokidaj koru tame
Molim te...!!!
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
TALES OF DARK - U Kori Tame
Dok slušam ovaj zvuk
Što beskrajno odzvanja u noći,
Prepuštam telo svoje
I zauvek sklapam oči.
Iščekujući kraj u tami,
Ne sluteći da kraj je počeo,
Još davno,
Pre nego i seme beše začeto.
A rodjen sam bez reči božije
Te zime gospodnje,
Te zime proklete,
Duboko u kori tame.
U crno me obukoše,
U tamu me zaviše,
I krvavim mlekom
Moje nejako telo dojiše.
A ja sam verovao
I pastir sam bio slepi...
Ali gavran je crni leteo
Nad gnezdom svojim,
Nad domom mojim.
Hladna mu senka
Tad pade na mene,
I dok kidaše meso moje
Andjeli gutaše moju krv!
A ja ih sa suzom u oku ne mrzeh zbog toga.
Duboko u kori tame,
Duboko u gnoju svome.
I godine su tekle duge,
Večnosti pakla, bol!
I teški su okovi vere
Što stoje već predugo.
Počupaj te guste spone
Što blede od sebe same,
Jer jači je bol od vere
Duboko u kori tame.
Oprosti što mrzim te,
Smiluj se što pljujem te.
Zar kriv sam što volim,
Za svoje što borim se?
Šta postadoh Bože?
U šta pretvorih se?
Osvetli moje dane
I pokidaj koru tame
Molim te...!!!
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
