TETKA DANA - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

smeh

TETKA DANA

Oceni ovaj blog
II deo

Tetka Dana nije propuštala ni jednu priliku i stalno je izmišljala razloge da nam učini zadovoljstvo. Bile su neke cipele, koje je videla kod svoje bratanice i jako ih poželela. Pošto niko nije pokazao ni trunku razumevanja da se takve cipele pronađu i za tetka Danu, ovde ih nije bilo, ja sam pogledala u Novom Sadu. Kad sam ih pronašla, zvala sam da je pitam za broj i boju... Umesto toga, ona je već sledećeg dana došla da me poseti (u to vreme sam studirala) i provele smo predivan dan. Uz put je kupila i sebi i meni cipele, ali i divnog plišanog pandu za mene... Tokom zujanja po radnjama, videle smo tog pandu i oduševile se. Tutnula mi ga je u ruku i obratila se prodavačici: "Brzo naplatite! Hoće da vam ukrade pandu!" Tu prelepu uspomenu na druženje sa tetka Danom nikad nisam izbacila iz sobe... i danas stoji u jednoj polici.
Kada je njen i mnogo više čika Boškov irski seter, Dag, postao potpuno neposlušan i počeo da ispoljava dozu agresije - odlučila je da ga pokloni. Samo ona je znala koliko joj je ta odluka stvarno bila teška, ali ono što smo čuli i videli bili su njeni komentari: kako je Dag, plemenitog porekla, otišao da živi u prestonicu i da maltretira svoje nove gazde.
Kad pomislim na tetka Danin odnos prema životinjama, ne mogu da se ne setim svoje krave i njenog imena. Pošto mi je moj Laza poklonio tele, pohvalila sam se tetka Dani. Prvo što je pitala: "Jel' žensko? Kako se zove?" Nakon što sam rekla da još nisam smislila, ona se ozarila: "A jel' može da se zove Dana?". Smejali smo se svi iz glasa, moj tata ju je podsetio da će "tele jednom i da poraste", a ona je samo dodala: "Pa šta? Biće krava Dana!" Kada je odlazila kasnije u selo i razgovarala sa mojim Lazom, on nikad nije izgovorio ime moje krave... u strahu da se tetka dana ne naljuti. A tetka Dana je samo zapitkivala: "A kako mi je moje kumče, Dana? Koliko od Dane imaš mleka? Kad se Dana oteli, obevezno da mi javiš... treba da častim za kumče“... i sl. Ma, bila je skroz originalna, duhovita i zabavna!
Igralo se Evropsko prvenstvo u košarci, proleće je prelazilo u leto... Čudni su neki mehanizmi kojima se štitimo. Pamtim bezbroj glupih, nevažnih detalja iz svog života, a jedva da se mutno sećam dana kada je tetka dani ozbiljno pozlilo a hitna pomoć došla na naš poziv (čak ne znam ni da li ih je zvala mama ili ja... ničeg se ne sećam). Iz bolnice smo saznali da je imala lakši srčani udar. Kada se malo oporavila, otišla sam joj u posetu. Bila je drugačija. Uz osmeh, držeći me za ruku, ispričala mi je: "Sanjala sam noćas kako je došao tvoj panda, uhvatio me za ruku i vodio me negde visoko, visoko..." Onda mi je rekla kako je posetio brat sa ženom. "On je stajao, ona je sela tu... na ivicu kreveta... sve vreme su pazili on da ne izgužva pantalone, ona bluzu... a ti, nemoj odmah da ih braniš. Tako je, takvi su", rekla je sa nekom pomirljivom ravnodušnošću, ali tako da zaista nisam mogla ništa utešno da kažem... "Došli, valjda, da izvide koliko će još trebati da čekaju da me naslede!" rekla je polušaljivo, ali se osetila gorčina i duboka povređenost. Iz bolnice sam otišla u grad da potražim malog pandu... da joj ga odnesem sledećeg dana kad pođem da je obiđem. Izašla je iz bolnice dan kasnije, kod kuće su je dočekali rođeci, jedini za koje sam verovala da im je stalo... Šalila se (od moje mame je tražila domaću šunku da jede uz komentar: "Bolje mi donesi sad nego da te posle jurim "odande"!"), ali nekako je sve bilo drugačije... Kao da je ona sama odlučila da više ne želi da se bori.
Baš u to vreme, nad ovom zemljom i ovim ljudima, nadvili su se crni oblaci. Tetka Dani je ponovo pozlilo i ponovo su je odneli u bolnicu. Sledećeg dana, rano izjutra, iz sna me je probudio telefon. "Dušo, izvini što te budim... ali nisu znali kome da jave. Moja prijateljica je radila u bolnici, zna da smo se družili... Tetka Dana je jutros umrla." Nisam rekla ni reč. Nisam imala snage. Stajala sam tako sa slušalicom u ruci i pokušavala da se razbudim. Moja tetka Dana. "Znam da si je ti volela... I ona je stalno pričala o vama... o tebi posebno... Šta da radimo..." govorila je žena, valjda svesna da nešto nije u redu. Ništa nije bilo u redu... Pogledala sam u malog plišanog pandu, koga sam spremila da bih je obradovala. Pomislila sam na zalihu njenih sapuna (jednom sam izbrojala 37 komada) i na bezbroj beznačajnih stvari.
Setih se komentara: "A ti, mala, kad čuješ da sam se otabačila, uzmi ključ i odmah da odneseš tvoju "Moskvu" preko. Znaš gde ti je posteljina, mikser, vaza... ma uzmi sve što želiš. Tebi će koristiti. I Glišinu sliku, molim te. Jer oni moji, ako se jednom dočepaju - više nećete videti". I bilo mi je smešno.
Da ne pričam sad kako je bila u pravu. Da ne pominjem kako sam brzo zažalila za svakom svojom reči kojom sam pokušavala da opravdam postupke njene familije. Naravno da su sve, ali bukvalno sve odneli. Čak i moju "Moskvu" i Glišinu sliku. Inače, "Moskva" su bila dva goblena koja je ona uradila i koje je "trebalo da prodamo pa da idemo u Moskvu". Nas dve. Gliša je bio potomak nekog sedmostrukog čika Boškovog kumstva, lekar, divan čovek koji joj je puno pomogao. Stara slika, verovatno još predratna, ulje na platnu, bila je njemu namenjena... Nikad je nije dobio.
To je, ipak, njihova sramota, njihov greh, njihov problem. Njen brat je bio toliko drzak da je počeo da me preslišava kome je sve tetka dana dala ključeve, koliko ih ima i sl. Setih se tetka Dane, bola koji su u njoj izazvali ovakvi njihovi postupci i samo se sećam da sam tog trenutka prestala da budem ljubazna sa njim. I otišla. Više nisam imala šta da tražim u toj kući. Pošto su nam kuće tako postavljene da se vidi šta se dešava kod komšije, videla sam kako se stvari iznose i iznose... kamionom, kolima... ma sve su razvukli. Mislim da su bili spremni i tapete sa zidova da odlepe... čisto da se nađe. To je sve bilo čak više smešno nego tužno. U svom gramzivom čisto materijalnom svetu, oni nikad neće shvatiti šta su izgubili. Koliko je vrednosti i lepote u onim malim stvarima koje je nemoguće materijalizovati, teško da mogu da naslute. A "ožalošćena porodica" propustila je lepu priliku da od izuzetne žene kakva je bila tetka Dana, nauči bar po nešto o životu i njegovoj suštini.
Mojoj porodici i meni tetka Dana je bila mnogo više od dobrog komšije. I danas je se setimo svaki put kad se na stolu nađe pasulj ili supa skuvana na juneći močing. "Sanjaću Plitvička jezera" i dan danas svako od nas kaže kad jede kasno uveče pa se plaši da će biti žedan tokom noći. Jako je zgodno citirati je u milion situacija, setiti se neke njene duhovite opaske, nasmejati se na ono što bi izazvalo njen prepoznatljiv komentar. Ona je na skoro sve u životu gledala kroz humor, kod nje je sve bilo jednostavno duhovito i nikad dosadno.
Nije doživela raspad zemlje, potvrdu da je bila u pravu kada je naslućivala zlo. Otišla je na vreme sa ovog sveta, izbegla da ponovo preživljava svoju tragediju i saoseća sa svim onim ljudima koji su mnogo gdina kasnije doživeli isto.
Njen "životni fakultet" pokazao se jako dobro i temeljno izučen. Sigurna sam da bi se radovala kada bi znala koliko često još uvek uspe da nas nasmeje...

Pošalji "TETKA DANA" na Facebook Pošalji "TETKA DANA" na Google Pošalji "TETKA DANA" na My Yahoo! Pošalji "TETKA DANA" na Live Pošalji "TETKA DANA" na MySpace Pošalji "TETKA DANA" na Twitter Pošalji "TETKA DANA" na Digg Pošalji "TETKA DANA" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Jaca023 (avatar)
    Joj ti si...ma rasplaka me bre, a nisam ni poznavala tu zenu...tetka Danu, ustvari posle ovih pricha chini mi se kao da sam zivela u njenom komshiluku
  2. PrincessAndjela (avatar)
    Tako si me dirnula ovom pričom o tetka Dani.Mada, priznajem, i po koju suzu u oku si mi izmamila.
  3. smeh (avatar)
    "Ej živote, j.be, li te", rekla bi moja tetka Dana
  4. LJILJA MMM (avatar)
    "Ej živote, j.be, li te", rekla bi moja tetka Dana

    i ja bih rekla.....prelepo i......dodala Oj živote idiote
    Znala sam da ćeš postaviti ptiču......ali znala sam.....nemaš pojma koliko mi znači. Došla sam na minit pre 11 i videla ali nisam čitala.......sada......priča postaje istinita.....mnogo te volim.....pobegla sam od svega i .....Maca i ja moramo ići....
    izvini, jako sam konfuzno sve napisala.....
  5. smeh (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    "Ej živote, j.be, li te", rekla bi moja tetka Dana

    i ja bih rekla.....prelepo i......dodala Oj živote idiote
    Znala sam da ćeš postaviti ptiču......ali znala sam.....nemaš pojma koliko mi znači. Došla sam na minit pre 11 i videla ali nisam čitala.......sada......priča postaje istinita.....mnogo te volim.....pobegla sam od svega i .....Maca i ja moramo ići....
    izvini, jako sam konfuzno sve napisala.....

    I ja tebe mnogo volim.
    I Macu
    Sutra ću postaviti priču o još jednoj "tetka Dani"... zove se "čika Aca"
    Imala sam sreće da upoznam i upoznajem divne ljude...
  6. lamar (avatar)
    Prica je zaista divna. Ali zato sto je istinita, a ne samo "prica"...
    Kako je lepo kada se pronadju oni koji umeju da pruze i da prime ljubav i paznju...

    I kako ti umes lepo da pises! Sve tvoje pricice na Decijim biserima su prelepe. Cesto su to sasvim mali dogadjaji i "biseri", ali tvoj pozitivan odnos i tvoj nacin da nam preneses dogadjaj, ucine od toga prvo juvelirsko remek delo.

    U svakom slucaju lepo secanje na baka Danu, i stvarno si na ovaj nacin uspela da i na nas preneses puno lepih i pozitivnih osecanja.
    I na ovom slucaju se vidi da covek umire tek kada umre secanje na njega, a baka Dana ce ziveti sve dok je vas. (Familija je verovatno vec odavno istrosila sve frizidere i regale, a goblene i slike su gurnuli u neki cosak).

    Pozdrav
  7. smeh (avatar)
    Citat Original postavio lamar
    Prica je zaista divna. Ali zato sto je istinita, a ne samo "prica"...
    Kako je lepo kada se pronadju oni koji umeju da pruze i da prime ljubav i paznju...

    I kako ti umes lepo da pises! Sve tvoje pricice na Decijim biserima su prelepe. Cesto su to sasvim mali dogadjaji i "biseri", ali tvoj pozitivan odnos i tvoj nacin da nam preneses dogadjaj, ucine od toga prvo juvelirsko remek delo.

    U svakom slucaju lepo secanje na baka Danu, i stvarno si na ovaj nacin uspela da i na nas preneses puno lepih i pozitivnih osecanja.
    I na ovom slucaju se vidi da covek umire tek kada umre secanje na njega, a baka Dana ce ziveti sve dok je vas. (Familija je verovatno vec odavno istrosila sve frizidere i regale, a goblene i slike su gurnuli u neki cosak).

    Pozdrav
    Hvala ti puno za sve lepe reči.
    najlepši osećaj u komunikaciji je kad druga strana tačno zna o čemu pričaš.
    A familija... takvi su kakvi su. Ovi su potpuno nesvesni sopstvenog siromaštva.