Три грешке Имануела Канта - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Трећи Пут

Три грешке Имануела Канта

Oceni ovaj blog


Један од највећих филозофа свих времена, Имануел Кант је у свом капиталном делу: " Критика чистога ума " одбио да прихвати онтолошки доказ. Суштина Кантове критике састоји се у томе што је он тврдио да постојећи предмет није ништа бољи од замишљеног, јер егзистенција није никакав предикат нити атрибут. Кант је навео и пример: сто постојећих талира нису ништа бољи од сто замишљених. Између те две врсте талира не постоји никаква разлика у појму, него само у мојем имовинском стању. Ако појму о сто замишљених талира припишем још и атрибут егзстенције, то јест, ако кажем да они и постоје тиме се мој појам о сто талира ни најмање не мења. Повећава се моје имовинско стање - закључио је Имануел. Кант је такође у својој критици направио три огромне грешке:

I

Кант је без основа, појам безусловног, савршеног и самобитног бића - Бога изједначио са појмом о сто талира. Кант ничим није доказао савршену истоветност или сличност између Бога и талира. Између Бога и талира је битна разлика и у појму и у Бићу, јер Бог је безусловно Биће, а талири су један условљен предмет, међу безбројним условљеним предметима овога света.

II

Очигледно је да Кант уопште није правио разлику између Бића којем по логичкој нужности морамо приписати егзистенцију, и оног бића којем егзистенцију можемо приписати и не приписати, то јест, није правио разлику између безусловног и самобитног Бића и условљеног несамобитног предмета и бића које зависи од разних услова и узрока свога постојања. Између замишљених сто талира и оних сто талира којима би ми произвољно приписали егзистенцију без икаквог логичког основа заиста не постоји разлика. Али, између сто талира којима ми само произвољно приписујемо егзистенцију и оних којима на основу неког неотклоњеног логичког разлога морамо приписати егзистенцију постоји огромна разлика.

III

И. Кант је такође тврдио да егзистенција не представља никакав позитиван елеменат који би нешто допринео бољитку или савршенству неког појма. Када би то било тачно, онда се нико не би грабио за постојећих сто талира. Сваком човеку било би сасвим свеједно да ли има сто талира само у појму или и у каси. А тако нико не мисли. Па чак ни сам Кант, јер је и он признао у својој критици да би стварних сто талира побољшало његов иметак у каси. Али, чиме и како би побољшало, ако егзистенција не представља никакав позитиван атрибут који постојећу ствар чини бољом и савршенијом од тек замишљене ствари? Зато пошто савршено Биће мора поседовати све позитивне квалитете, а егзистенција је без сумње нешто позитивно, то онда савршено Биће мора постојати и у мисли и ван мисли, објективно.

Pošalji "Три грешке Имануела Канта" na Facebook Pošalji "Три грешке Имануела Канта" na Google Pošalji "Три грешке Имануела Канта" na My Yahoo! Pošalji "Три грешке Имануела Канта" na Live Pošalji "Три грешке Имануела Канта" na MySpace Pošalji "Три грешке Имануела Канта" na Twitter Pošalji "Три грешке Имануела Канта" na Digg Pošalji "Три грешке Имануела Канта" na del.icio.us

Ažurirano 27.08.2010. u 22:14, autor: Svecovek

Kategorije
Nekategorizovano