Прајезик: Зора човечанства
Зора
Зора
I Глас
Бејаше Бог створио човека и подари му Дух и Свест. Древни човек прогледа и угледа своје окружење. Његов дух запламте а свест неспутана кренуше да ствара. Глас. Први глас исконског човека имаше значење. Идеја отелотворена једним јединим гласом. Ум људски бејаше стваралачки, те и друге идеје начини гласовима. Исконске идеје имаше по глас. Тако настаде први језик.
Древни човек беше задовољан.
II Реч
Човеков свепламтећи дух, сазнававши оно што Јесте, имаше потребу да сложеније појаве испољи сложенијим средством, те и усклади свој ум са природом ствари. Увидевши везу између исконских идеја, он их начини у низ. Низ првих идеја, низ првих гласова. Тако настаде реч. Бејаше пуно појава које садржаше исконске идеје, те човек стављајући их у низ, створи и разуме.
Древни човек беше задовољан.
Подне
III Реченица
Овладавши сложенијим идејама, створивши пуно речи, човек осети сигурност. Увидевши везу међу речима, као и пре тога међу гласовима, човек поређа речи у низ. Низ сложених идеја, постаде прва реченица. Реченица беше сложен ток мисли. Исконске идеје сјајише у таквом низу, а древни човек беше задовољан.
IV Писмо
Отелотворивши исконске идеје гласом, човек такође имаше потребу да им створи знак. Тако настаде слово. Слово беше као и глас, најуже повезано са исконском идејом. Слово беше исконска идеја.
Развијајући свој језик, човек такође смести слова у низ. Тако бејаше све исконске идеје сачуване кроз свако слово, а свако слово би тамо где му је и место. Говоривши и писавши древну Истину, древни човек беше задовољан.
Сумрак
V Искушење
Након много зора, поднева и сумрака, дође и тај Сумрак. Човек охрабрен својим знањем паде у искушење. Не схватајући последице, и бивајући опијен отелотвореним, човек одлучи да новонасталим стварима мења Древне Истине. Тако настаде први језички закон, такође познат као граматика. Древна Правила кренуше да се заборављају, а Закон да изобличује. Закон не штеди никога, па ни Древну Истину, те временом све поче да бледи. Гласови и Слова саздани од Исконских идеја које састављаше речи, више не значише ништа. Постадоше само творбени материјал. Поимајући новонасталу ситуацију, осећајући све већу љубав ка практичности, човек промени прво слово у речи. Низ беше уништен. Речи кренуше да губе гипкост, а Древна Истина, заједно са човеком у Сумрак.
Поноћ
VI Садашњост
Заборавивши Древне Истине, човек поста отуђен и уплашен. Бледа сенка речи прекројена разним законима попут једначењу сугласника по звучности, не бејаше у могућности да га подсети да након ноћи долази нова Зора. Закон сакри Древне Истине и Правила, и умота их у практичност. Лаж обузе човека, те и попут Сунца које понире за хоризонтом, човек понире у таму.
Хоће ли човек дочекати нову Зору?
