Ратови су нормална ствар у једном свету пуном ратног расположења. А то расположење и поводе за рат не ствара Бог, него људи. Но, Бог ни у рату не остаје само пасиван посматрач. Он ту обично игра улогу онога „трећег фактора“, само што је нама његова ратна стратегија непозната. Искључујући Божје учешће у ратовима, Бонапарта је говорио: „Бог је увек на страни тешке артиљерије.“ Но, кад га је руски мраз испратио из Москве, и када је у боју код Ватерлоа 160 савезничких топова потукло 250 његових, онда се уверио у лажност своје пароле. Наполеон је плакајући записао: "Ја знам људе и говорим Вам, да Исус није био само човек. Његова религија то је тајна, која проистиче из познавања људи, али таквога познавања, какво се не може назвати знањем човечјим. Он је дошао у свет зато да открије законе Духа. Александар, Цезар, Карло Велики и ја - ми смо основали велика царства. Но на чему смо то ми основали те творевине нашега генија? На сили. Једини је Исус основао Своје царство на љубави, и ево чак и сада милиони су готови умрети за Њега. Ја ћу умрети кроз извесно време. Моје тело биће предано земљи и постаће храна црвима. Ето то је судба, која стоји пред великим Наполеоном. Како је неизмерна разлика између моје дубоке бедности и вечног царства Христовог, које се проповеда, велича и распростире по свој земљи!"