Волтеризам и деизам - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Трећи Пут

Волтеризам и деизам

Oceni ovaj blog


Волтеризам

Волтер је мрзео не само Цркву, као што су то често покушавали да покажу и докажу његови апологети, већ је мрзео саму суштину хришћанске вере и борио се против ње. Он се једном приликом поверио Дамилавилу: „ Теологија ме забавља, тамо налазим обиље доказа о човековој лудости. „ Волтер је често говорио и писао о хришћанству са таквим гађењем и презиром, као да је писао о некој најцрњој сатанистичкој секти: „ Сваки нормалан човек, сваки човек частан, мора да се гнуша те хришћанске секте. „
. „Ја нисам хришћанин“ писао је Волтер када је имао двадесет и осам година. Сасвим је очигледно да се ништа није променило у том погледу све до његове старости и смрти. Чак ни када је прегурао седамдесет и пету годину, Волтера није попустила та ирационална мржња против хришћанства. У то време он је био велики пријатељ са Д Аламбером у кога је полагао велике наде, сматрајући да је Д Аламбер најспособнији од свих филозофа и да ће дати највећи допринос у рушењу хришћанског „ празноверја “. Волтер је Д Аламберу писао, као што ђаво пише свом шегрту учећи га, како да што успешније на ђаволски пут заведе што више људских душа:
„ Проповодај и пиши, чини следбенике фанатицима пуним мржње и презира. “
Изопаченост Волтеровог ума се веома показује у његовој драми о Јованки Орлеанки, када је писао гнусне стваре о овој француској јунакињи. Волтер је на моменте, толико забраздио у својој опчињености антихристовштином, да се понекад чинило како је сасвим губио везу и са својом несумњиво моћном интелигенцијом, те се потпуно препуштао таласима необуздане злобе. Чак је и Гибон који је гајио велике симпатије према просветитељским филозофима, такође критиковао квазирелигијски жар просветитеља који их је чинио „нетолерантним ревнитељима“ који проповедају „атеизам на радикално-фанатичан и екстремно-догматски начин“.

Волтер и деизам

Волтер је причао о неком свом „богу“ који је створио свет, али у њему не учествује. Једном приликом Волтер, је повео неког свог госта на брдо изнад куће да би оданде заједно посматрали излазак сунца. Када је сунце почело да се помаља на хоризонту, Волтер је – да ли по неком паганском импулсу или у наступу неуравнотеженог глуматања ( како би оставио утисан на госта ) – пао на земљу и почео да виче: „ Верујем! Верујем у тебе! Моћни боже, верујем! “ Затим је, да ли постиђен испадом религиозне слабости, која је могла рђаво да се протумачи у просветитељским круговима ( што је мало вероватно ) или довршавајући своју представу у којој је желео да да лекцију из своје „ религије “ ( што је много вероватније ) рекао изненађеном госту: „ А што се тиче господина Сина и госпође Његове Мајке, то је нека сасвим друга прича. "

Pošalji "Волтеризам и деизам" na Facebook Pošalji "Волтеризам и деизам" na Google Pošalji "Волтеризам и деизам" na My Yahoo! Pošalji "Волтеризам и деизам" na Live Pošalji "Волтеризам и деизам" na MySpace Pošalji "Волтеризам и деизам" na Twitter Pošalji "Волтеризам и деизам" na Digg Pošalji "Волтеризам и деизам" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano