Ни киша данас није довољно пала, колико је суза и крви данас пало гледајући док хапсе људе у својој окупираној земљи. И данас 17.03.2008, осећам оно што су српски песници говорили: „Све ране ме мога рода боле“. Док тутње добоши фашистичке окупације, немоћ коју Сваког Србина притеже равна је немоћи срне ограђене бодљикавом жицом.
Голоруки народ по улицама се супротставља непријатељу далеко моћнијем од њега, вукући се улицама са прострелним ранама од фашистичких снајпера поручује: „Нећемо се предати док има и последњег Србина овде“.
Док су у лисицама изводили Србе из својих институција отворено се стављајући у службу оних који су нам отели земљу, изгледа да није било довољно што су ставили обруч око Косова, него да потврде своју снагу и моћ стављају обруч и око руку сваког Србина. Сада када је дошао тај „дан звани независност“ све постаје дозвољено да се чини Србима, да се прогоне, хапсе, батињају, убијају и вешају јер су они како је недавно Краснићи рекао: „хулигани“.
Они који се крију под окриљем хуманизма скрнаве основни темељ слободе, хуманизма и права. Под плаштом којекаквих продатих светских институција деле правду Србима у црним рукавицама смрти. Док везују и сакате српске руке, спроводе свој „европски хуманизам и легализам.“
Такозвани „легализам“ нас зове да идемо линијом мањег отпора. Поручују нам: „Потпишите добровољну окупацију“. Везани и оковани легалистичким листама „смеш“ и „не смеш“, у сада тобоже „туђој земљи“ живимо у доба ропства, терорисани од стране оних који су се поставили за наше судије и поротнике.
Пет векова Срби су живели под окупацијом Турске, замисли, читавих пет векова! Па нису ни једног тренутка престали да верују нити су једног момента рекли да је ово Турска! Трпели су турски зулум и издржали су ропство. Косово је било независно од 1941 до 1943 године када им је Хитлер то омогућио.
Распета Србија поново проживљава своју голготу из прошлих дана и чека свој поновни Васкрс. Она устаје кад је најтеже погођена, она проналази зрак сунца кроз тамничке прозоре гледајући . Она ризикује свој голи живот зарад истне и правде.
Али покрети слободе никада нису били безбедни. Ни Христ није био присталица круте бирократије његовог времена, па су га Царске слуге распеле на крст. Једном запаљена бакља слободе је вечно запаљена бакља слободе, јер нема те олује која може угасити ватру слободе, она пламти у срцу сваког човека. Она је кључар сваке истине, она разгони неправду, отире лаж исписану по обручима затвореничких зидова.
Али када се говори о историји једног народа, неизбежно је а да се не спомену јаничари под турском влашћу, а данас су их заменили САВРЕМЕНИ ЈАНИЧАРИ. Тужно што још увек морам да слушам оне што главом извире из мишје рупе па оштро шкргућу зубима, пре но што поново побегну у рупу: „Србија је ТРАГИЧНА ЗЕМЉА“. „Срби су људи УСКИХ ВИДИКА, јер још нису ушли у ЕУ“. Та тобоже „Света заједница ЕУ“ нема више ништа свето у себи, осим пропаганде и мешавине светог и профаног. Питам се зашто уопште више живе у овој земљи ? Зашто не иду у тзв. СРЕЋНЕ ЗЕМЉЕ где пише на сваком улазу WELCOME!!! Него младим нараштајима у демагошким причама се продају приче о унији Просперитета, Светлости и Раја!
Мени нису потребни исписи WELCOME, ja знам да сам добро дошла увек у својој земљи. Мени је моја земља подједнако лепа и када је на врху и када је на коленима.
А сада се неки лобисти унутрашњег софистицираног рата јављају тек испилели испод Великог Инквизитора који немају петље ни да оду једном у животу на Косово, којима су једино кадри окупаторском чизмом газити по косовским божурима једнако као по обичном трњу, они који данас мешају свето и профано, они чије су речи једнако бучне али празне као бука вашарских добошара.
Они нас данас уче једној новој доктрини, ДОКТРИНИ ВЕЛИКОГ БРАТА, оној доктрини која је нама страна и непозната, оној уништитељској доктрини свега поштеног, честитог и српског.
Уче нас новим манирима, јер тобоже, ми смо неартикулисани пећински људи па треба да у нашим школама уместо иконе Светога Саве имамо портрете Дарвина у колажу са Америчком и Европском Заставом.
Нашу школовану и паметну децу ће да продају као „бело економско робље“ и учиће их како да компонују „ОДЕ Европи и Америци“, уместо ОДЕ СРБИЈИ И КОСОВУ!. Учиће их да једина књига која ће им омогућити „бољу будућност“ је „УСТАВ ЕУ“, а не Библија и речи у чудесном Прологу једног српског Николаја Велимировића.
Искрено, Илиноида
Голоруки народ по улицама се супротставља непријатељу далеко моћнијем од њега, вукући се улицама са прострелним ранама од фашистичких снајпера поручује: „Нећемо се предати док има и последњег Србина овде“.
Док су у лисицама изводили Србе из својих институција отворено се стављајући у службу оних који су нам отели земљу, изгледа да није било довољно што су ставили обруч око Косова, него да потврде своју снагу и моћ стављају обруч и око руку сваког Србина. Сада када је дошао тај „дан звани независност“ све постаје дозвољено да се чини Србима, да се прогоне, хапсе, батињају, убијају и вешају јер су они како је недавно Краснићи рекао: „хулигани“.
Они који се крију под окриљем хуманизма скрнаве основни темељ слободе, хуманизма и права. Под плаштом којекаквих продатих светских институција деле правду Србима у црним рукавицама смрти. Док везују и сакате српске руке, спроводе свој „европски хуманизам и легализам.“
Такозвани „легализам“ нас зове да идемо линијом мањег отпора. Поручују нам: „Потпишите добровољну окупацију“. Везани и оковани легалистичким листама „смеш“ и „не смеш“, у сада тобоже „туђој земљи“ живимо у доба ропства, терорисани од стране оних који су се поставили за наше судије и поротнике.
Пет векова Срби су живели под окупацијом Турске, замисли, читавих пет векова! Па нису ни једног тренутка престали да верују нити су једног момента рекли да је ово Турска! Трпели су турски зулум и издржали су ропство. Косово је било независно од 1941 до 1943 године када им је Хитлер то омогућио.
Распета Србија поново проживљава своју голготу из прошлих дана и чека свој поновни Васкрс. Она устаје кад је најтеже погођена, она проналази зрак сунца кроз тамничке прозоре гледајући . Она ризикује свој голи живот зарад истне и правде.
Али покрети слободе никада нису били безбедни. Ни Христ није био присталица круте бирократије његовог времена, па су га Царске слуге распеле на крст. Једном запаљена бакља слободе је вечно запаљена бакља слободе, јер нема те олује која може угасити ватру слободе, она пламти у срцу сваког човека. Она је кључар сваке истине, она разгони неправду, отире лаж исписану по обручима затвореничких зидова.
Али када се говори о историји једног народа, неизбежно је а да се не спомену јаничари под турском влашћу, а данас су их заменили САВРЕМЕНИ ЈАНИЧАРИ. Тужно што још увек морам да слушам оне што главом извире из мишје рупе па оштро шкргућу зубима, пре но што поново побегну у рупу: „Србија је ТРАГИЧНА ЗЕМЉА“. „Срби су људи УСКИХ ВИДИКА, јер још нису ушли у ЕУ“. Та тобоже „Света заједница ЕУ“ нема више ништа свето у себи, осим пропаганде и мешавине светог и профаног. Питам се зашто уопште више живе у овој земљи ? Зашто не иду у тзв. СРЕЋНЕ ЗЕМЉЕ где пише на сваком улазу WELCOME!!! Него младим нараштајима у демагошким причама се продају приче о унији Просперитета, Светлости и Раја!
Мени нису потребни исписи WELCOME, ja знам да сам добро дошла увек у својој земљи. Мени је моја земља подједнако лепа и када је на врху и када је на коленима.
А сада се неки лобисти унутрашњег софистицираног рата јављају тек испилели испод Великог Инквизитора који немају петље ни да оду једном у животу на Косово, којима су једино кадри окупаторском чизмом газити по косовским божурима једнако као по обичном трњу, они који данас мешају свето и профано, они чије су речи једнако бучне али празне као бука вашарских добошара.
Они нас данас уче једној новој доктрини, ДОКТРИНИ ВЕЛИКОГ БРАТА, оној доктрини која је нама страна и непозната, оној уништитељској доктрини свега поштеног, честитог и српског.
Уче нас новим манирима, јер тобоже, ми смо неартикулисани пећински људи па треба да у нашим школама уместо иконе Светога Саве имамо портрете Дарвина у колажу са Америчком и Европском Заставом.
Нашу школовану и паметну децу ће да продају као „бело економско робље“ и учиће их како да компонују „ОДЕ Европи и Америци“, уместо ОДЕ СРБИЈИ И КОСОВУ!. Учиће их да једина књига која ће им омогућити „бољу будућност“ је „УСТАВ ЕУ“, а не Библија и речи у чудесном Прологу једног српског Николаја Велимировића.
Искрено, Илиноида
